"Vi ste sada Rusi": Ispovest mladih Ukrajinaca sa Krima o tome kako ih Rusija obučava za buduće vojnike

Odrastajući na Krimu pod ruskom okupacijom, Matvij Čos se plašio da će biti regrutovan u rusku vojsku čim postane punoletan.

"Ako si muškarac i napuniš 18 godina, gotovo odmah te regrutuju", rekao je 19-godišnji Čos, koji se upisao na univerzitet u Moskvi kako bi izbegao regrutaciju, a kasnije je pobegao iz Rusije uz pomoć jedne ukrajinske neprofitne organizacije.

Međutim, on kaže da su ispiranje mozga i militarizacija počeli mnogo ranije. Čos navodi da su 2020. godine, kada je bio učenik šestog razreda, počeli da imaju posebne kadetske časove.

Obučavali su ih u različitim vojnim veštinama, punjenju i pražnjenju oružja, marširanju i taktičkoj medicini. Prema Čosovim rečima, bio je to koordinisan napor čiji je cilj bio stvaranje budućih vojnika koji bi se borili protiv njegovih sunarodnika Ukrajinaca.

"Ono što Rusija radi jeste da okupira teritorije, otima decu i pretvara ih u ruske vojnike", rekao je on.

Na međunarodnoj konferenciji "Put ka miru", održanoj 29. septembra u Torontu, 50 zemalja potpisalo je zajedničku deklaraciju, izražavajući zabrinutost zbog militarizacije dece na okupiranim teritorijama i pozivajući na "neposredan, bezbedan i bezuslovan povratak" ukrajinske dece koja su prisilno prebačena u Rusiju.

Indoktrinacija i prisilna vojna obuka kojima je Čos bio podvrgnut iskustvo su koje dele brojni mladi Ukrajinci na teritorijama pod ruskom kontrolom. Stručnjaci za ljudska prava kažu da je ovo pitanje posebno hitno zbog toga koliko su deca ranjiva.

"Detinjstvo ima rok trajanja", rekla je Oleksandra Matvijčuk, ukrajinska pravnica koja se bavi ljudskim pravima i rukovodi Centrom za građanske slobode, koji je 2022. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.

"Deca sa okupiranih teritorija gube svoje detinjstvo. Mi gubimo tu decu".

Zabranjeno je govoriti ukrajinski

Drugi mladi Ukrajinci koji su razgovarali sa novinarima CBC News opisali su različite načine na koje su im, još dok su bili deca, nametani ruska kultura i vrednosti.

Darija Fursova (23) seća se koliko se brzo promenio nastavni program u njenoj osnovnoj školi nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine, kada je imala 11 godina.

"Uprava je rekla da u školi, na časovima, više neće biti ukrajinskih knjiga", rekla je ona, prisećajući se početka petog razreda.

Ubrzo nakon toga, u Fursovinoj školi prestali su da predaju ukrajinski jezik, a umesto toga počeli su da ih podučavaju ruskoj istoriji i ruskom jeziku.

Prema rečima 18-godišnje Darije Tomašove, govoriti ukrajinski i krimskotatarski jezik, koji UNESKO smatra "izuzetno ugroženim", bilo je zabranjeno, čak i tokom odmora. Ona kaže da je indoktrinacija bila "svuda", od udžbenika u školi do sadržaja koji se emitovao na televiziji.

Čos ima slična sećanja na iznenadnu promenu nakon okupacije.

"Počeli smo da učimo rusku himnu u školi, učimo ruske pesme, učimo ruske poeme. "Rekli su nam: 'Vi ste sada Rusi. Čitav život ste živeli u Rusiji'".

Fursova je napustila Krim da bi studirala u Kijevu 2021. godine pre invazije na Ukrajinu, ali kaže da je situacija na Krimu od tada postala "mnogo gora".

Njena stara škola je objavljivala lekcije na društvenim mrežama braneći rat, a ona kaže da su se mnogi njeni bivši drugovi iz razreda od tada pridružili ruskoj vojsci.

Oteto 20.000 dece

Pored rusifikacije okupiranog Krima, međunarodna zajednica je izrazila posebnu zabrinutost zbog toga kako je Rusija nasilno odvojila desetine hiljada ukrajinske dece od njihovih porodica i odvela ih na rusku teritoriju, čin koji je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao kao "masovnu otmicu", koja se svodi na genocid.

Mnoga od te dece su podelila priče o zlostavljanju dok su bila u ruskom pritvoru, uključujući smeštanje u izolacione ćelije zbog nesaradnje u ruskim kampovima za prevaspitavanje. Drugoj deci se daju novi identiteti, naturalizuju se kao ruski državljani i prisilno se usvajaju u hraniteljske porodice u Rusiji.

Ukrajinski zvaničnici procenjuju da je Rusija nezakonito deportovala 20.000 dece od početka invazije u februaru 2022. Od njih je do sada vraćeno samo oko 2.650.

Koordinirana kampanja dovela je do optužbi pred Međunarodnim krivičnim sudom protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i komesarke za prava deteta Marije Ljvove-Belove.

Ministarka spoljnih poslova Anita Anand kaže da Putina lično smatra odgovornim za politiku koja je dovela do toga da su ukrajinska deca "ukradena" od svojih porodica.

"Nadam se da ćemo osigurati potpuni povratak sve ukrajinske dece i da će svaka osoba koja je počinila nepravdu kradući ovu decu suočiti se sa posledicama koje zahteva međunarodno pravo", rekla je Anand.

Deca samo žele da se vrate normalnom životu

Anand kaže da je Kanada izdvojila skoro 7 miliona dolara za podršku organizacijama koje rade na vraćanju ukrajinske dece kući i finansiranju psihološke podrške za traumu pretrpljenu kao rezultat "indoktrinacije, militarizacije i u suštini ruskog pokušaja da ovu ukrajinsku decu pretvori u članove ruske ratne mašinerije".

Jedna od tih organizacija je "Spasimo Ukrajinu", dobrotvorna organizacija koja identifikuje otetu decu i sprovodi operacije njihovog spasavanja.

Njen osnivač, Nikola Kuleba, kaže da je zahvalan na vođstvu Kanade po ovom pitanju, ali je naglasio koliko je trenutna situacija kritična, jer se neki mladi Ukrajinci sada verovatno bore kao ruski vojnici i ginu na bojnom polju.

"Trebalo bi da shvatimo da nam ponestaje vremena za ovu decu i da svakog dana gubimo nekoga ko je nasilno odveden u rusku vojsku", rekao je Kuleba, bivši komesar za prava dece u Ukrajini.

Kuleba kaže da mu deca koju dovode kući govore da samo žele da žive u miru sa svojim porodicama u svojim rodnim gradovima.

"Žele da prežive. Žele da se vrate normalnom životu. Žele da ostanu sa svojim voljenima".

Čos je na kraju uspeo da pobegne iz Rusije uz pomoć organizacije "Spasi Ukrajinu", koja mu je pružila hranu, sklonište, podršku za mentalno zdravlje i dokumentaciju.

Ali proces je bio veoma stresan. Čos je morao dva puta da putuje u ukrajinski konzulat u Belorusiji i rekao je da bi, ako bi ga ruske vlasti pretražile i pronašle bilo šta što ukazuje na njegovu proukrajinsku orijentaciju, proveo više od decenije u ruskom zatvoru.

Čos i Tomašova, sada bračni par, podelili su svoja iskustva na nedavnoj međunarodnoj konferenciji u Torontu.

"Uspeo sam da pobegnem", rekao je Čos delegatima, "ali mnogo dece je i dalje ostalo tamo".

(Telegraf.rs)