Devojke stoje u redu da ga vide, momci se kunu u njega: Profesor postao zvezda jer 1 metodom „uklanja stres“

"Zvezda poslata s neba", tako Cihan Han opisuje čoveka čiji je veliki fan nedavno postala, čoveka koga mladi Kinezi nazivaju "idolom".

Samo što ovo nije pop pevač niti filmska zvezda, već 54-godišnji antropolog. Profesor Bjao Sjang postao je neočekivani vodič za sve više razočaranu generaciju.

Preporučujemo

A to je zbog onoga o čemu govori: o anksioznosti i načinu kako se nositi sa njom.

Kineska ekonomija i tehnologija rasle su vrtoglavom brzinom, ali postoji mnogo toga što brine njenu Generaciju Z, od posla, preko ljubavnih prilika, pa sve do samog pritiska da se drži korak.

- Prelazak iz škole u stvarni svet sada donosi mnogo neizvesnosti i ljudi često osećaju anksioznost jer ne znaju kako da se suoče sa tim - kaže 23-godišnja kineska svršena studentkinja koja je želela da ostane anonimna jer se brinula da bi izjava za strane medije mogla uticati na njene šanse da pronađe posao kod kuće.

- Ljudima je potreban oslonac u životu. A zbog njegovih reči osećamo da postoji neko ko nas razume.

Ona i Cihan bile su među oko 500 ljudi - uglavnom pripadnika kineske dijaspore - koji su se nedavno okupili u jednoj sali u Singapuru. Sjang je govorio više od jednog sata na mandarinskom pre nego što je počeo da odgovara na pitanja. Kada se događaj završio, desetine ljudi čekale su u redu da ga upoznaju i slikaju se sa njim. Mlada Kineskinja je to nazvala „akademskim skupom obožavalaca“.

Sjang je davao intervjue za vodeće kineske medije i gostovao na vrhunskim kineskim univerzitetima, uključujući i svoju matičnu kuću, prestižni Pekinški univerzitet - jedno predavanje ranije ove godine prenošeno je uživo jer je sala bila puna. „Kad si u nedoumici, pitaj Bjao Sjanga“, postala je izreka, prema pisanju kineskih medija.

U Singapuru, Sjang je govorio o priznanju za kojim mladi tragaju u današnjoj Kini, gde potvrdu vrednosti često traže kroz sisteme - od takmičarskih ispita do sigurnih poslova - i kako ta potvrda postaje merilo sopstvene vrednosti, što može biti iscrpljujuće i štetno.

Zdravije je, sugerisao je on, tražiti smisao i razumevanje od drugih i to iskoristiti da bismo bolje razumeli sami sebe.

Ovo nisu brza rešenja. Ali u zemlji u kojoj nezadovoljstvo može biti politički osetljivo i strogo cenzurisano, on je retka javna ličnost koja se bavi onim što naziva „bolnom tačkom vremena“.

- Svi znaju gde je problem, ali nerado gledaju u njega. Ponekad je previše bolno gledati, ili nemaju način - kaže on za BBC uz čaj u Singapuru.

- Ali kao akademiku, nije strašno ako to možeš da opišeš - tako to analiziraš i držiš pod kontrolom.

On sada živi u Nemačkoj, gde je direktor Instituta Maks Plank za socijalnu antropologiju, i proučava društvene promene u Kini i drugim delovima Azije.

Sjang veruje da se kinesko društvo nalazi na "prekretnici", gde ljudi tragaju za smislom dok pokušavaju da razumeju brze društvene i ekonomske promene. On vidi protivrečnosti - nesigurnu mladost u moćnoj, samouverenoj zemlji; razočaranje uprkos ogromnom napretku - i njegov posao je, kako kaže, da razloži šta to pokreće.

Sjang ima upečatljive nazive za ono što ovo uzrokuje. „Plutanje“ je način na koji opisuje ljude koji neumorno rade samo da bi preživeli, poput kolibrija koji neprestano maše krilima da bi ostao u vazduhu.

"Blisko okruženje" se odnosi na ono što je neposredno oko nas. Sjang tvrdi da su ljudi preokupirani „veoma bliskim“ (sobom) i veoma dalekim (svetom), dok je prostor između - „blisko okruženje“ - zanemaren. To, kako kaže, čini da se osećaju odsečeno i usamljeno.

Čini se da ovo snažno odjekuje kod mladih koji traže odgovore.

Jedan korisnik na mreži RedNote piše: "On dosledno posmatra probleme iz perspektive ranjivih, pripisuje lični stres makro-uzrocima i podstiče ljude da se aktivno uključe u život - to je zaista divno."

Drugi kaže: "Nikada ne prosipa prazne, slatkorečive fraze; umesto toga, čučne da se suoči sa stvarnim životnim dilemama rame uz rame sa nama."

Cihan kaže da se sve svodi na Sjangovu spremnost da otvoreno govori o ovim stvarima: "Oni koji su govorili slične stvari nisu tako moćni i ostvareni kao profesor Sjang, a opet ljudi koji su ostvareni kao on nisu govorili takve stvari."

Rođen 1972. godine, Sjang je odrastao tokom još jedne prekretnice, kada se Kina izlažila iz surove haotičnosti vladavine Mao Cetunga kako bi trgovala sa svetom. Urbanizovala se, obični ljudi postali su preduzetnici i poslovi su po prvi put procvetali u ovoj komunističkoj naciji.

Odrastajući u Vendžouu, koji se transformisao u industrijsku luku, Sjang je to svedočio iz prve ruke. "Bilo je to prostrano okruženje malih vlasnika preduzeća", priseća se on. "Većini ljudi nije bilo previše stalo do obrazovanja, fokus je bio na praktičnim stvarima - konkretno, kako zaraditi novac."

I mnogi od njih su uspeli. Njihova deca su odrasla u slavnoj eri dvocifrenog ekonomskog rasta. Ali ekonomija je usporila tokom pandemije kovida i nije se oporavila.

Stara jednačina - naporan rad = siguran posao - više ne funkcioniše, i oni žele novu priču, kaže Sjang.

Nezaposlenost mladih dostigla je 21,3% pre nego što je vlada prestala da objavljuje podatke sredinom 2023. godine. Oni sa "dobrim poslovima" - državni službenici, korporativni radnici, inženjeri - strepe da će ih izgubiti.

Na internetu se neprestano žale na duge, iscrpljujuće radne sate, toksičnu kancelarijsku kulturu i strah od "prokletstva 35. godine" - starosne granice u oglasima za posao, nakon koje je znatno teže naći novi posao.

Zbog cenzure je teško znati pravi obim ovog raspoloženja. Ali taj osećaj pritiska prelivа se u javni diskurs na druge načine. Ta anksioznost se u internet debatama brzo pretvara u bes, bilo da je reč o prijemnim ispitima za fakultet, ceni mlade (mirazu) ili skandalima sa bezbednošću hrane.

Izrazi povezani sa ovim raspoloženjem popularni su već godinama. Najpoznatiji su odustajanje od trke" (lying flat), kada ljudi potpuno ispadnu iz trke za uspehom, i "involucija" bukvalni prevod s kineskog što je prilično rogobatan izraz koji se danas obično koristi za opisivanje intenzivne konkurencije koja donosi malo stvarne nagrade - trka u kojoj svi daju sve više, a dobijaju sve manje.

Sjang veruje da su dve sile pojačale ovu anksioznost -

tržište nekretnina i sistem visokog obrazovanja.

Bum na tržištu nekretnina, podstaknut oslanjanjem lokalnih vlasti na prodaju zemljišta, povezao je osećaj sigurnosti i uspeha porodica sa cenom njihovih domova. A naglo širenje popularnosti univerziteta odnosnos studiranja i učenja, sticanja diploma, podiglo je lestvicu za uspeh - konkurencija je sve veća.

Rezultat je, kaže on, univerzalni obrazac: stekni dobru diplomu, nađi stabilan posao, venčaj se i kupi stan.

Pre oko tri godine, kada je saznao da je kamp za digitalne nomade gde je držao predavanje podigao cene nakon njegove posete, "shvatio sam da više nisam poznat samo u akademskim krugovima".

Mnogi njegove kolege, rekao je, daju prioritet objavljivanju istraživanja i „prilično su hladne“ prema njegovim metodama. Neki su ga upozoravali na „čuvanje sopstvenog perja“, što je kineski izraz za zaštitu sopstvene reputacije.

Ali Sjanga hrabri njegova popularnost.

- Ako me neko nazove influenserom, prihvatiću to kao kompliment. Jer pravi uticaj koji mogu da imam jeste da navedem ljude da razmišljaju sopstvenom glavom.

(Telegraf.rs/BBC)