Naučnici zabrinuti: El Ninjo bi mogao da izazove smrt 450.000 ljudi do februara, ovo su najugroženije zemlje

Klimatolozi procenjuju da bi više od 450.000 ljudi moglo da umre u narednih šest meseci usled ekstremnih vrućina izazvanih fenomenom "super El Ninjo". Ova brojka ne uključuje prevremene smrti koje su već posledica porasta temperatura usled klimatskih promena, piše Guardian.

Posledice će se osetiti širom sveta, od Indonezije i Indije do Nigerije i SAD. Takođe se predviđa veliki broj smrtnih slučajeva usled suša, šumskih požara i poplava – pojava koje redovno prate El Ninjo.

Preporučujemo

El Ninjo koji trenutno zagreva planetu nadmašio je u ponedeljak prethodne temperaturne rekorde za ovaj fenomen, stigavši mesecima pre očekivanog vrhunca. Intenzitet vrućine toliko prevazilazi prethodne slučajeve da su ga naučnici opisali kao "zapanjujući" i "razmera Godzile". Iako je reč o prirodnom klimatskom događaju, globalno zagrevanje može dodatno pojačati njegove efekte.

Procene u vezi sa smrtnošću izazvanom vrućinom izračunate su na regionalnom nivou. Istraživači ističu da ove projekcije tačno ukazuju na to gde su potrebne mere zaštite kako bi se spasili životi. Takve mere uključuju bolje prognoziranje toplotnih talasa, otvaranje centara za rashlađivanje, angažovanje dodatnog osoblja u zdravstvenim ustanovama tokom perioda najvećih vrućina i zaštitu radnika koji rade na otvorenom. Globalni rizik i najugroženije zemlje

"Procena od 451.000 ljudi predstavlja toliko veliku brojku da može delovati apstraktno, ali ona obuhvata roditelje i decu, bake i deke, komšije – ljude koji odlaze na posao, brinu o svojim porodicama i žive svoje živote", izjavio je profesor Majkl Grinstoun, suosnivač Laboratorije za klimatske uticaje (Climate Impact Lab) pri Univerzitetu u Čikagu i jedan od autora izveštaja.

Procena smrtnosti obuhvata period od septembra do februara 2027. godine, odnosno vremenski okvir za koji su dostupne trenutne temperaturne prognoze. Međutim, naučnici smatraju da će se povišena stopa smrtnosti povezane sa vrućinom zadržati sve do juna ili jula 2027. godine.

Zemlje koje će biti najviše pogođene u narednih šest meseci su tropske države: Nigerija, Indonezija, Sudan, Indija i Brazil. SAD se svrstavaju među 20 najugroženijih zemalja, sa predviđenih 3.500 dodatnih smrtnih slučajeva. Gledano šire, značajno su pogođeni i afrički region Sahel i Jugoistočna Azija.

Projekcije se zasnivaju na recenziranim metodama koje prate mesečnu vezu između temperature i viška smrtnih slučajeva u 24.378 regiona širom sveta. Ovi podaci su kombinovani sa prognozama o višim temperaturama koje će u narednim mesecima izazvati fenomen El Ninjo.

Kao polazna osnova uzet je prosečan broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom na mesečnom nivou, zabeležen u periodu od 1996. do 2025. godine.

"Ljudi su ranije mogli da predvide poremećaje u poljoprivrednim prinosima i izdaju rana upozorenja o njima", rekao je Grinston.

"Ovaj novi izveštaj nam omogućava da učinimo isto za još važniju posledicu – rekao bih najvažniju – a to je smrt", dodaje.

Izveštaj će biti dostavljen naučnom časopisu radi recenzije, a Grinston je dodao da bi, s obzirom na hitnost situacije, "bilo neodgovorno ćutati o tome".

Naučnici kažu da ovaj El Ninjo takođe služi kao "razglednica iz naše budućnosti" jer podiže temperature na nivoe za koje se, usled klimatske krize, nije očekivalo da će biti dostignuti još 20 godina.

"Jačanje službi hitne pomoći i bolje usmeravanje mera mogu spasiti mnoge živote ove godine", rekla je koautorka izveštaja dr Tama Karlton sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju za Guardian.

"Ali za 20 godina, kada današnje ekstremne temperature postanu uobičajene, ne želimo da budemo u stanju stalne vanredne situacije. Moramo odmah delovati kako bismo osmislili, primenili i procenili alate koji će spasavati živote u godinama koje dolaze", ističe dr Karlton.

El Ninjo će takođe uticati na snabdevanje hranom. Svetski program za hranu (WFP) upozorio je u avgustu da bi njegove posledice mogle dovesti do akutne gladi za oko 50 miliona ljudi i izazvati rast cena. Veliki El Ninjo iz perioda 1877–1878. godine izazvao je više od 50 miliona smrtnih slučajeva usled suše i gladi, pri čemu su Indija, Brazil i Kina najteže pogođeni.

Profesorka Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu izjavila je u ponedeljak da trenutni El Ninjo predstavlja ogromnu preraspodelu energije unutar klimatskog sistema i opasan je jer se odvija u uslovima klimatskog sistema koji je znatno topliji usled ljudskog uticaja.

"Stoga ćemo se na mnogim mestima širom sveta suočiti sa ekstremnim vrućinama bez presedana, uz sve posledice po zdravlje, bezbednost hrane i zalihe vode. El Ninjo dolazi i prolazi, ali sve dok nastavljamo da sagorevamo fosilna goriva, on se javlja u uslovima sve više temperature, što zajednicama znatno otežava suočavanje sa posledicama”, rekla je Oto.

(Telegraf.rs)