Pravo glasa dobilo više od 30.000 imigranata koji nisu državljani SAD: Ko ih je stavio na biračke spiskove?

Savezne države SAD su od 2000. godine na svoje biračke spiskove greškom upisale više od 30.000 imigranata koji su se izjasnili da nisu državljani!

Do toga je došlo usled softverskih grešaka i administrativnih propusta prilikom obrade njihovih zahteva za vozačke dozvole i državne identifikacione dokumente, navodi Rojters na osnovu zvaničnih evidencija koje je pregledao.

Ovi slučajevi ukazuju na slabosti sistema za registraciju birača u desetak američkih saveznih država kojima upravljaju i demokrate i republikanci, ali u obimu za koji stručnjaci kažu da je premali u odnosu na više od 170 miliona registrovanih birača u zemlji da bi mogao da utiče na izbore.

Rojters nije mogao da utvrdi koliko je ovih osoba koje nisu državljani zaista glasalo na izborima.

Nalazi ukazuju na to da su nenamerne birokratske greške, a ne organizovani pokušaji da se imigranti nezakonito registruju za glasanje, glavni izvor registracija osoba koje nisu državljani, i otvaraju pitanje da li bi zakonodavni napori kojima bi se zahtevalo dokazivanje državljanstva prilikom registracije birača zaista otklonili ovaj problem.

Predsednik Donald Tramp i njegove pristalice tvrdili su, bez dokaza, da je glasanje osoba koje nisu državljani široko rasprostranjeno i da predstavlja deo organizovane zavere koju predvode demokrate u nadi da će ponovo osvojiti kontrolu nad Kongresom SAD na novembarskim izborima za Kongres, te vrše pritisak na zakonodavce da pooštre uslove za glasanje.

Nju Džersi je tokom leta objavio najnoviji slučaj greškom izvršenih registracija birača koji je privukao veliku pažnju javnosti, navodeći da je zbog tehnološke greške oko 6.600 osoba koje nisu državljani upisano na biračke spiskove između juna 2023. i juna 2024. godine, iako su prilikom podnošenja zahteva za vozačke dozvole i identifikacione dokumente odgovorile "ne" na pitanje da li su državljani.

Birokratske greške prijavljene su i u najmanje još 11 saveznih država, uključujući republikanska uporišta poput Ajove, Teksasa i Južne Dakote, čime je ukupan broj ovakvih slučajeva u celoj zemlji premašio 30.000 od 2000. godine.

Takav zbirni pregled grešaka na nacionalnom nivou do sada nije bio objavljen.

Rojters je koristio podatke Centra za izbornu inovaciju i istraživanje, neprofitne organizacije koja prati tvrdnje o registraciji i glasanju osoba koje nisu državljani, kako bi identifikovao savezne države u kojima su osobe koje su se same izjasnile da nisu državljani bile registrovane za glasanje. Rojters je potom proverio te brojke sa državnim zvaničnicima, sudskim evidencijama i izveštajima lokalnih medija.

Podaci su pokazali da je do grešaka došlo u Kaliforniji, Ilinoisu, Ajovi, Nevadi, Ohaju, Oregonu, Pensilvaniji, Južnoj Dakoti, Teksasu, Juti i Virdžiniji. Brojevi nisu precizni, jer su podaci saveznih država često preliminarni i podložni izmenama.

"Takve greške su verovatno jedan od glavnih razloga zbog kojih osobe koje nisu državljani dospevaju na biračke spiskove u zemlji", smatra Don Palmer, viši pravni saradnik za integritet izbora u konzervativnoj Fondaciji "Heritage" i bivši predsednik Američke komisije za pomoć pri sprovođenju izbora, kojeg je na tu funkciju imenovao Tramp.

"Mislim da je to glavni problem. Agencije koje izdaju vozačke dozvole često prave greške i često tome ne pridaju isti značaj kao izborni zvaničnici", rekao je Palmer.

Rekao je da države takođe moraju da urade više kako bi proverile podobnost birača.

Spasite Ameriku

Bela kuća je izvršila pritisak na Kongres da usvoji Zakon o spasavanju Amerike, predlog za suzbijanje nezakonitog glasanja koji bi zahtevao od ljudi da pokažu dokaz o američkom državljanstvu da bi se registrovali za glasanje i ličnu kartu sa fotografijom da bi glasali.

Međutim, malo je verovatno da bi takav zakon sprečio greške koje prave državne agencije, rekao je Dejvid Beker, izvršni direktor CEIR.

"U svakom od ovih slučajeva, pojedinac je uradio tačno ono što je trebalo. Da je postojao neki zahtev da morate da pokažete dokaz o državljanstvu, ovi problemi bi i dalje postojali, jer su sami procesi propali2, rekao je on.

Zagovornici Zakona o spasavanju Amerike kažu da je to razuman način da se osigura da samo podobni birači mogu da glasaju.

Većina država ne zahteva dokumentovani dokaz o državljanstvu. Kritičari tvrde da bi ograničenja zakona mogla da uskrate pravo glasa milionima birača koji nemaju lak pristup pasošima ili izvodima iz matične knjige rođenih, uključujući ljude sa niskim prihodima i rasne manjine, istovremeno stvarajući nepotrebne nemire za srednjoročne izbore 3. novembra.

"Ovo nije problem", rekla je Elejn Kamark, stručnjakinja za upravljanje u Institutu Brukings.

"Jednostavno nema dokaza da veliki broj stranih državljana glasa".

Imigranti ponekad daju lažne izjave o svom državljanstvu kako bi se registrovali za glasanje na američkim izborima, prema podacima Ministarstva pravde. Ali nema dokaza koji bi pokazali da je to široko rasprostranjeno.

Analiza podataka objavljena ranije ove godine pokazala je da su savezni tužioci optužili samo 129 ljudi prema saveznom zakonu o "glasanju stranaca" koji je Kongres stvorio 1996. godine. Ni u jednom od tih slučajeva tužioci nisu tvrdili da je postojao koordinisan napor da se utiče na izbore.

Bela kuća je saopštila da su registracije birača stranih državljana dokaz da su američki izbori ugroženi i navela 11 hapšenja stranih državljana zbog ilegalnog glasanja koje su savezne vlasti objavile od maja.

"Prava priča ovde je da nakon decenija koje su mediji poricali da se strani državljani registruju i glasaju na našim izborima, oni su konačno primorani da priznaju nakon niza nedavnih hapšenja širom zemlje da se to dešava", rekla je portparolka Bele kuće Loren Bis.

Stari zakon

U osnovi grešaka i ljudskih grešaka nalaze se državni sistemi za registraciju birača koji registruju ljude za glasanje kada podnose zahtev za vozačke dozvole, državne lične karte i druge vladine usluge u skladu sa Zakonom o nacionalnoj registraciji birača.

Uglavnom demokratska inicijativa za rešavanje problema niske učešća birača usvojena je 1993. godine uz dvostranačku podršku pod tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom.

Registracija birača porasla je na više od 86 odsto u 2024. godini, sa 62 odsto u 1990. godini, prema podacima popisa i Komisije za pomoć pri izborima SAD. Republikanci tvrde da su takvi državni sistemi motorizovanih birača postali veliki problem, međutim, zbog udvostručavanja imigrantske populacije SAD od 1990. godine.

Automatska registracija ljudi za glasanje na ovaj način "je iracionalna kada shvatite da ljudi koji nisu državljani Sjedinjenih Država dobijaju vozačke dozvole", rekao je američki predstavnik Brajan Stajl, republikanac iz Viskonsina koji nadgleda saveznu izbornu politiku kao predsednik Administrativnog odbora Predstavničkog doma.

Svih 50 država dozvoljava legalnim imigrantima da dobiju vozačke dozvole, dok 19 američkih država i Distrikt Kolumbija takođe izdaju vozačke dozvole nedokumentovanim imigrantima.

Strani pasoši, izvodi iz matične knjige rođenih

Rendal Markiz, Kanađanin koji živi u Kaliforniji, seća se dana kada je dobio karticu poštom kojom je obavešten da je registrovan za glasanje na srednjoročnim izborima 2018. godine tokom Trampovog prvog mandata.

"Samo sam rekao: 'Pa, ovo je glupo.' Zato sam to ostavio po strani. Ali nakon što sam razmislio o tome, odlučio sam, ne, ovo je više nego glupo. Ovo je loše!“, rekao je 71-godišnji vlasnik zelene karte.

On je obavestio novinske organizacije, a državni zvaničnici su kasnije otkrili da je čak 1.500 stranih državljana greškom registrovano za glasanje od strane Kalifornijskog odeljenja za motorna vozila zbog greške u obradi, prema izveštajima medija.

Slični problemi su se dogodili u Oregonu gde su stotine imigranata koji su pokazali strane pasoše i izvode iz matične knjige rođenih registrovane za glasanje zbog kancelarijskih grešaka u Odeljenju za motorna vozila, prema državnim evidencijama.

Zvaničnici Odeljenja za motorna vozila takođe su registrovali stotine Američkih Samoanaca koji su pokazali američke pasoše, ne shvatajući da su ljudi sa teritorije SAD državljani, ali ne i građani, i stoga nemaju pravo glasa.

U nekim drugim državama, procene registrovanih stranih državljana su u početku precenjene. Neposredno pre izbora 2024. godine, Ajova je, na primer, objavila da se više od 2.000 ljudi registrovalo za glasanje ili je glasalo u državi nakon što su se sami prijavili Odeljenju za saobraćaj Ajove kao strani državljani. Šest meseci kasnije, broj se smanjio na 277.

Zvaničnici države Ajova saopštili su da je 35 stranaca glasalo na glasačkim listićima koji su prebrojani na opštim izborima 2024. godine. Ukupno je više od 1,6 miliona stanovnika Ajove glasalo na tim izborima.

Problemi su veći negde drugde. Od 2014. godine, Virdžinija svake godine prijavljuje stotine stranaca na svojim biračkim spiskovima koji su se identifikovali kao strani državljani, a ukupno ih je bilo više od 4.500 samo u 2025. godini, prema godišnjim izveštajima državnog Odeljenja za izbore.

Državni zvaničnici kažu da ti brojevi uključuju ljude koji su kasnije postali državljani i druge koji su izbrisani sa spiskova. Palmer iz Fondacije Heritidž rekao je da bi države trebalo da budu obavezne da se pozabave ovim problemom.

"Postoji obaveza da se reši problem. Dakle, izbacite politiku i rešite problem", zaključio je on.

(Telegraf.rs)