Rat na Bliskom istoku se širi, otvorio se novi front u ovoj državi: Sada sve može da eskalira!

Nakon mesec dana pretnji, jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, konačno su se u subotu uključili u sukob na Bliskom istoku, ispalivši dve rakete prema Izraelu. Takođe, poslednjih dana su takođe upozorili da bi mogli da zatvore ključni plovni put na južnom ulazu u Crveno more – što povećava mogućnost još većih poremećaja u globalnom brodarstvu i snabdevanju naftom.

Da li će Huti proširiti svoje napade na Saudijsku Arabiju ili obustaviti plovidbu na Crvenom moru ostaje nejasno, ali bi to označilo dramatičnu eskalaciju rata koji traje mesec dana.

Preporučujemo

Ko su Huti?

Huti predstavljaju jemensku šiitsku muslimansku manjinu, Zaidije, i formalno su poznati kao Ansar Allah - "Božji pristalice".

Pojavili su se kao naoružana grupa 1990-ih i borili su se u nizu pobuna protiv centralne vlade Jemena tokom dve decenije. Nakon Arapskog proleća 2011. godine, zauzeli su severnu provinciju, a kasnije i glavni grad Sanu, koju i dalje drže, zajedno sa većim delom jemenske obale Crvenog mora.

U tom procesu postali su deo iranske "Osovine otpora" širom regiona, dobijajući oružje i raketnu tehnologiju. Nakon što je izraelski rat sa Hamasom u Gazi počeo u oktobru 2023. godine, Huti su lansirali rakete na Izrael i počeli da ciljaju brodove u Crvenom moru.

Izraelci su odgovorili vazdušnim napadima na infrastrukturu Huta i ubili su nekoliko visokih zvaničnika Huta - ali ne i najviše rukovodstvo, prenosi CNN.

Zašto su sad ušli u rat?

Njihovi početni pokušaji udara u subotu bili su veoma ograničeni, a neki analitičari ih vide kao simboličan potez, a ne kao sveobuhvatan napor da se podrži Iran.

"Istina je da je Izrael u ratu sa nama i u stanju kontinuirane agresije protiv nas", prema rečima Nasr al-Din Amera, člana politbiroa Huta.

"Nisu prestali, niti su sakrili svoju težnju ka onome što nazivaju 'Velikim Izraelom' i 'promenom Bliskog istoka'", rekao je Amer u izjavi za CNN u subotu.

Vođa Huta, Abdel-Malik Huti, rekao je u četvrtak da Jemenci "uzvraćaju lojalnost lojalnošću, a Iran je bio jedina država, zvanično, koja je stala uz nas protiv agresije na našu zemlju".

Veći deo njegovog govora bio je usmeren ka Saudijskoj Arabiji, zahtevajući nadoknadu za blokadu i dugoročnu štetu Jemenu kao rezultat vojne kampanje Rijada protiv Huta između 2015. i 2022. godine.

U suštini, Huti upozoravaju Saudijsku Arabiju, a ne pozivaju na saudijsku odmazdu.

"To im omogućava da ponovo pokrenu vojnu akciju bez uvlačenja u širu borbu sa SAD ili Saudijskom Arabijom", prema rečima jemenskog analitičara Mohameda Baše.

"Njihov glavni fokus je i dalje palestinski cilj. Napadom na Izrael, oni govore ljudima u Jemenu, svojim partnerima u mreži koju podržava Iran i pristalicama u inostranstvu da se njihov prioritet nije promenio", napisao je Baša na X.

Šta kaže Izrael?

Izraelska vojska kaže da je spremna za rat na više frontova, ali nije detaljno objasnila nikakve planove za odmazdu.

"Moramo biti spremni da ovo postane deo ovog rata i tako se pripremamo za to", rekao je u nedelju portparol Izraelskih odbrambenih snaga Nadav Šošani.

"Verujemo im na reč i spremamo se da se branimo koliko god bude potrebno i sa tog fronta", dodao je.

Da li je ovo podsticaj za Iran?

Još ne. Sposobnost Huta da nanesu štetu Izraelu je marginalna. Između 2023. i 2025. godine ispalili su skoro 100 raketa i više od 300 dronova na Izrael. Samo jedna osoba je poginula.

Međutim, ako bi Huti proširili svoju kampanju na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, to bi dodatno proširilo sukob. Ranije su koristili rakete i dronove protiv obe zemlje, koje već odbijaju svakodnevne napade Irana.

Pravi podsticaj za Iran bi došao ako bi Huti nastavili da ciljaju brodove u Crvenom moru. Napali su više od 100 brodova kao odgovor na vojnu akciju Izraela u Gazi, povećavajući stope osiguranja i ubeđujući mnoge velike operatere da izbegavaju morski put, koji je obično jedan od najprometnijih na svetu.

Sa Teheranom koji blokira većinu brodova da koriste Ormuski moreuz, Iranci i njihov glavni regionalni saveznik bi kontrolisali ili bar imali ogroman uticaj na regionalne rute brodova, sam tim i protok nafte.

Kako mogu da blokiraju Crveno more?

Huti kontrolišu veći deo jemenske obale Crvenog mora, uključujući glavnu luku Hodeidu. Imaju niz oružja, uključujući dronove i protivbrodske rakete, koje mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu, pa čak i potopiti trgovačke brodove.

Brodski saobraćaj mora da prođe kroz moreuz Bab el-Mandab – poznat i kao Kapija suza – na južnom kraju Crvenog mora. Sa samo 29 kilometara širine na najužem delu, navigacioni izazovi bi učinili ogromne kontejnerske brodove posebno ranjivim na napade.

U petak je Mohamed Mansur, zamenik ministra informisanja u vladi Huta, rekao za CNN da je zatvaranje moreuza Bab el-Mandab održiva opcija i da će "posledice snositi američki i izraelski agresori".

Koliko štete bi to nanelo svetskoj ekonomiji?

S obzirom na to da je plovidba kroz Ormuski moreuz ozbiljno smanjena tokom proteklog meseca, blokiranje još jedne pomorske uske tačke izazvalo bi dalje ekonomske poremećaje.

"Prekid saobraćaja u Crvenom moru, moreuzu Bab el Mandab, Adenskom zalivu i Arapskom moru stvara pritisak bez prelaska linije koja bi mogla da izazove direktan odgovor SAD", kaže Baša.

Skoro 15% globalne pomorske trgovine prolazi kroz Bab el Mandab. Prethodni poremećaji u plovidbi između 2023. i 2025. godine verovatno su koštali oko 20 milijardi dolara godišnje, prema procenama industrije, jer su brodovi preusmeravani oko južne Afrike (često produžavajući putovanje za dve nedelje) ili su plaćali veće osiguranje da bi koristili Crveno more.

Ti napadi su takođe izazvali kratke, ali primetne skokove cena sirove nafte zbog većih premija rizika. Ali tokom tog perioda postojale su velike globalne zalihe nafte i alternativne rute. To sada nije slučaj.

I postoji dodatna opasnost. Pošto je Ormuski moreuz blokiran za većinu saobraćaja, Saudijska Arabija usmerava izvoz nafte kroz svoj cevovod istok-zapad do luke Janbu na Crvenom moru, a tankerski saobraćaj tamo je porastao.

Luka Džeda takođe opslužuje daleko veće količine kontejnerskog saobraćaja. Obe bi bile ranjive na dronove i rakete Huta.

Čak i mogućnost obnavljanja napada Huta zabrinjava velike brodarske kompanije poput Merska, koji trenutno izbegava moreuz Bab el-Mandab.

"Primarni rizik koji bi se mogao videti jeste da se sam sukob proširi geografski još šire", rekao je Čarls van der Stin, regionalni direktor Merska, za CNN ranije ovog meseca.

Iako Džeda "i dalje predstavlja bezbednu opciju, moramo razmotriti koje bi bile alternative", dodao je.

Iako Huti mogu odložiti bilo kakvu širu eskalaciju, kaže Baša, oni možda previđaju dugoročni rizik.

"Izrael ima obrazac odloženih odgovora koji se fokusiraju na vođstvo. Kampanja odsecanja glava mogla bi doći pre ili kasnije", smatra Baša.

Sve najnovije informacije o Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)