Istorijska poseta Vašingtonu: Si planira Trampu da postavi 4 ključna uslova! Oko ovih stvari nema pregovora

Kada kineski lider Si Đinping ove nedelje poseti Vašington, sastanak sa predsednikom Donaldom Trampom održaće u potpuno drugačijoj poziciji nego kada su se njih dvojica poslednji put lično sastali u Sjedinjenim Američkim Državama pre gotovo deceniju, piše CNN.

Na samitu 2017. godine, održanom u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago, Kina je zaostajala za Amerikom na više frontova i bila ranjiva na tehnološke i trgovinske sukobe koje će Tramp pokrenuti naredne godine.

Sada Si u Vašington stiže kao čelnik zemlje koja se transformisala.

Druga najveća svetska ekonomija postala je tehnološka sila. Domaći tehnološki stručnjaci približavaju kineske modele veštačke inteligencije granici razvoja u Silicijumskoj dolini. Svemirske kompanije sa sedištem u Pekingu lansiraju i prizemljuju rakete za višekratnu upotrebu, sa ambicijom da dostignu globalnog lidera SpaceX. Kompanije iz oblasti energetike, veštačke inteligencije, robotike i memorijskih čipova ostvarile su spektakularne izlazke na berzu tokom protekle godine.

Kineski proizvodni gigant prošle godine ostvario je globalni trgovinski suficit od 1,2 milijarde dolara, delom zahvaljujući rastu potražnje za kineskim električnim vozilima, solarnim panelima i čipovima. Kontrola koju Peking ima nad lancima snabdevanja za određene proizvode, posebno retke zemlje, dala je Kini značajnu polugu u odnosima sa Vašingtonom i Trampovom trgovinskom politikom "Amerika na prvom mestu".

U trenutku kada SAD zaoštravaju odnose sa saveznicima i još nisu pronašle način da okončaju rat u Iranu, koji destabilizuje svetsku ekonomiju, Si istovremeno nastoji da ojača sliku Kine kao odgovornog i pouzdanog globalnog lidera.

U političkim krugovima u Pekingu postoji konsenzus - prošlo je vreme kada su SAD mogle da postavljaju jednostrane zahteve Kini.

"Kina je mnogo samouverenija nego pre devet godina, a još je važnije to što je danas pronašla efikasan način da drži SAD pod kontrolom", rekao je Vu Sinbo, dekan Instituta za međunarodne studije Univerziteta Fudan u Šangaju, koji savetuje vladu o spoljnoj politici.

"Vašington mora da tretira Peking ravnopravnije, sa više poštovanja, a ovaj odnos mora biti sve više zasnovan na uzajamnosti."

To, međutim, ne znači da su ulozi za Sija mali dok stiže u Vašington, gde se očekuje da provede tri dana.

Kineski lider računa na tehnološku transformaciju zemlje kako bi dao novi zamah usporavajućoj ekonomiji. Održavanje "konstruktivne strateške stabilnosti" - ambicije oko koje su se dve strane složile tokom sastanka u Pekingu u maju - moglo bi da pomogne da se spreči da nesuglasice ili sukob sa SAD ugroze odnose.

Ali podstaknut sve većim globalnim i tehnološkim uticajem Kine, Si će Vašingtonu predstaviti i novu realnost. Iako Peking želi stabilne odnose sa SAD, njegov uspon ne zavisi od njih.

U samouverenom uvodniku objavljenom u sredu u partijskom glasilu People's Daily, koji oslikava takav stav, kineski ambasador u SAD upozorio je da su Tajvan i ljudska prava "crvene linije" za Peking koje ne smeju biti pređene.

"Suverenitet, bezbednost i razvojni interesi Kine ne smeju biti ugroženi. Četiri crvene linije koje se odnose na pitanje Tajvana, demokratiju i ljudska prava, kineski politički sistem i razvojni put, kao i pravo na razvoj, ne smeju biti dovedene u pitanje", napisao je Sje Feng.

Samodovoljna država

Za Sija je jedan od glavnih izvora samopouzdanja sposobnost Kine da diversifikuje trgovinu i smanji zavisnost od američkog tržišta, kao i da izgradi tehnološku samodovoljnost - dva cilja koja su dodatno dobila na značaju zbog pritiska na Kinu tokom prvog Trampovog mandata.

Peking je usmerio ogromna finansijska sredstva i političku volju ka razvoju sopstvenih tehnologija u najnaprednijim oblastima, poput robotike, veštačke inteligencije, biotehnologije, svemirskog programa, novih izvora energije i čipova, kao i njihovoj primeni u industriji.

Ipak, rezultati tog razvoja nisu ravnomerno raspoređeni. Nezaposlenost mladih dostigla je prošlog meseca najviši nivo u skorije vreme. Stotine miliona radnika oslanjaju se na takozvanu gig ekonomiju, radeći, između ostalog, kao dostavljači hrane ili vozači u servisima za prevoz putnika. Potrošnja zaostaje, lokalne vlasti se bore sa velikim dugovima, dok ogromna kriza u sektoru nekretnina i dalje traje.

Ljudi iz različitih slojeva kineskog društva spremno će vam reći da ekonomija jednostavno više ne funkcioniše dobro kao ranije. Ali uz to često postoji i osećaj ponosa zbog toga što je zemlja uspela da postane tehnološka sila, uprkos ograničenjima koja su uvele SAD.

Dobar primer je Huaveji (Huawei), kineski tehnološki gigant koji je američka administracija tokom prvog Trampovog mandata stavila na crnu listu. Kineski tehnološki blogeri poslednjih dana sa oduševljenjem objavljuju snimke o dugo najavljivanom predstavljanju prvog sklopivog telefona kompanije Epl. Ističu da je Huaveji sopstveni sklopivi model predstavio još pre sedam godina.

Samo nekoliko dana pre Sijeve posete SAD, Huawei je takođe najavio da će sledeća generacija njegovih Ascend AI čipova biti predstavljena početkom naredne godine, pre prvobitno planiranog roka, što ukazuje na napredak u oblasti koja predstavlja jedno od ključnih uskih grla razvoja veštačke inteligencije u Kini.

"Ne možemo da prihvatimo sudbinu u kojoj ne možemo da kontrolišemo sopstvenu budućnost i u kojoj je ona određena spremnošću drugih da nam prodaju čipove ili ne", rekao je ranije ovog meseca Erik Sju, rotirajući predsednik Huavejia.

Dok je američka javnost uglavnom pesimistična kada je reč o razvoju veštačke inteligencije, njihovi kineski vršnjaci više su usmereni na to kako bi ta tehnologija mogla da utiče na njihov svakodnevni život. Gubitak radnih mesta predstavlja razlog za zabrinutost, ali postoji i osećaj da se pruža prilika koju treba iskoristiti - kao i uverenje da vladajuća Komunistička partija, zahvaljujući strogoj kontroli društva, neće dozvoliti da tehnologija izmakne kontroli.

"Ravnopravno izjednačeni"

Si u SAD stiže usred sve intenzivnije debate o rizicima veštačke inteligencije, uključujući i one povezane sa kineskim modelima. Tramp je rekao da zemlja ne može da uspori razvoj zbog bezbednosti, jer mora da se usredsredi na nadmetanje sa Kinom.

To stavlja u prvi plan jedan od ključnih ciljeva Sija i njegove delegacije - da ubedi SAD da ne uvode nova tehnološka ograničenja koja bi dodatno ograničila pristup kineskih kompanija američkoj tehnologiji ili tržištima.

Kina želi "veću predvidivost u ekonomskim i tehnološkim odnosima", kao i "snažniju političku posvećenost sprečavanju da osetljiva pitanja – posebno Tajvan i tehnološka ograničenja – destabilizuju ukupne odnose", rekao je Sun Čenghao, viši istraživač Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Tsinghua u Pekingu.

Ali upravo ovde dolazi do izražaja promenjeni odnos snaga između Kine i SAD.

Obe strane znaju da bi nova ograničenja, ukoliko bi ih Peking smatrao previše agresivnim, mogla ponovo da pokrenu sukob koji je prošle godine doveo njihove ekonomije na ivicu potpunog razdvajanja.

Primirje kojim je okončana ta runda trgovinskog rata postignuto je tek nakon što je Peking zapretio velikim proširenjem kontrole izvoza strateški važnih retkih zemalja, kao odgovor na potez SAD kojim bi broj kineskih kompanija stavljenih na crnu listu bio drastično povećan.

Očekuje se da će primirje ove nedelje biti produženo, a obe strane će biti oprezne da ne odu predaleko u situaciji u kojoj "niko ne pobeđuje, jer su snage ravnopravne", smatra Kurt Tong, upravljački partner savetodavne kompanije The Asia Group, pa dodao:

"U ekonomskom prostoru zapravo nema dominantnog igrača... upravo zbog ravnopravnih poluga uticaja, obe strane odustaju od poteza čije bi sprovođenje bilo skupo. Sada Tramp gleda na Sija Đinpinga i vidi ravnopravnog sagovornika, a ne nekoga koga treba naterati na predaju".

Sijev svet

Kina se sada posmatra pozitivnije od SAD u većini od 36 zemalja obuhvaćenih novim istraživanjem Pju riserča, objavljenim u julu. Istraživači su utvrdili i da je Si čak nadmašio Trampa kada je reč o poverenju koje mu ljudi ukazuju.

Ove promene ne prate samo promenu uloge SAD na globalnoj sceni, već i promenu sposobnosti Kine da koristi meku moć. Ljudi širom sveta koriste kineske modele veštačke inteligencije u poslovanju i voze kineska električna vozila. Viralni kineski kulturni proizvodi, poput plišane igračke Labubu i kineskih drama, kao i trend "chinamaxxing" na internetu, dodatno su podstakli interesovanje za Kinu i turizam u toj zemlji.

Si je tokom prethodnih nedelja imao niz retkih putovanja u inostranstvo, tokom kojih je predstavljao svoju viziju kineskog liderstva i sveta. Na samitu grupe BRIKS zemalja u usponu u Nju Delhiju početkom ovog meseca obećao je da će pomoći članicama da uspostave pametne fabrike i razviju modele veštačke inteligencije.

Tokom državne posete Egiptu početkom meseca, Si je izneo predloge za "novu bezbednosnu arhitekturu" Bliskog istoka - onu koja se neće oslanjati na bezbednosni kišobran SAD. Brojni svetski lideri takođe su ove godine posetili Peking.

Bela kuća je, sa druge strane, poslednjih nedelja pokušavala da odgovornost za rat koji je pokrenula u Iranu prebaci na zemlje koje nastavljaju da posluju sa tamošnjom vladom, uz obećanje da će ih primorati da to prekinu ili će se suočiti sa ozbiljnim sankcijama. Kao najveći trgovinski partner Irana, Kina se nalazi na vrhu te liste.

Ali i ovo pokazuje kako bi sve veći uticaj i poluge moći Kine mogli da utiču na predstojeće pregovore.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji sastao se prošle nedelje u Pekingu sa iranskim kolegom Abasom Aragčijem. Cilj razgovora delom je bio da se "razjasne neka pitanja, kako bi dvojica lidera u Vašingtonu mogli da vode sadržajniji razgovor o ovom pitanju", rekao je Vu, savetnik za pitanja politike.

To Pekingu daje prostor da signalizira da bi svaki pokušaj Vašingtona da kazni kineske kompanije mogao da znači gubitak bilo kakve mogućnosti da SAD iskoriste sposobnost Kine da razgovara sa obe strane.

"Kina će SAD reći dve stvari. Prvo - ne pokušavajte da sankcionišete kineske banke ili kompanije zbog poslovanja sa Iranom... Drugo, zaboravite na vojna rešenja ili ekonomske sankcije (za okončanje sukoba), morate da sednete i pregovarate o razumnom mirovnom sporazumu", zaključio je Vu.

(Telegraf.rs)