Prvo streljanje uživo u SAD za 90 godina može biti odloženo: Prekršena neka važna pravila? Evo o čemu se radi!

Pogubljenje streljačkim vodom Nidala Malika Hasana, napadača iz Fort Huda, biće prenošeno uživo, saopštio je Pentagon u četvrtak. Ovo iznenađujuće otkriće odnosi se na planove za prvo vojno pogubljenje u više od 65 godina, nakon što ga je ministar odbrane Pit Hegset prethodno opisao kao "javno". Associated Press navodi da je možda prekršena procedura koja bi mogla da otvori pravni put za odlaganje pogubljenja.

Američka vojska saopštila je ove nedelje da će Hasan biti pogubljen u Fort Hudu 3. decembra, nakon što je osuđen za ubistvo 13 ljudi i ranjavanje još 32 u pucnjavi u vojnoj bazi 2009. godine.

Hegset je u sredu, govoreći za konzervativnu televizijsku mrežu Real America's Voice, rekao: "Pobrinućemo se da ljudi mogu da gledaju, da to bude javno." Zvaničnici Pentagona pojasnili su u četvrtak da će pogubljenje biti prenošeno uživo i da će dodatni detalji biti naknadno objavljeni.

Hegsetovo otkriće da će pogubljenje biti javno, a kamoli pogubljenje tako nasilnom metodom kao što je streljački vod, otvorilo je dodatna pitanja o načinu izvršenja smrtne kazne u SAD, posebno nakon neuspelog pogubljenja smrtonosnom injekcijom Kriste Pajk u Tenesiju.

Stručnjaci imaju podeljena mišljenja o planu

Hasan bi mogao da odluči da se opire pogubljenju i podnese zahtev za habeas corpus, pravni zahtev kojim se traži sudsko preispitivanje zakonitosti pritvora, pred građanskim sudom. To bi moglo značajno da odloži izvršenje smrtne kazne, naveli su stručnjaci.

"Iskreno, postupak bi mogao da se oduži i duže od mandata sadašnje administracije, a ko zna da li će i sledeća administracija biti toliko sklona pogubljenjima", rekao je Judžin R. Fajdel, gostujući predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl, specijalizovan za vojno pravo.

Debora Deno, stručnjakinja za smrtnu kaznu i profesorka prava na Univerzitetu Fordam, rekla je da bi prenošenje pogubljenja uživo moglo da učini postupak "mnogo transparentnijim" i da upozna javnost sa svim aspektima izvršenja smrtne kazne. Ona smatra da bi to bilo korisno u trenutku kada je neuspešno pogubljenje Kristе Pajk ponovo otvorilo pitanja o načinima na koje se osuđenici pogubljuju zbog svojih zločina.

"Mislim da bi to možda mogla da bude dobra ideja jer bi postupak bio transparentan i javnost bi bila potpuno svesna da se on odvija", rekla je ona.

Dok se mnoge savezne države suočavaju sa poteškoćama u izvršavanju smrtnih kazni smrtonosnom injekcijom zbog problema sa nabavkom lekova ili pronalaženjem medicinskih stručnjaka spremnih da učestvuju u pogubljenjima, streljački vodovi sve više se smatraju manje nehumanom alternativom, rekao je Brener Fisel, profesor prava na Univerzitetu Vilanova i potpredsednik Nacionalnog instituta za vojno pravosuđe.

"Streljački vod može da bude brži, čistiji i precizniji način pogubljenja zatvorenika", rekao je on. "Mislim da to nije ono što je motiv za ovu odluku. Streljački vodovi nose određenu predstavu o muževnosti i vojničkom karakteru, što je deo aure koju Hegset pokušava da istakne, odnosno 'kulture smrtonosne sile'."

Elizabet Semel, kodirektorka Klinike za smrtnu kaznu na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Berkliju, rekla je da Hegsetova najava otvara niz pravnih pitanja i pitanja javne politike, uključujući zabrinutost za dostojanstvo osuđenika, pitanje ko će moći da gleda pogubljenje i namere Trampove administracije da organizuje ovakav neuobičajen spektakl.

Iako se već dugo raspravlja o ideji televizijskog prenosa pogubljenja, "ne sećam se slučaja u kojem je takvu inicijativu pokrenula vlada. Mislim da to takođe otvara ozbiljna pitanja o motivima vlade", rekla je ona.

"Ovo je predsednik kome je važan spektakl i mislim da je upravo to poruka koju želi da pošalje", rekla je Semel, dodajući da sumnja da je administracija ozbiljno razmotrila pravna i društvena pitanja koja proizlaze iz ove odluke.

Tramp je kritikovao javna pogubljenja u Iranu

Tramp, koji je odobrio Hasanovo pogubljenje, ranije je kritikovao javna pogubljenja u Iranu, povremeno navodeći mogućnost da iranska vlada pogubljuje demonstrante kao jedan od mogućih razloga za vojnu akciju, pre nego što je na kraju odlučio da napadne Iran 28. februara.

"Rečeno nam je da se ubijanje u Iranu zaustavlja", rekao je Tramp novinarima 14. januara. "Zaustavlja se i nema plana za pogubljenja."

U govoru o stanju nacije, samo nekoliko dana pre početka rata sa Iranom, Tramp je ponovio: "Sprečili smo ih da obese mnoge od njih pretnjom ozbiljnim nasiljem."

Bela kuća je u četvrtak uputila pitanja o planiranom prenosu pogubljenja uživo Pentagonu.

Hegseta su u sredu pitali da li je Hasan uputio neki poslednji zahtev ili stupio u kontakt sa Trampovom administracijom. Šef Pentagona odgovorio je: "Nije me briga. Videćemo ga 3. decembra."

Nije jasno da li će Hasan pokušati da uloži žalbu

Hasan, vojni psihijatar u činu majora, ušao je 5. novembra 2009. godine u medicinsku zgradu u kojoj su vojnici stajali u dugim redovima čekajući vakcinaciju i lekarsko odobrenje za odlazak na raspoređivanje. Povikao je "Alahu ekber", što na arapskom znači "Bog je veliki", i otvorio vatru iz pištolja sa laserskim nišanom. Pucao je i u leđa vojnicima koji su bežali prema parkingu.

Hasan je rekao da je to učinio kako bi sprečio vojnike da odu u Avganistan i ubijaju njegove sunarodnike muslimane. Vojni sudija zabranio mu je da taj argument iznese kao odbranu tokom suđenja 2013. godine. Hasan je ostao paralizovan od struka naniže nakon što su ga pripadnici snaga reda ranili hicem u leđa i sada koristi invalidska kolica.

Hasan bi mogao da zatraži dugotrajno odlaganje pogubljenja, mada, s obzirom na njegovo ponašanje tokom suđenja, možda to neće želeti.

Nakon što je otpustio advokate i odlučio da se sam brani, Hasan je svoj deo suđenja započeo rekavši porotnicima da je on bio napadač. Tokom naredne tri nedelje rekao je malo toga, što je njegove advokate postavljene po službenoj dužnosti navelo na zaključak da mu je jedini cilj da bude osuđen na smrt.

Vojska je pozvala gotovo 90 svedoka, ali Hasan je završio iznošenje svoje odbrane, a da nije pozvao nijednu osobu da svedoči u njegovu korist, niti je izneo završnu reč. Ipak, tokom suđenja je novinarima dostavljao dokumenta iz kojih se videlo da je vojnim stručnjacima za mentalno zdravlje govorio da bi i dalje mogao da postane "mučenik" ako bude pogubljen.

Advokat Džon Galigan, bivši vojni sudija koji je zastupao Hasana u nekoliko građanskih postupaka nakon krivičnog suđenja, razgovarao je sa njim u sredu, ali mu nije dozvoljeno da iznese mnogo detalja o tom razgovoru. Galigan ne zastupa Hasana u krivičnom postupku, ali je rekao da je zabrinut za njegovo fizičko zdravlje zbog plana koji su izneli zvaničnici i da Hasan još nije imao pristup pravnom zastupniku.

Galigan je rekao da je, prema Hasanovim rečima, komandant ustanove doveo vojnog kapelana, ali ne i advokata iz Službe za odbranu u krivičnim postupcima ili iz njegovog civilnog odbrambenog tima, kada je obavešten da je Tramp odobrio njegovo pogubljenje. Galigan je ocenio da je time prekršen pravilnik američke vojske.

Portparolka američke vojske izjavila je u četvrtak da je više puta pokušano da se stupi u kontakt sa advokatima Službe za odbranu u krivičnim postupcima, dodajući da su uloženi svi razumni napori i da su poštovana propisana pravila.

"Civilni branilac nije bio u mogućnosti da razumno bude fizički prisutan prilikom obaveštavanja 5. u mesecu", rekla je portparolka, dodajući da se branilac nalazi u Virdžiniji, ali nije navela njegovo ime.

Portparolka je takođe rekla da Hasanu nije bilo zabranjeno da kontaktira svog advokata i komunicira sa njim.

Hegset je rekao da vojska nije pogubila pripadnika oružanih snaga streljačkim vodom još od Drugog svetskog rata. Poslednje vojno pogubljenje izvršeno je 13. aprila 1961. godine, kada je vojnik američke vojske Džon Benet pogubljen vešanjem.

Amnesti internešenel je u izveštaju o pogubljenjima tokom 2025. godine naveo da ima saznanja o najmanje 17 javnih pogubljenja, od kojih je 11 izvršeno u Iranu, a šest u Avganistanu.

(Telegraf.rs)