Sin joj je poginuo na svadbi u Albaniji, ali majka ne traži pravdu: Ona želi samo jedno, a to se odugovlači!

Saobraćajne nesreće predstavljaju jednu od najvećih grupa slučajeva koji se razmatraju u sudnicama u Albaniji. Najkomplikovaniji su procesi u kojima ima žrtava, a koji se dodatno komplikuju preklapanjem više veštačenja.

Ako se mnogi građani nadaju pravdi za svoje članove porodice, ima i onih koji se nalaze u neprijateljskom okruženju. Najranjiviji su stranci...

Povećan broj turista doveo je, kao posledicu, i do većeg broja stranaca koji doživljavaju saobraćajne nesreće u Albaniji, piše Top Channel.

Dana 6. juna 2026. godine, na putu Fier-Levan, još jedna teška saobraćajna nesreća potresla je tu zemlju. U sudaru su učestvovali taksi i automobil marke "Audi". U taksiju je bio 28-godišnji Letonac Danijels Rjabcev.

Došao je u Albaniju na svadbu svog prijatelja. Ali nije uspeo da se vrati kući.

"Moj sin je došao ovde samo na pet dana zbog svadbe svog najboljeg druga, a 6. juna je porodica prijatelja iz Londona došla u moju kuću i rekla mi da je doživeo veoma tešku nesreću i da je u komi."

Prema procesnim aktima, najpre je prevezen u Regionalnu bolnicu u Fieru, a potom u Traumatološku bolnicu u Tirani. Uprkos lekarskoj intervenciji, nije preživeo.

U predmetu je naloženo sudskomedicinsko veštačenje kako bi se utvrdili mehanizam povreda i dinamika nesreće.

Ali, osim dokumenata, ostaje još jedna priča. Priča o majci koja je hitno otputovala iz Engleske u Albaniju, u nadi da će sina pronaći živog.

"Odmah smo otišli u bolnicu i videli da je stanje veoma teško. Bio je u komi, a potom je preminuo."

U njenom svedočenju nema optužbi. Tu su samo praznina i pitanja koja čekaju odgovore... Ukratko, ona ne zna ništa o detaljima nesreće i odgovornima, zbog čega traži pomoć.

"Za sada nemamo nikakve informacije. Kažu nam da još nije spremno. Imamo advokaticu i čekamo dokumentaciju."

Više od 24 sata niko nije znao gde se Danijels nalazi. Prijatelji su ga tražili. Porodica je čekala telefonski poziv. A on se u bolnici borio za život.

Prema podacima, nakratko je napustio svadbu da bi uzeo punjač za telefon. Nakon toga se njegov nestanak pretvorio u sagu koja se na kraju završila tragedijom.

Ali iza svakog krivičnog predmeta ne ostaje samo jedna žrtva. Ostaju porodice koje putuju između zemalja kako bi preuzele tela svojih najmilijih.

Ostaju priče koje se završavaju u kovčegu, a počele su kao proslave, putovanja ili običan dan. A potom počinje još jedan proces, manje vidljiv, ali podjednako važan: finansijska procena izgubljenog života. Ovde je reč o oblasti u kojoj u igru ulaze korumpirani ljudi. Ljudi koji često, kroz manipulacije u pravosuđu i veštačenja, odgovornost usmeravaju na drugu stranu.

"Veoma je veliki problem to što, čim se dogodi saobraćajna nesreća, svi misle samo o naknadi štete i načinu na koji će teći građanski postupak za naknadu štete zbog saobraćajnih nesreća, dok se krivična istraga zanemaruje", rekao je Eugen Beci, bivši tužilac.

"Postupak za naknadu štete je proces koji, nažalost, svaki put traje sve duže, i to iz nekoliko razloga. Tužilaštva, zbog opterećenosti, veoma dugo vode svoje istrage. Sudovi takođe veoma dugo vode postupke, a u trenutku kada kompletirate svu potrebnu dokumentaciju, s osiguravajućom kompanijom uvek postoje sporovi oko iznosa. Ne govorim o slučajevima sa smrtnim ishodom, jer su oni na neki način uređeni zakonom", rekao je Gedeon Duduši.

(Telegraf.rs)