Mačado se vratila iz egzila! U Venecueli prvi put još od decembra

Liderka opozicije i dobitnica Nobelove nagrade Marija Korina Mačado pojavila se u nedelju u Venecueli prvi put od decembra, vrativši se iz egzila u trenutku kada rastu sumnje u demokratsku budućnost zemlje i ulogu Sjedinjenih Američkih Država, piše Associated Press.

To je bilo njeno prvo pojavljivanje otkako je američka vojska u januaru svrgnula tadašnjeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura i zamenila ga privremenom predsednicom, koja je ostala na funkciji duže od perioda za koji je bila ovlašćena, a izbori nisu zakazani.

Preporučujemo

Mačado je na društvenim mrežama objavila da se vratila, napisavši: "Ovde sam. Sa vama."

Edmundo Gonzales, još jedna istaknuta ličnost venecuelanske opozicije, potvrdio je na platformi Iks da je Mačado stigla i poručio da će joj se "vrlo uskoro" pridružiti.

"Danas je veoma važan dan za Venecuelance. Naš suvereni glas vraća se sa njom kako bi predvodio i usmeravao ovaj proces! Znate i sami, idemo do kraja", napisao je.

Venecuelu vodi Madurova saveznica uz podršku Trampove administracije

Mačado je u nedelju popodne ušla u crkvu u saveznoj državi Lara, zapadno od Karakasa, uz aplauz desetina okupljenih ljudi koji su se rukovali s njom i grlili je, dok su podizali mobilne telefone kako bi zabeležili njen povratak.

"Marija! Marija!", uzviknuo je jedan čovek, dok je drugi povikao: "Dobro došla u Venecuelu!"

Jedna žena obrisala je suze i povratak Mačado nazvala "čudom", dok je druga rukama prekrila lice kada ju je ugledala kako ulazi u crkvu.

Okupljeni su počeli da skandiraju "sloboda!", a pojedine pristalice podizale su pesnice u vazduh.

Mačado je potom napustila crkvu i krenula ka Karakasu, uz planirana zaustavljanja duž puta. Ljudi su prilazili njenom automobilu, a jedna žena joj je poručila: "Nećemo te napustiti!"

Upitan u nedelju o povratku Mačado u Venecuelu, američki predsednik Donald Tramp je rekao da nije upućen u dešavanja.

"Ne znam ništa o tome, ali mislim da je ona veoma fina žena. Dala mi je svoju Nobelovu nagradu. Šta drugo mogu da kažem? Nadam se da je bezbedna. Ona je veoma fina žena. Ali nama u Venecueli ide veoma dobro."

Foto: Tanjug/AP

Od svrgavanja Madura, Venecuelu vodi vršilac dužnosti predsednika Delsi Rodrigez, dugogodišnja Madurova saveznica, koju je Trampova administracija podržala kao njegovu naslednicu.

Rodrigez je prvobitno trebalo da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika samo 90 dana, ali je ostala na položaju i nije preduzela korake za raspisivanje izbora.

Mačado je nakratko privedena u januaru 2025. godine, nakon protesta protiv planirane Madurove inauguracije, a potom se skrivala u Venecueli 11 meseci. Nakon tajnog bekstva iz zemlje, ponovo se pojavila u decembru iste godine u Norveškoj, gde joj je dodeljena Nobelova nagrada za mir zbog mirne borbe protiv Madurove autoritarne vlasti.

Mačado i njeni saveznici zahtevaju da se odredi datum predsedničkih izbora u Venecueli, ali američki zvaničnici ističu da je prioritet najpre stabilizacija ekonomije.

Verodostojni dokazi pokazuju da je opozicija pobedila na prethodnim izborima

U oktobru 2023. godine Mačado je pobedila na opozicionim preliminarnim izborima i nameravala da se kandiduje protiv Madura na predsedničkim izborima 2024. godine, ali joj je vlast zabranila učešće.

Gonzales ju je zamenio na glasačkom listiću, a brojni verodostojni dokazi ukazivali su na to da je pobedio Madura sa više nego dvostrukom prednošću. Ipak, Nacionalni izborni savet, u kojem dominiraju pristalice vladajuće stranke, proglasio je Madura pobednikom.

Period uoči izbora i vreme nakon glasanja obeležila je rasprostranjena represija vlasti, uključujući prisilne nestanke, mučenje i druga kršenja ljudskih prava. U danima nakon glasanja privedeno je više od 2.000 ljudi, među kojima su bili i članovi biračkih odbora.

Američka vojska je u januaru zarobila Madura u Karakasu i prebacila ga u Njujork, gde se suočava sa optužbama povezanim sa trgovinom drogom, koje je negirao. Mnogi Venecuelanci bili su zatečeni odlukom Trampove administracije da sarađuje sa Rodrigez, umesto sa Mačado, u pokušaju da se zemlja izvuče iz duboke krize.

Mačado zahteva da se odredi datum predsedničkih izbora

Mačado je u više navrata obećavala da će se vratiti u Venecuelu, a prema navodima njene stranke, u tome je bezuspešno pokušala da uspe sedam puta.

U jednom pokušaju planirala je da putuje čarter brodom, ali je operater otkazao putovanje, tvrdeći da plovilo nije sposobno za plovidbu. U drugom pokušaju, prema tvrdnjama njenog tima, Mačado je pokušala da avionom stigne do karipskog ostrva Kurasao, odakle bi gliserom nastavila put do Venecuele. Međutim, njenom avionu nije dozvoljeno da sleti.

Foto: Tanjug/AP

Opozicioni aktivisti optužili su venecuelansku vladu da sprečava povratak Mačado, što su vlasti negirale. Pojedini su doveli u pitanje i eventualnu umešanost Trampove administracije u pokušaje da joj se onemogući povratak.

Zvaničnici Trampove administracije negiraju da sprečavaju Mačado da se vrati, ali su naveli da su joj u pojedinim prilikama savetovali da to ne čini zbog bezbednosnih rizika.

Nakon svrgavanja Madura, najviši sud Venecuele saopštio je da Rodrigez može da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika najduže 90 dana. Narodna skupština mogla je da produži taj period za dodatnih 90 dana, ali skupština pod kontrolom vladajuće stranke nikada nije glasala o produženju njenog mandata.

Mačado i njeni saveznici zahtevaju od vlade Rodrigez da odredi datum predsedničkih izbora. Rodrigez je u septembru, obraćajući se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, izjavila da će građani Venecuele odrediti "pravi trenutak" za naredne izbore.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Venecuela pre održavanja novih izbora mora da stabilizuje ekonomiju i obnovi institucije, uključujući sudove i izborni savet. Ipak, na konferenciji za novinare ranije ovog meseca rekao je da Mačado ima "puno pravo da uđe u svoju zemlju kad god poželi da se vrati".

Pristalice Mačado održavale su proteste u Karakasu, zahtevajući njen povratak.

(Telegraf.rs)