Ovo su najveće pretnje sa kojima se čovečanstvo suočava: Dve lako mogu da izbrišu ljudski rod

Ako nas je pandemija kovida 19 naučila nečemu, onda je to da svet nije uvek toliko spreman za krizu koliko bismo mogli da pomislimo.

U sveobuhvatnoj međunarodnoj proceni objavljenoj u časopisu The Lancet, tim od nekoliko desetina naučnih stručnjaka sastavio je katalog opasnosti koje predstavlja 17 velikih globalnih zdravstvenih pretnji sa kojima se čovečanstvo suočava tokom ovog veka, a spremnost za njihovo suočavanje predstavlja jednu od ključnih tema njihovih zaključaka.

Preporučujemo

Iako je reč o zabrinjavajućem pregledu, glavna poruka je da se opasnosti od globalnih katastrofa mogu ublažiti i njima se može upravljati, ali samo ako društvo odmah preduzme odgovarajuće mere.

"Zapanjujući zaključak nije samo razmera ovih pretnji, već i činjenica da čovečanstvo i dalje ima mogućnost da deluje", kaže lekar i zdravstveni ekonomista Kristofer Dž. L. Mari sa Univerziteta u Vašingtonu, jedan od kopredsedavajućih Komisije časopisa The Lancet za globalne zdravstvene pretnje u 21. veku, u saopštenju.

"U slučaju svih 17 katastrofalnih pretnji, odluke koje lideri donose danas oblikovaće zdravlje i dobrobit naredne generacije".

U svojoj studiji istraživači su koristili modele kako bi procenili koliko bi smrtnih slučajeva i slučajeva invaliditeta potencijalno moglo da bude izbegnuto u vezi sa svakom od ovih pretnji u periodu od 2025. do 2100. godine. Procene su izražene u godinama života prilagođenim invaliditetu (DALY).

Stručnjaci za javno zdravlje koriste ovu meru kako bi prikazali ukupnu količinu vremena koju stanovništvo gubi zbog prevremene smrti ili života sa bolešću, povredom ili invaliditetom. Jednostavno rečeno, jedan "DALY" predstavlja jednu izgubljenu godinu "zdravog života".

"Procene pokazuju koliki bi gubitak zdravlja mogao da se izbegne u svakoj od ovih oblasti", kaže Mari i dodaje:

"Neke od ovih pretnji već danas predstavljaju značajno opterećenje za zdravlje ljudi, dok druge nose stvarnu opasnost ukoliko se ostvare".

Među najopasnijim pretnjama, istraživači su izdvojili dve kojima, prema njihovom mišljenju, treba posvetiti posebnu pažnju. Ocenili su da one, uprkos veoma maloj verovatnoći da se ostvare, imaju „potencijal da izazovu izumiranje“ čovečanstva u periodu od sada do 2100. godine.

"To su zlonamerna veštačka inteligencija, uključujući korišćenje veštačke inteligencije za stvaranje novog biološkog oružja, i nuklearni sukob koji bi doveo do nuklearne gladi", objašnjavaju istraživači.

Oni napominju da su druge potencijalno smrtonosne pretnje na nivou izumiranja, poput udara asteroida ili erupcija supervulkana, isključene iz procene zbog veoma male verovatnoće da se dogode tokom ovog veka.

Još jedan mogući događaj za koji se pretpostavlja da bi mogao da dovede do izumiranja čovečanstva stvaranje "ogledalskog života",  takođe je izostavljen jer još uvek nije razvijen. Uprkos teorijskim opasnostima koje bi mogao da predstavlja za ljudsko zdravlje, još je prerano da se te opasnosti kvantifikuju.

Nakon što su izdvojili posebne slučajeve zlonamerne veštačke inteligencije i nuklearnog sukoba, istraživači su identifikovali još 15 velikih katastrofalnih rizika, od kojih je svaki povezan sa više od milijardu potencijalno izbegljivih godina života prilagođenih invaliditetu u periodu od sada do 2100. godine.

"Poređenja radi, 1 milijarda DALY je ekvivalentna dvema pandemijama COVID-19", pišu istraživači, "što pokazuje da su to kritične pretnje kojima vlade i globalna zajednica treba da se pozabave".

Među ovom kategorijom, istraživači su identifikovali: zagađenje vazduha, antimikrobnu rezistenciju, neuhranjenost dece, klimatske promene, kolaps međunarodne pomoći za zdravstvo, konvencionalne oružane sukobe, visoku upotrebu alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost u prihodima, nisko obrazovanje, prirodno nastale pandemije, gojaznost, loše mentalno zdravlje, pušenje i nezdravo starenje.

Od njih, pretnja sa najvećim potencijalno izbežnim teretom bila je gojaznost (uključujući zdravstvene efekte visokog BMI, loše ishrane i niske fizičke aktivnosti), sa procenjenih 23,1 milijardi "DALY", što odgovara oko 46 pandemija COVID-19, što je razlika između najboljeg i najgoreg scenarija do 2100. godine.

Posle gojaznosti, najveći potencijalno izbežni zdravstveni teret bili su nisko obrazovanje i nejednakost u prihodima, pri čemu se predviđa da će veće stope obrazovanja smanjiti teret bolesti i poboljšanjem zdravlja ljudi i usporavanjem rasta stanovništva.

Prema osnovnoj prognozi istraživača, ukupni globalni teret bolesti i povreda između 2025. i 2100. godine iznosi procenjenih 246 milijardi "DALY", što je ekvivalentno otprilike 500 pandemija COVID-19.

Takav je obim problema koji su u pitanju ali je važno napomenuti da, pošto je teret svake pretnje izračunat pojedinačno, ukupni teret se ne može sabirati na taj način, jer bi se precenilo preklapanje zdravstvenih problema sa kojima se suočavaju pojedinci.

U tom smislu, jedna od ključnih tačaka koju istraživači ističu jeste koliko su mnoge od ovih zdravstvenih opasnosti međusobno povezane i kako rešavanje ovih problema zahteva dugoročan i višestruki pristup koji se ne bori samo sa pojedinačnim problemima u izolaciji.

Umesto toga, istraživači daju tri ključne preporuke, pozivajući vlade da izgrade i finansiraju zdravstvene sisteme spremne za pretnje, da dramatično povećaju ulaganja u revolucionarne inovacije (u oblastima kao što su zdravstvo, klima i tehnologija) i da stvore "Monitor globalnih pretnji po zdravlje u 21. veku" kako bi kontinuirano pratili i ažurirali procene pretnji.

"Možda je najvažniji doprinos ove Komisije da pomeri globalno zdravlje dalje od razmatranja pojedinačnih šteta", pišu urednici časopisa "The Lancet" u pratećoj uvodnoj perspektivi.

"Neprijatna realnost je da su pretnje sa kojima se suočavamo višestruke, složene i teške... Verujemo da ova Komisija može da katalizuje međunarodne, regionalne i nacionalne akcije za zaštitu i jačanje budućnosti zdravlja i čovečanstva. To će zahtevati od svih nas da razmišljamo mnogo šire o tome gde leže najveće pretnje".

(Telegraf.rs)