Huti zadaju glavobolje Saudijskoj Arabiji: Ni milijarde uložene u odbranu ne garantuju bezbednost!

Saudijska Arabija svake godine izdvaja desetine milijardi dolara za odbranu, ali se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima u zaštiti ključne infrastrukture, poput aerodroma, rafinerija i naftovoda, od raketa i dronova koje jemenski Huti ispaljuju na njenu teritoriju.

Uprkos nabavci najsavremenijih sistema naoružanja iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, kao i postojanju višeslojne protivvazdušne odbrane, kraljevina se tokom protekle nedelje suočila sa smrtonosnim napadima na glavni aerodrom koji opslužuje prestonicu Rijad.

Preporučujemo

Saudijska Arabija je prošle godine za odbranu izdvojila 83 milijarde dolara, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), čime se svrstala među deset zemalja sveta sa najvećim vojnim izdvajanjima. Nabavila je američke borbene avione, protivvazdušne sisteme Patriot i THAAD, kao i različito napredno naoružanje iz Francuske i Velike Britanije.

Međutim, Saudijska Arabija ima ogromnu teritoriju koju mora da štiti, približno petinu površine Sjedinjenih Američkih Država, a pretnje joj dolaze sa tri strane.

Sa istoka je Iran tokom najintenzivnije faze sukoba ove godine ispalio oko 1.000 raketa i dronova na saudijske ciljeve. Sa severa, proiranske milicije u Iraku slale su bespilotne letelice na ključni naftovod Istok-Zapad. Sa juga, pobunjenički pokret Huti, koji takođe ima podršku Irana, ispaljuje rakete na Saudijsku Arabiju iz skloništa i mobilnih lansera u planinskim predelima Jemena.

Odbrana Saudijske Arabije podrazumeva zaštitu ogromne mreže potencijalnih ciljeva, a ne samo Rijada ili jedne rafinerije.

Njeni sistemi moraju da otkriju nadolazeće pretnje, odluče koje će projektile presresti i upozore civile, i to u svega nekoliko trenutaka, navodi nezavisni sajt Vision2030.ai, koji analizira ekonomsku transformaciju kraljevine.

Saudijska protivvazdušna odbrana presreće veliki broj raketa i dronova koje ispaljuju Huti, ali neki ipak prolaze. Zbog velikog broja ranjivih objekata, vojni vrh suočava se sa teškim odlukama o tome kako da rasporedi postojeće sisteme, rekao je jedan saudijski izvor.

Foto: Tanjug/AP

Huti unapređuju svoje sposobnosti

Huti su naučili da kombinuju balističke i krstareće rakete sa bespilotnim letelicama velikog dometa kako bi nadjačali saudijsku protivvazdušnu odbranu. Takav pristup podseća na taktiku Rusije, koja je u napadima na Ukrajinu često koristila veliki broj dronova zajedno sa krstarećim i balističkim raketama.

Krstareće rakete lete na manjim visinama, zbog čega ih je teže otkriti i pratiti. Huti su uveli i novu generaciju balističkih raketa za koje tvrde da mogu da menjaju pravac tokom leta.

Nijedan pojedinačni sistem protivvazdušne odbrane ne može da garantuje da će presresti baš svaku nadolazeću pretnju.

Ipak, Huti nisu samostalno razvili sve svoje vojne sposobnosti.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija su još pre osam godina identifikovali ostatke raketa, povezanu vojnu opremu i bespilotne letelice iranskog porekla koje su dopremljene u Jemen uprkos međunarodnom embargu na oružje.

Isti panel stručnjaka je pre dve godine ocenio da su obim, priroda i razmere isporuka različitog vojnog materijala i tehnologije Hutima iz spoljnih izvora, uključujući finansijsku podršku i obuku boraca, bez presedana.

Stručnjaci ističu da najnovije rakete Huta, poput modela Hatam-2 i Palestina-2, po konstrukciji veoma podsećaju na iransko naoružanje. Odlikuju ih velika brzina i preciznost.

Prošle godine jedna raketa Huta uspela je da izbegne izraelsku protivvazdušnu odbranu i pogodi područje u blizini aerodroma Ben Gurion.

Analitičar Amir Bar Šalom tada je za CNN izjavio da je njihova preciznost impresivna, posebno imajući u vidu da su rakete lansirane sa udaljenosti od 2.000 kilometara.

Prema rečima brigadnog generala Madžeda al Nazilija, portparola jemenskih vladinih snaga, Huti su takođe modifikovali iranske sisteme protivvazdušne odbrane kako bi njima napadali avione i krstareće rakete.

"Ove rakete se kreću i do 25 minuta po jednom projektilu i koriste sistem za praćenje ciljeva pomoću toplotnog zračenja", rekao je on prošlog meseca.

Foto: Tanjug/AP

Hoće li Huti poslušati Teheran?

Huti su dugo deo takozvane iranske "osovine otpora". Dok su druge grupe povezane sa Teheranom, poput Hezbolaha, Hamasa i milicija u Iraku, pretrpele ozbiljne gubitke, Huti su nastavili da jačaju.

Oni i dalje održavaju bliske odnose sa Teheranom i poslali su delegaciju na sahranu bivšeg vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija. Ipak, imaju i sopstvene političke i vojne ciljeve.

Sedam godina sukoba sa Saudijskom Arabijom, od 2015. do 2022, izazvalo je ogromne patnje u delovima Jemena pod kontrolom Huta, dok su ekonomska i saobraćajna ograničenja nastavljena i nakon tog perioda.

Huti su zbog toga u julu najavili da će napadati saudijske brodove u Crvenom moru. Ubrzo nakon toga počela je kampanja raketnih udara, u početku usmerena na rafineriju nafte kompanije Saudi Aramco na obali Crvenog mora i saudijske vazdušne baze.

Huti zahtevaju da Saudijska Arabija obustavi vazdušne napade kojima podržava jemenske vladine snage, kao i da im isplati milijarde dolara odštete.

Iran je ponudio da posreduje između Rijada i Huta, bez obzira na to da li je takva ponuda iskrena ili predstavlja deo šire političke strategije.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je u ponedeljak da je Teheran spreman da pruži "svu neophodnu pomoć kako bi se olakšao početak pregovora između Saudijske Arabije i Jemena", misleći na Hute.

Foto: Tanjug/AP

Mohamed al Buhaiti, član političkog biroa Huta, tvrdio je u ponedeljak da je Rijad prihvatio posredovanje, ali da su pobunjenici odbili predloge o primirju u trajanju od dve nedelje i mesec dana.

"Ova bitka nije poput prethodnih; poprište više nije isto. Svakim danom njen obim će se širiti, a gubici produbljivati. Sporazum koji je danas moguć sutra bi mogao da postane težak ili čak nemoguć", poručio je Al Buhaiti.

Foto: Shutterstock/Mohammad Bash

Saudijska Arabija suočena sa teškim odlukama

Saudijska Arabija pokušava da održi sliku normalnog funkcionisanja države čak i dok se sukob sa Hutima intenzivira.

Međutim, tamošnja služba civilne zaštite prošle nedelje je prestala da putem mobilnih telefona šalje javna upozorenja o nadolazećim raketama i dronovima, i to pre serije smrtonosnih napada na aerodrom u Rijadu.

Foto: Tanjug/aP

Upozorenja su u međuvremenu ponovo uvedena, prema izjavama nekoliko stanovnika Rijada za CNN. Saudijske vlasti saopštile su da su u ponedeljak presrele tri balističke rakete.

Jedan strani državljanin koji živi u Rijadu rekao je za CNN da njegova deca ove nedelje pohađaju nastavu od kuće. On je u subotu izrazio nezadovoljstvo zbog izostanka automatskih upozorenja na raketne napade prethodnih dana, ali je naveo da su obaveštenja na mobilnim telefonima do ponedeljka ponovo funkcionisala.

Takođe je kritikovao saudijske vlasti zbog ćutanja tokom vikenda o napadima na aerodrom u Rijadu.

CNN je zatražio komentar saudijskih vlasti o tome zašto upozorenja nisu bila slata.

U narednom periodu kraljevina će morati da donese teške odluke. Postizanje dogovora sa Hutima nakon što je u napadima na aerodrom stradalo više od deset civila bilo bi politički teško prihvatljivo.

S druge strane, eskalacija sukoba kroz još intenzivnije vazdušne napade mogla bi da izazove nove raketne udare. To bi ugrozilo cilj prestolonaslednika Mohameda bin Salmana da Saudijsku Arabiju pretvori u svetski značajnu destinaciju za investicije, tehnologiju i turizam.

Ulog je mnogo veći od same naftne industrije. Centri za obradu podataka, postrojenja za desalinizaciju morske vode i aerodromi ključni su za tehnološke ambicije kraljevine, snabdevanje vodom i turističku privredu.

Investicioni skup koji prestolonaslednik organizuje u Rijadu kasnije ovog meseca biće prilika da pred međunarodnim investitorima predstavi svoje planove.

Ipak, velike kompanije su ove nedelje izbegavale Svetski naftni kongres u Rijadu.

Vojna ofanziva na terenu, u kojoj bi jemenske vladine snage pokušale da poraze Hute, deluje malo verovatno. Pobunjenici su duboko ukorenjeni na teritorijama koje kontrolišu, imaju veliko borbeno iskustvo i dobro poznaju planinski teren. Tokom proteklog meseca naneli su velike gubitke vladinim snagama.

Prošle godine Sjedinjene Američke Države potrošile su više od milijardu dolara na sedmonedeljnu kampanju vazdušnih udara protiv Huta.

Pobunjenici su na kraju pristali da ne napadaju američke brodove u Crvenom moru, ali su zadržali svoje položaje, a u međuvremenu su oborili nekoliko veoma naprednih američkih dronova Riper.

Ni američki ni izraelski napadi nisu uspeli da eliminišu rukovodstvo Huta, iako su u njima stradali pojedini komandanti i stručnjaci.

Naprotiv, čini se da Huti trenutno imaju inicijativu. Prema podacima Instituta za proučavanje rata, pobunjenici su opkolili grad Taiz, koji je pod kontrolom jemenskih vlasti, treći najveći grad u zemlji i važan logistički centar.

Foto-kolaž: Tanjug/AP

Saudijska Arabija traži međunarodnu podršku

Saudijska Arabija pokušava da okupi međunarodnu koaliciju protiv Huta. Regionalni saveznici ponudili su pomoć u vidu odbrambenih sistema, dok je Pakistan poslao hiljade vojnika kako bi pomogli u odbrani kraljevine. Egipat je poručio da je spreman da pruži svaku vrstu podrške koja bude zatražena.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Saudijci bi mogli da nabave dodatne sisteme protivvazdušne odbrane iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, nakon što su potrošili veliki deo zaliha isporučenih na početku sukoba sa Iranom.

Međutim, ni američke zalihe nisu neograničene. U izveštaju generalnog inspektora Ministarstva odbrane SAD navedeno je da je vojna kampanja protiv Irana dovela do manjka strateških zaliha i otkrila uska grla u proizvodnji i snabdevanju municijom.

Uz to, sa međuizborima u SAD koji su udaljeni svega tri nedelje, američki predsednik Donald Tramp oprezan je kada je reč o novom američkom angažovanju na Bliskom istoku.

Nije se jasno izjasnio o mogućnosti direktnih američkih napada na Hute, ali tu opciju nije ni isključio.

"Nevoljnost SAD da se uključe podstiče utisak da su napustile partnera u trenutku kada mu je pomoć najpotrebnija", ocenio je Majkl Retni iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Retni, bivši američki ambasador u Rijadu, još pre napada na aerodrom upozorio je da Saudijska Arabija, iz političkih razloga, mora da uzvrati na napade.

Ipak, prema njegovoj proceni, na kraju bi trebalo očekivati povratak diplomatiji, čak i ako ona bude nesavršena i nezadovoljavajuća, jer bi mogla da doprinese smirivanju sukoba.

Takav ishod mogao bi, međutim, da ostavi Hute na vlasti u delovima Jemena koje kontrolišu, i to u još snažnijem položaju nego ranije.

(Telegraf.rs)