Usvojili petoro dece, pa ih pretvorili u robove: Na suđenju isplivali najjeziviji detalji

Petoro dece afroameričkog porekla koju su usvojitelji prisiljavali da trpe zlostavljanje i držali ih u uslovima nalik ropstvu dobiće ogromnu novčanu naknadu, prenosi Daily Mail.

Deca, koju su svojevremeno usvojili Žan Kej Vajtfezer (63) i Donald Lants (64), dobila su nagodbu vrednu 4,4 miliona dolara od države Zapadna Virdžinija, zbog načina na koji je Služba za zaštitu dece postupala po višestrukim prijavama o njihovoj ugroženosti.

Preporučujemo

Novac će biti raspodeljen deci putem fonda i koristiće se za njihov oporavak, budući da se nekoliko njih i dalje suočava sa ozbiljnim posledicama traume izazvane zlostavljanjem.

"To znači da će ova deca dobiti priliku da budu deca. Oduzeli su im nevinost i detinjstvo ljudi koji su im bili roditelji, a zapravo su bili monstrumi", rekao je advokat Dante di Trapano, koji ih je zastupao.

Isplaćeni iznos predstavlja maksimalnu naknadu koju je svako dete moglo da dobije u skladu sa ograničenjima države, a nagodbu je isplatio Odbor za upravljanje rizicima Zapadne Virdžinije.

375 godina zatvora za "tinejdžerski klub"

Nagodba je usledila više od godinu dana nakon što su Vajtfezer i Lants osuđeni na višedecenijske zatvorske kazne zbog postupanja prema deci.

Vajtfezer trenutno služi kaznu od 215 godina zatvora, a pravo na uslovni otpust steći će tek nakon najmanje 40 godina.

Lants je osuđen na 160 godina zatvora, uz obaveznih najmanje 30 godina iza rešetaka pre nego što bude mogao da zatraži uslovni otpust. Oboje su takođe obavezani da deci isplate ukupno 280.000 dolara na ime odštete.

Decu je policija pronašla u oktobru 2023. godine zaključanu u šupi pored kuće bračnog para u Sisonvilu. U šupi nije bilo svetla, hrane ni tekuće vode, a prostor je bio pod nadzorom kamere.

Vajtfezer je tvrdila da deca nisu bila zatočena protiv svoje volje i da je šupa služila kao "tinejdžerski klub".  Međutim, detektivi su utvrdili da su deca bila zaključana spolja.

Nakon što su vlasti pronašle troje starije dece zaključane u šupi, otkrile su i devetogodišnju devojčicu zaključanu u glavnoj kući. Deca su imala jak neprijatan miris, nosila su prljavu odeću i imala ranice na stopalima.

Printskrin: WCHS-TV

Upozorenja ignorisana, deca trpela rasističke uvrede

Kasnije je otkriveno da su komšije prijavljivale Službi za zaštitu dece ono što su primećivale u kući, ali na njihove prijave uglavnom nije bilo odgovora.

Komšinica Džojs Bejli svedočila je na sudu da je videla Lantsa kako tera decu da nose težak materijal za ogradu, kante vode i boce sa propanom po dvorištu. Prema njenim rečima, deca su bila toliko iscrpljena od rada da najstariji dečak u jednom trenutku gotovo nije mogao da hoda.

Tokom suđenja predstavljene su i rasističke tekstualne poruke. Najstarije dete, koje sada ima 18 godina, svedočilo je da su je usvojitelji terali da kopa rukama, hranili nju i braću i sestre uglavnom sendvičima sa puterom od kikirikija i primoravali ih da za obavljanje nužde koriste kantu.

Rekla je i da usvojitelji nisu želeli da jedu sa istih tanjira kao deca i da su je nazivali "prljavom".

Uprkos tim navodima, Služba za zaštitu dece nije mogla da pruži dokumentaciju koja bi pokazala da su njeni službenici razgovarali sa decom, naveo je advokat di Trapano u tužbi protiv države.

Prema svedočenjima na suđenju, služba je porodici samo ostavila poruku na vratima. Kada su službenici konačno razgovarali sa decom, Lants i Vajtfezer su se nalazili dovoljno blizu da mogu da čuju razgovor.

Foto: west virginia regional jail & correctional facility

"Ceo sistem je pokvaren"

"Bilo je mnogo poziva komšija, a mislim da je obavljena samo jedna poseta toj kući. Trebalo ih je biti mnogo više", rekao je advokat di Trapano.

On tvrdi da je "ceo sistem pokvaren" i da je potrebno promeniti način na koji se postupа sa prijavama o ugrožavanju dece, uključujući obuku zaposlenih, način obavljanja razgovora i dokumentovanje slučajeva.

Portparol guvernera Zapadne Virdžinije Patrika Morisija, Lars Dalsejd, rekao je da je zaposleni koji je obavio razgovor sa decom otpušten za vreme prethodne administracije.

Dodao je da je sadašnja administracija sprovela promene kako bi ojačala sistem zaštite dece, uključujući reorganizaciju rukovodstva, jasnija pravila i dodatnu obuku zaposlenih.

Deca su u međuvremenu smeštena u nove usvojiteljske porodice. Dvoje njihovih novih usvojitelja govorilo je na sudu o tome kako sada izgleda njihov život. Jedna je opisala odlaske na plažu, u zabavne parkove i muzeje.

"Bilo je neverovatno iskustvo za mene kao advokata da vidim da ova deca sada imaju nešto zbog čega mogu da budu srećna", rekao je diTrapano.

Nova tužba zbog ranijih prijava

Advokat di Trapano i njegova kancelarija sada planiraju da podnesu još jednu tužbu, ovog puta protiv Odeljenja za socijalne službe savezne države Vašington.

Oni tvrde da je ta institucija odobrila da Vajtfezer i Lants presele decu iz Vašingtona u Zapadnu Virdžiniju uprkos ranijim prijavama za zlostavljanje dece.

U Vašingtonu ne postoji gornja granica naknade štete, pa bi deca, ukoliko budu uspešna u tom postupku, mogla da dobiju dodatnu odštetu.

Državni poslanik Holis Luis najavio je i da će predložiti zakon pod nazivom Zakon o sprečavanju zatočeništva dece, kojim bi porodice koje se doseljavaju u Zapadnu Virdžiniju i planiraju da školuju decu kod kuće morale da obaveste Odeljenje za socijalne službe.

Luis je dodao da veruje da se Vajtfezer i Lants nisu doselili u Zapadnu Virdžiniju zbog lepote ili ekonomije države, već zato što su verovali da će tamo moći da postupaju prema deci uz malo nadzora.

Istakao je da roditelji treba da imaju mogućnost da biraju način obrazovanja dece, ali i da moraju postojati razumne mere koje sprečavaju da takve mogućnosti budu iskorišćene za zlostavljanje.

Luis je poručio da treba odati priznanje stanovnicima Sisonvila koji su nastavili da prijavljuju slučaj Službi za zaštitu dece i policiji.

"Zajednica je zapravo bila ta koja je podigla uzbunu. Da nije bilo njihovog truda, ta deca bi možda i dalje bila porobljena i zlostavljana, ili bi se dogodilo nešto još gore", rekao je.

(Telegraf.rs)