Južna Amerika skrenula udesno, ali Lula nije poklekao: Brazil je ostao jedno od poslednjih uporište levice

Pobeda Luiza Inasija Lule da Silve u Brazilu zaustavila je niz pobeda desnice u Južnoj Americi, ali nije promenila odnos snaga.

Nakon ovogodišnjih izbora u Kolumbiji i Peruu, sedam od 12 država na kontinentu vode desničarski predsednici, dok je levica ostala na vlasti u tri zemlje.

Preporučujemo

Luiz Inasio Lula da Silva osvojio je u nedelju 51,76 odsto glasova u drugom krugu izbora, dok je senator Flavio Bolsonaro dobio 48,24 odsto, prema konačnim rezultatima Vrhovnog izbornog suda Brazila.

Tako najveća i najmnogoljudnija država kontinenta ostaje na levoj strani političkog spektra, iako je ostatak regiona tokom poslednje tri godine uglavnom birao desnicu.

Foto: Tanjug/AP

Godina u kojoj je levica izgubila Kolumbiju

Najveća promena ove godine dogodila se u Kolumbiji. Konzervativni advokat Abelardo de la Espriela, koji se nikada ranije nije kandidovao na izborima, u junu je u drugom krugu pobedio Ivana Cepedu, kandidata vladajućeg Istorijskog pakta.

Razlika je bila manja od jednog procenta, a Cepeda je priznao poraz tek nakon kratkog pravnog osporavanja rezultata, kako je izvestio AP.

De la Espriela je 7. avgusta nasledio Gustava Petra, prvog levičarskog predsednika u istoriji Kolumbije.

Foto: Tanjug/AP

Ko vlada Južnom Amerikom

U Peruu je u junu tesno pobedila Keiko Fudžimori, liderka stranke Fuerza Popular, koja se četvrti put kandidovala za predsednicu. Zakletvu je položila 28. jula, a tokom kampanje obećavala je borbu protiv kriminala po uzoru na Salvador.

Foto: Tanjug/AP

Ranije su udesno skrenuli i Čile i Bolivija. U Čileu je u martu vlast preuzeo Hose Antonio Kast iz Republikanske stranke, nasledivši levičara Gabrijela Borića.

U Boliviji je Rodrigo Paz u novembru 2025. okončao dugogodišnju vladavinu levičarskog pokreta MAS.

Argentinu od decembra 2023. vodi Havijer Milej, Paragvaj Santijago Penja iz stranke Partido Colorado, a Ekvador Danijel Noboa.

Levica drži Brazil, Urugvaj i Surinam

Pored Brazila, levica je na vlasti i u Urugvaju, gde je Jamandu Orsi iz koalicije Frente Amplio predsednik od marta 2025. godine. Levi centar vlada i u Surinamu, koji od jula 2025. vodi Dženifer Gerlings-Simons iz Nacionalne demokratske stranke.

Gvajanu vodi Irfan Ali iz Narodne progresivne stranke, koja ima levičarske korene, ali danas vodi pragmatičnu politiku. Ali je ponovo izabran u septembru 2025. godine.

Foto: klix.ba

Venecuela bez izabranog predsednika

Posebna je situacija u Venecueli. Vlast od januara drži Delsi Rodrigez, nekadašnja potpredsednica u mandatu Nikolasa Madura, nakon što su američke snage zarobile Madura i odvele ga u SAD.

Rodrigez dolazi iz Madurove Ujedinjene socijalističke partije, ali nije izabrana na tu funkciju. Vašington joj je pružio podršku prvenstveno zbog toga što je do sada pristala na sve dogovore sa američkom administracijom koji se odnose na naftu.

Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija krajem septembra obećala je da će biti održani izbori, ali nije navela datum.

Kako prenosi CBS, Rodrigez je na funkciji duže nego što joj je bilo dozvoljeno da bude vršiteljka dužnosti. Opozicija, koju predvodi Marija Korina Mačado, zahteva da se datum izbora odredi što pre.

Foto: Tanjug/AP

Desničarski talas koji je zahvatio Južnu Ameriku može se povezati i sa jačanjem i dolaskom na vlast američkog predsednika Donalda Trampa.

Većina južnoameričkih desničara ima gotovo identične političke stavove kao Tramp, a Bela kuća je neretko slala signale podrške svim većim političkim centrima na jugu kontinenta.

Upravo u jeku ovog talasa očekivao se i pad Luiza Inasija Lule da Silve u Brazilu, čime bi levica kao politička ideja bila ozbiljno ugrožena u godinama koje dolaze.

Ipak, Lula da Silva uspeo je da se odupre tom talasu i napravi pravo malo čudo, da ostane bastion levičarske politike u moru populizma i radikalne desnice.

(Telegraf.rs/Klix)