U Izraelu se sutra posle mnogo godina održavaju ključni izbori: Evo šta je ulog i šta morate da znate

Kada Izraelci sutra, 27. oktobra izađu na birališta, suočiće se sa dobro poznatim pitanjem: Da li Benjamin Netanjahu, premijer sa najdužim stažom na čelu zemlje, treba da ostane na vlasti?

Gotovo svaki nedavni izbori predstavljali su svojevrsni referendum o Netanjahuu. Ovoga puta mnogi Izraelci smatraju da je izbor važniji nego ikada ranije, ne radi se samo o tome ko će voditi zemlju već i o tome u kom pravcu ona ide.

Ovo su prvi nacionalni izbori od napada koji je Hamas predvodio 7. oktobra 2023. godine, najsmrtonosnijeg bezbednosnog propusta u istoriji Izraela, kao i ratova koji su usledili u Gazi, Libanu i Iranu.

Ti sukobi mobilisali su veliki deo stanovništva zemlje, a potom dodatno produbili međunarodnu izolaciju Izraela.

Za mnoge birače ovo je prva prilika da ocene rukovodstvo koje je bilo na vlasti u vreme propusta koji su doveli do događaja 7. oktobra, da odluče ko bi trebalo da vodi zemlju tokom sukoba i ko treba da snosi teret povećanih obaveza služenja vojnog roka.

Odlazeća Netanjahuova vlada, prva u poslednjih nekoliko decenija koja je završila pun četvorogodišnji mandat, oslanjala se na krajnje desničarske i ultraortodoksne partnere, koji su Izrael usmerili ka nacionalističkijem i religioznijem pravcu nego ikada ranije.

Netanjahu je postao prvi aktuelni izraelski premijer kojem se sudi po optužbama za korupciju, dok je njegova vlada sprovodila reformu pravosuđa čiji je cilj bio slabljenje Vrhovnog suda i drugih mehanizama kontrole vlasti. Pokušaj sprovođenja ovih reformi izazvao je masovne proteste 2023.

Na kocki na izborima u utorak nalazi se pitanje da li će Izrael nastaviti da se kreće u nacionalističkom, konzervativnom i religioznom pravcu ili će promeniti kurs. Odgovor možda neće biti poznat nedeljama, zbog načina na koji se formiraju izraelske koalicione vlade.

Ankete ukazuju na to da ni Netanjahuov blok ni opozicija verovatno neće moći samostalno da osvoje većinu, što znači da bi izbori mogli da pokrenu sledeću političku krizu u Izraelu, umesto da je razreše.

Ko se kandiduje i ko je u prednosti?

Izraelci glasaju za stranačke liste, a ne za pojedinačne kandidate. U društvu podeljenom prema nacionalnoj pripadnosti, veri, etničkom poreklu i ideologiji, to dovodi do velikog broja izbornih lista.

Desetine izbornih lista registruju se u svakom izbornom ciklusu, ovog puta ih ima 37, ali samo one koje pređu izborni prag od 3,25 odsto osvajaju poslanička mesta i ulaze u Kneset, izraelski parlament sa 120 mesta.

Ankete ukazuju na to da će prag preći između 11 i 13 stranaka, a poslanička mesta raspodeljuju se prema sistemu proporcionalne zastupljenosti.

Dve najveće stranke su Netanjahuov desničarski Likud i Jašar, nova centristička stranka koju predvodi Gadi Ajzenkot, bivši načelnik generalštaba vojske koji se pojavio kao njegov glavni izazivač.

Najnovija anketa Kanala 12 stavlja Ajzenkota na prvo mesto sa 23 mesta, ispred Likuda sa 21, iako se drugi anketari razlikuju. Na pro-Netanjahuovom Kanalu 14, predviđa se da će Likud osvojiti 30 mesta, a Ajzenkot oko 20.

U direktnim sukobima oko toga ko je pogodniji za premijera, Ajzenkot vodi ispred Netanjahua sa konstantnom razlikom. Ali, osvjanje najviše mesta u Knesetu ne znači i automatsko osvajanje vlasti.

Premijeru je potrebno 61 mesto da bi formirao vladu, a nijedna stranka nikada nije sama osvojila tu većinu. Dakle, izborna noć obično rešava vrlo malo. Pravo takmičenje je koalicioni račun koji sledi, a koji može trajati danima, nedeljama, pa čak i mesecima.

Većina anketa pokazuje da Netanjahuov blok, koji čine Likud, dve krajnje desničarske stranke koje predvode Becalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir, i dve ultraortodoksne stranke, osvajaju 49 prema 55 mesta, što je manje od većine od 61 mesta.

Opozicija, koja na papiru deluje snažno, duboko je fragmentirana. Ajzenkot ima stranke koje predvode bivši premijer Naftali Benet i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman sa svoje desne strane, i Demokratsku stranku koju predvodi Jair Golan sa svoje leve strane. Benet i Liberman nisu podržali Ajzenkota i obojica imaju svoje premijerske aspiracije.

Prema anketama, svakoj alternativnoj vladi bi verovatno bila potrebna podrška ili uzdržavanje arapskih stranaka, a nekoliko opozicionih lidera je isključilo svaku saradnju.

Pošto nijedna strana nema jasnu većinu, ćorsokak, manjinska vlada, vlada jedinstva ili još jedni izbori su sve mogući ishodi.

Šta bi moglo da promeni rezultat?

Pošto se predviđa da nijedan blok neće ubedljivo pobediti, ishod može zavisiti od margina: koje male stranke pređu cenzus od 3,25 odsto i koliko glasova ide strankama koje ga promaše, što ih efikasno šalje u propast.

Izlaznost je važna, jer nekoliko hiljada glasova može odrediti da li će stranka potpuno nestati ili će ući u parlament, ili čak postati onaj koji će prekinuti ćorsokak između blokova i preoblikovati političku mapu.

Izlaznost arapskih birača mogla bi biti ključna. Palestinski građani Izraela, koji čine otprilike 20 odsto izraelskog stanovništva,– tradicionalno su glasali po nižim stopama od nacionalnog proseka.

Na izborima 2022. godine, izlaznost arapskih birača bila je 53,2 odsto, dok je opšta izlaznost bila 70,6 odsto. Ovog puta, anketari očekuju da će premašiti 60 odsto. To bi podiglo cenzus i otežalo opstanak malih stranki.

Netanjahuova koalicija ima nekoliko malih stranaka u potencijalnom riziku, uključujući Smotričev Religiozni cionizam i novu desničarsku stranku koju predvodi Ofer Vinter, istaknuti penzionisani vojni general.

Dok se većina opozicionih stranaka nalazi iznad linije, druga nova, neobavezana mala stranka, koja povezuje rezervističku i ekonomsku agendu, nalazi se u anketama blizu cenzusa od 3,25 odsto.

Još jedan faktor koji privlači pažnju su Izraelci koji žive u inostranstvu. Izrael ne dozvoljava glasanje u inostranstvu, osim diplomatskom osoblju, a zvanični podaci ukazuju da više od 11 odsto od 7,3 miliona birača sa pravom glasa, oko 810.000 ljudi, živi van zemlje.

Hiljade ljudi planiraju da dođu u Izrael da glasaju lično, što je broj koji bi potencijalno mogao uticati na izbore.

O čemu glasaju Izraelci?

U zemlji koja je prošla kroz godine rata, bezbednost i odgovornost su moćne elektoralne snage. Ali ankete javnog mnjenja pokazuju da su troškovi života takođe vodeća briga za mnoge birače, posebno za mlađe.

Prema poslednjoj anketi Kanala 12, 21 odsto Izraelaca rangira ekonomiju i troškove života kao svoj glavni prioritet na predstojećim izborima, ispred regrutacije ultraortodoksnih vernika sa 17 odsto, neuspeha 7. oktobra sa 14 odsto i rata sa Iranom sa 10 odsto.

Slika se značajno razlikuje po političkim blokovima. Među biračima Netanjahuove koalicije rat sa Iranom je na prvom mestu sa 21 odsto, dok među biračima opozicije, neuspeh 7. oktobra vodi sa 28 odsto.

Septembarsko istraživanje istraživačkog centra Akord na Hebrejskom univerzitetu pokazalo je da je 58 odsto birača starosti 22-34 godine reklo da će troškovi života i cene stanovanja uticati na njihov glas, dok je 36 odsto navelo bezbednosna pitanja.

Uprkos ovim brojkama, ekonomija nije bila centralna tema u kampanji sve do ovog vikenda, kada ju je Netanjahu stavio na vrh dnevnog reda.

U intervjuu za Kanal 10, fokusiranom na ekonomiju, Netanjahu se osvrnuo na talas međunarodne osude izraelskih naselja na Zapadnoj obali i rekao da bi Izrael trebalo da se pripremi za moguće međunarodne bankarske sankcije razvojem "ekonomije koja može da ih zaobiđe".

Rekao je da se razmatraju kriptovalute i blokčejn, i da je zatražio plan za rešavanje tog problema.

Intervju je izazvao oštre kritike Netanjahua od strane ekonomista, uključujući i retku kritiku Banke Izraela, koja je javno odbacila ideju, rekavši da "kriptovalute ne mogu poslužiti kao sredstvo za zaobilaženje sankcija".

Netanjahuovi glavni rivali predstavili su njegov predlog kao dokaz da očekuje da će Izrael postati izolovaniji. Gadi Ajzenkot, Netanjahuov glavni izazivač, ismevao je ideju kao "BibiKoin" i nazvao je "pretnjom po nacionalnu bezbednost", optužujući Netanjahua da planira da "razgradi izraelsku ekonomiju za generacije koje dolaze".

Kako bi 7. oktobar i rat u Gazi mogli da oblikuju glasanje?

Netanjahu je izgradio svoju političku karijeru kao jastreb za bezbednost, ali je ipak bio premijer 7. oktobra, kada je Hamas infiltrirao izraelsku granicu, ubivši više od 1.200 Izraelaca i uzevši 251 taoca u Gazi.

On se opirao preuzimanju lične odgovornosti i odbacio je zahteve za osnivanje državne istražne komisije koja bi istražila bezbednosne propuste. Njegovi protivnici su taj nedostatak odgovornosti učinili centralnom temom kampanje.

Rat je takođe oblikovao Ajzenkotovu ličnu priču. Njegov sin Gal, 25, poginuo je u borbama u Gazi u decembru 2023. godine, što je gubitak koji pojačava njegovu privlačnost biračima usmerenim na bezbednost. Druge stranačke liste su regrutovale ožalošćene porodice i rođake bivših izraelskih talaca kao kandidate. Opozicione stranke su takođe dodale nove rezervne kandidate, tek izašle iz borbi u Gazi i Libanu, stavljajući pitanje vojne službe na vrh izborne agende.

Većina jevrejskih Izraelaca starijih od 18 godina podleže regrutaciji, ali ultraortodoksni muškarci već dugo uživaju opšte izuzeće za proučavanje vere. Netanjahuovi ultraortodoksni koalicioni partneri nastoje da očuvaju i prošire izuzeće, čak i dok izraelska vojska kaže da joj nedostaje više od 12.000 pripadnika dok je opterećena borbama na više frontova. Rezervisti popunjavaju prazninu, služeći i do stotina dana godišnje na ponovljenim raspoređivanjima.

Sve opozicione stranke su univerzalne usluge učinile centralnim predizbornim obećanjem.

Šta izbori znače za Palestince?

Odlazeća vlada bila je među najtvrdokornijim po pitanju palestinskih pitanja u istoriji Izraela, a uglavnom su je predvodila dva lidera krajnje desničarskih nacionalističkih stranaka.

Smotrič, ministar finansija, koji takođe nadgleda civilnu administraciju na okupiranoj Zapadnoj obali, insistirao je na dramatičnom proširenju naselja, dok je zadržavao poreske prihode Palestinskoj upravi (PA), što kritičari kažu da bi moglo dovesti do njenog ekonomskog kolapsa.

Ben-Gvir, ministar nacionalne bezbednosti, zalagao se za zakon o smrtnoj kazni u Knesetu, pooštrio uslove za palestinske zatvorenike i oslabio policijske snage protiv nasilja izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali.

Obojica su se protivili okončanju rata u Gazi, obojica se zalažu za izraelska naselja u Gazi i obojica predviđaju potpunu aneksiju i jevrejsku kontrolu nad Zapadnom obalom.

Ako se Netanjahu vrati na vlast sa svojim sadašnjim partnerima, taj pristup će se verovatno nastaviti i intenzivirati. Smotrič želi da otkaže sporazum iz Osla, demontira Palestinsku upravu i krene u rat na Zapadnoj obali. Ben-Gvir, koji je rekao da će zahtevati ministarstvo odbrane u novoj vladi, pozvao je na palestinsku emigraciju iz Gaze i Zapadne obale.

Opoziciona vlada verovatno ne bi predstavljala radikalni ideološki preokret i promenila bi više ton nego suštinu. Ajzenkot je, kao i Netanjahu, odbacio palestinsku državnost, a svaka opoziciona koalicija bi uključivala desničarske stranke koje se otporno odnose prema bilo kakvom ustupku.

Ipak, vlada koja ne zavisi od Ben-Gvira i Smotriča verovatno bi snažnije delovala protiv nasilja doseljenika, odustala od otvorenog zagovaranja emigracije i kolapsa PA i bila bi odgovornija i prijemčivija za američke i regionalne inicijative u Gazi i drugde.

Ali bi nasledila ista nerešena pitanja: kako razoružati Hamas, ko obnavlja Gazu i ko uspostavlja zakon i red na Zapadnoj obali.

Šta to znači za ostatak sveta?

Ratovi u Gazi i Libanu, sukob sa Iranom i porast nasilja doseljenika doveli su diplomatski ugled Izraela na najslabiju tačku u poslednjih nekoliko decenija. Netanjahu se suočava sa poternicom Međunarodnog krivičnog suda zbog ratnih zločina u Gazi i izbegava putovanja u većinu evropskih zemalja zbog rizika od hapšenja. Američki predsednik Donald Tramp ga je podržao pre glasanja, ali slika u široj američkoj javnosti je mnogo manje prijateljska.

Anketa istraživačkog centra Pju iz marta 2026. godine pokazala je da 60 odsto ispitanih odraslih u SAD ima nepovoljan stav prema Izraelu, a 59 odsto ima malo ili nimalo poverenja u Netanjahua da će učiniti pravu stvar u vezi sa globalnim poslovima.

Prolećno istraživanje globalnih stavova centra Pju iz 2026. godine pokazalo je isto, pri čemu većina u većini od 36 zemalja koje je obuhvatilo ima nepovoljan stav prema Izraelu i njegovom premijeru.

Promena je bila najoštrija u Zapadnoj Evropi, gde je nekoliko zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku i Kanadu, priznalo palestinsku državu i uvelo sankcije i trgovinska ograničenja izraelskim naseljima i pojedincima i entitetima povezanim sa nasiljem doseljenika.

Ben-Gvir i Smotrič su lično sankcionisani i suočavaju se sa zabranama putovanja iz više zapadnih zemalja. Ako Netanjahuova vlada bude ponovo izabrana, taj međunarodni pritisak će verovatno porasti.

Vlada koju predvodi Ajzenkot ili neka druga opoziciona ličnost mogla bi da vidi izvesno smirivanje tenzija, barem u početku. Čvršće mere protiv nasilja doseljenika mogle bi da otvore prozor za obnavljanje boljih veza sa nekim evropskim vladama i Demokratskom strankom SAD.

Ali malo je verovatno da će preokrenuti širi trend. Ne očekuje se da će glavni opozicioni kandidati reformisati bezbednosnu i spoljnu politiku Izraela, tako da bi nova vlada povratila malo diplomatskog prostora za disanje, ali ne i čist početak.

(Telegraf.rs/CNN)