Saudijci pozvali Kinu u pomoć, Peking se obratio Iranu: "Obuzdajte Hute"

Kina je zatražila od Teherana da pomogne u obuzdavanju jemenskih Huta, nakon što je Saudijska Arabija zatražila pomoć Pekinga zbog vojne ofanzive grupe koju podržava Iran tokom protekle nedelje, navode tri iranska izvora upoznata sa tim.

Rijad se obratio Kini za pomoć nakon što su Huti brzo napredovali duž obale Crvenog mora i u okolini moreuza Bab el-Mandeb, čime su dodatno ugroženi izvoz saudijske nafte i pomorski saobraćaj, rekli su izvori.

Kina je javno pozvala na uzdržanost, dijalog i obnovu bezbedne plovidbe, ali je njena privatna poruka bila jasnija od javno iznetih stavova, naveli su izvori.

Peking želi da Iran iskoristi svoj uticaj na Hute kako bi pomogao da se spreči dalje širenje sukoba duž energetskih ruta od kojih Kina, druga najveća svetska ekonomija, zavisi.

Izvori, koji su upoznati sa razgovorima i govorili su pod uslovom anonimnosti, nisu naveli na koji način je poruka preneta, niti da li je o tome bilo reči tokom posete kineskoj prestonici koju je u sredu imao iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Prema njihovim rečima, odgovor Teherana bio je da stabilnost i mir u regionu zavise od okončanja američko-izraelskog rata protiv Irana.

Kineski zvaničnici nisu uputili eksplicitne pretnje niti nagovestili da bi Peking mogao da izvrši ekonomski pritisak na Teheran ukoliko Iran ne iskoristi svoj uticaj na Hute, navela su tri iranska izvora.

Na zahtev agencije Reuters za komentar, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je: "Kina ne želi da vidi dalje prelivanje regionalnih tenzija na Jemen i Crveno more. Eskalacija regionalne nestabilnosti nije u interesu nijedne strane."

Kinesko ministarstvo je dodalo da treba poštovati suverenitet i bezbednost svih država, kao i da ne smeju biti napadani objekti od vitalnog značaja za život stanovništva.

"Kina poziva na prekid aktivnosti koje dodatno komplikuju situaciju i zalaže se za rešavanje pitanja kroz dijalog i pregovore", navodi se u saopštenju.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova i medijska kancelarija saudijske vlade nisu odmah odgovorili na Reutersove zahteve za komentar.

Opasnost od šireg regionalnog rata

Kina je više od decenije najveći trgovinski partner Irana i ostaje glavni kupac njegove nafte. Kineske kupovine činile su više od 80 odsto iranskog izvoza nafte morskim putem tokom 2025. godine, u proseku oko 1,4 miliona barela dnevno, prema podacima kompanije Kpler koja se bavi analizom tržišta sirovina.

"Peking je jedna od retkih prestonica koje još mogu da izvrše pritisak na Iran da obuzda Hute", rekao je visoki zapadni diplomata u regionu.

Huti, koji su se pojavili devedesetih godina kao protivnici saudijskog sunitskog verskog uticaja u Jemenu, naoružani su, obučavani i finansirani od strane Irana, prema navodima iranskih izvora i zapadnih zemalja. Oni su deo iranskog antiameričke i antiizraelske "Osovine otpora".

Svaka pretnja Huta pomorskom saobraćaju u Crvenom moru i kroz moreuz Bab el-Mandeb mogla bi dodatno da pogorša globalnu energetsku krizu, posebno jer je Iran počeo da blokira Ormuski moreuz, čime je povećana opasnost od šireg regionalnog sukoba.

Sa već praktično zatvorenim Ormuskim moreuzom, dugotrajni napadi Huta na brodove ili luke u Crvenom moru istovremeno bi poremetili dva glavna izvozne energetska pravca Bliskog istoka i otvorili novi front u energetskoj krizi i širem sukobu Irana sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Iran i njegovi saveznici sada vrše pritisak na oba kraja ključne pomorske mreže u regionu, rekao je jedan od izvora, dodajući: "Kina zavisi od oba."

Aleks Vatanka, direktor iranskog programa na vašingtonskom Institutu za Bliski istok, rekao je da Peking možda jeste protiv američkog pritiska na Teheran, ali da se interesi Kine na Bliskom istoku protežu daleko izvan Irana.

Oko polovine kineskog uvoza nafte dolazi iz tog regiona, dok trgovinska razmena Kine i zemalja Saveta za saradnju zalivskih zemalja iznosi oko 300 milijardi dolara godišnje.

"Iran može da poremeti saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Ali u jednom trenutku ta poluga počinje da šteti upravo sili od koje Teheran sve više zavisi", rekao je Vatanka.

Kineska dilema

Nije jasno da li će Teheran postupiti u skladu sa zabrinutošću koju je Peking izrazio, navode tri iranska izvora.

Ipak, odnos sa Kinom za Iran ima veliki ekonomski i strateški značaj dok se zemlja suočava sa sukobom sa SAD, rekli su izvori.

Kina je među retkim zemljama koje imaju finansijske kapacitete da obezbede investicije potrebne Iranu za održavanje njegove naftne industrije i ublažavanje pritiska na ekonomiju, pogođenu ratom i sankcijama.

Peking je pokazao i diplomatski uticaj. Kina je 2023. godine posredovala u sporazumu kojim su Iran i Saudijska Arabija obnovili diplomatske odnose posle višegodišnjeg neprijateljstva.

Međutim, taj uticaj ima svoje granice. Kritičari u Iranu ukazuju na relativno skroman nivo kineske trgovine i investicija koje nisu povezane sa naftom od kada su dve zemlje 2021. godine potpisale 25-godišnji sporazum o saradnji, posebno u poređenju sa sve većim investicionim obavezama Kine prema arapskim zemljama Persijskog zaliva.

Kina ostaje faktor koji Teheran ne može da zanemari, ali dva iranska izvora navela su da su kineski interesi samo jedan od faktora koje Iran uzima u obzir.

Odluke Irana oblikuju različiti strateški, ekonomski i politički prioriteti, rekli su oni.

"Teheran i Peking su potrebni jedan drugom. Kina je faktor koji Teheran ne može da ignoriše, dok Peking želi da Ormuski moreuz bude ponovo otvoren, a plovidba Crvenim morem bezbedna", rekao je zapadni diplomata.

Analitičari navode da će ključni test biti pitanje da li je Kina spremna da svoje zahteve potkrepi konkretnim posledicama. Na kraju, najjasniji znak odlučnosti Pekinga bio bi dokaz da je spreman da iskoristi svoj uticaj na Teheran.

(Telegraf.rs)