"Davali su mi elektrošokove da bi mi izbacili homoseksualnost iz mozga": Stotine preživele troturu u Britaniji

Još žrtava kontroverzne terapije averzije pomoću elektrošokova, koja je korišćena u pokušajima da se promeni njihova seksualna orijentacija, javilo se u javnosti i pozvalo vladu u Londonu da istraži istorijski "skandal".

Žrtve su progovorile nakon što je BBC otkrio da je više od 260 ljudi bilo podvrgnuto ovoj diskreditovanoj terapiji u bolnicama Nacionalne zdravstvene službe (NHS) tokom 1960-ih i 1970-ih godina.

Preporučujemo

Ti ljudi, koji danas imaju 70 ili 80 godina, rekli su da su zbog svojih iskustava ostali fizički i emocionalno traumatizovani.

I dok je vlada saopštila da će pripremiti zakon kojim bi se zabranila "terapija averzije", deset meseci kasnije ljudi sa kojima je BBC razgovarao rekli su da još uvek nisu dobili izvinjenje za ono što su pretrpeli.

Istraga BBC otkrila je dokaze da su LGBT+ pacijenti bili podvrgavani terapiji averzije pomoću elektrošokova u bolnicama NHS širom Engleske.

Pacijentima su prikazivane slike povezane sa istopolnom privlačnošću, dok su istovremeno dobijali bolne elektrošokove u pokušaju da se promeni njihova seksualna orijentacija.

Norman Gudman (75) rekao je da je još od detinjstva osećao da je više nalik devojčici nego dečaku i da je roditeljima govorio da želi da bude ženskog pola. Kada je imao 18 godina, krajem 1960-ih, primljen je u psihijatrijsku bolnicu u Mančesteru.

Rekao je da su lekari kazali da će pokušati da mu olakšaju situaciju, ali da su mu davali elektrošokove.

"Nisam shvatao da je cilj bio da homoseksualnost izbace iz mog mozga", kaže on.

Rekao je da su ga vezali za krevet i postavili elektrode na njegove ruke, noge i sa obe strane glave, a zatim kroz njih propuštali električnu struju.

"Bilo je apsolutno užasno. Počeli su da me šokiraju. Bio sam zaista uplašen. A onda, sledeće čega se sećam jeste osećaj kao da nisam znao gde se nalazim. Nisam čak znao ni ko sam. Bio sam veoma slab. Nisam imao apetit niti energiju".

Norman je rekao da se seća kako je osoblje NHS pokušavalo da ga natera da promeni svoje manire i gestove, govoreći mu da hoda i ponaša se na muževniji način. Ali terapija nije promenila ono što je on bio.

Nepravda

Debi Berli je rekla da je njen deda, Artur Džejms Emberton, takođe prošao terapiju odbijanja strujnih udara. Saznala je tek pre oko 20 godina kroz šta je on prošao, mnogo nakon što je umro.

Bio je ugledni biznismen iz Češira, vodio je sopstvenu kompaniju za proizvodnju sira. Godine 1965, u 61. godini, pojavio se pred sudom za prekršaje u Nantviču nakon što je optužen za nepristojan napad. Uhvaćen je kako ljubi dečaka na vratima.

Sud je čuo da je dobio uslovnu kaznu pod uslovom da potraži medicinski tretman. Sudski dokumenti pokazuju da je lečenje već počelo pre nego što je osuđen.

Prema Debinim rečima, Arturova supruga se razvela od njega, bio je primoran da napusti porodični posao, koji je kasnije prodat i veći deo ostatka života proveo je živeći sam u smeštaju.

Iako dokumenti ne ukazuju na to kakav je tretman primio, članovi porodice su kasnije saznali da je prošao terapiju odbijanja elektrošokova. Debi je rekla da su posledice bile katastrofalne.

"Nikada nije ponovo izgradio svoj život. Nosio je tu sramotu do kraja života. Kao odrasla osoba, sada razumem ogromnu nepravdu koja mu je učinjena", rekla je i dodala:

Foto: Profimedia/Alamy/Anders Ängsvik

"Država, medicinski sistem i stavovi tog vremena su mu naneli nepravdu".

Drugi muškarac koji je kontaktirao BBC rekao je da je imao 16 godina kada je shvatio da ga privlače muškarci.

"Mislio sam da sam jedini na svetu", rekao je muškarac, koji je tražio da ostane anoniman jer, iako je u kasnim osamdesetim, nikada nije rekao porodici da je gej.

Rekao je da su ga roditelji odveli kod lekara, koji mu je prepisao tablete testosterona. Ali, rekao je, lekovi su ga učinili agresivnim i lošim.

Zato je upućen na lečenje od elektrošokova u jedinicu za mentalno zdravlje. Lečenje se odvijalo jednom nedeljno oko dve godine.

"Sam tretman elektrošokovima je bio užasan. A posle elektrošokova, bio sam kao zombi. Zaspao bih u svako doba dana kod kuće i budio bih se plačući", rekao je on.

Lekari su mu rekli da će ga lečenje "ispraviti".

Ali, rekao je, to nije promenilo način na koji se osećao. Rekao je da ga je lečenje "slomilo".

"Još uvek sam slomljen", kaže.

Većina ljudi koji su imali terapiju odbijanja elektrošokova bili su muškarci. Ali zapisi pokazuju da su neke žene, a u nekim slučajevima i deca, takođe bile podvrgnute tretmanu.

Ljude su upućivale njihove porodice, škole, crkve ili sudovi. Hel Spendler, profesorka studija mentalnog zdravlja na Univerzitetu u Lankaširu, rekla je da je brojka od 260 verovatno daleko manja od stvarnog broja.

"Nažalost, mislim da je ova brojka prilično konzervativna i verovatno je da je pogođeno znatno više LGBT osoba", rekli su.

"Moramo zapamtiti da se u to vreme biti gej ili transrodna osoba smatralo mentalnim poremećajem i da je ova vrsta terapije odbojnosti bila jedna od mnogih takozvanih terapija koje su se koristile da se pokuša 'lečiti'. Iako je to verovatno bila najkontroverznija metoda, više od decenije je bila prihvaćena praksa u Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS). Zaista, bolnice NHS u svakom većem gradu u Engleskoj imale su sobe za terapiju odbojnosti upravo za ovu svrhu".

Profesorka Spendler je rekla da postoje dokazi da je ova praksa izvezena i u druge zemlje i da su stotine ljudi možda prošle kroz lečenje. Mnogi od pogođenih su sada stariji, a neki su decenijama nosili traumu u tišini.

Oni pozivaju ne samo na potpunu istragu istorijskih praksi konverzije, već i na odgovornost i sveobuhvatnu zabranu svih oblika konverzijske terapije.

Međutim, zakon koji je trenutno u parlamentarnoj proceduri, nacrt Zakona o praksi konverzije, naišao je na protivljenje nekih verskih grupa.

Lesterski biskup je u Domu lordova izrazio svoju zabrinutost "zbog nedostatka jasnoće o razlici između štetnih praksi konverzije i sasvim prihvatljivih praksi pastirske brige, pa čak i molitve".

Sramotno

Norman je rekao za BBC da želi da se vlada izvini za ono što su ljudi poput njega prošli.

"Voleo bih da ih vidim na televiziji kako govore o tome šta se dogodilo ljudima poput mene. Da, da se izvine. Voleo bih da pogledaju zapise od pre mnogo godina i voleo bih da se to više pojavljuje u medijima kako bi današnji mladi ljudi mogli da vide šta se dogodilo, a današnji lekari da uče iz onoga što se dogodilo".

Nacrt zakona o praksi konverzije definiše praksu konverzije kao sve što se sprovodi sa namerom da ljudi promene, ili poveruju da su promenili, svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.

Vlada je saopštila da se "zahvaljuje svima koji su hrabro istupili da podele svoja iskustva o ovim gnusnim istorijskim praksama".

"Ostajemo odlučni da obezbedimo potpunu transparentnost u vezi sa upotrebom terapije za odbijanje elektrošokova u prošlosti u ustanovama Nacionalne zdravstvene službe (NHS). U međuvremenu, takođe preduzimamo mere kroz naš nacrt zakona objavljen u junu kako bismo osigurali da se sve takozvane prakse konverzije zauvek zabrane".

(Telegraf.rs)