Tlo im nestaje pod nogama, spremaju zid od 575 kilometara: Za spas 50 miliona ljudi treba 80 milijardi dolara

Jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta suočava se sa problemom koji bi u narednim decenijama mogao ozbiljno da ugrozi milione stanovnika. Indonezija planira izgradnju ogromnog morskog zida, dugog čak 575 kilometara, kako bi zaštitila severnu obalu ostrva Jave od poplava, porasta nivoa mora i sve izraženijeg sleganja tla.

Reč je o jednom od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u istoriji zemlje, čija je vrednost ranije procenjena na približno 80 milijardi dolara. Njegova realizacija mogla bi da potraje čak dve decenije.

Preporučujemo

Kako prenose Nezavisne novine, pozivajući se na ranije izveštaje Rojtersa i indonežanske agencije Antara, vlasti razrađuju plan izgradnje sistema obalne zaštite koji bi trebalo da sačuva gradove, luke, industrijska postrojenja i poljoprivredno zemljište.

Ostrvo tone, a opasnost ne dolazi samo od mora

Najveći problem za stanovnike Jave nije isključivo porast nivoa okeana, već činjenica da se zemljište na pojedinim područjima ubrzano spušta.

Istraživanje objavljeno u aprilu 2026. godine u naučnom časopisu "Science Advances" pokazalo je da sleganje tla duž gotovo cele severne obale Jave predstavlja veći problem od samog porasta nivoa mora.

Satelitska merenja ukazuju da se pojedina područja spuštaju brzinom do 1,5 metara za deset godina. Posebno su ugroženi veliki gradovi poput Džakarte, Semaranga, Čirebona i Surabaje, gde milioni ljudi žive i rade u neposrednoj blizini obale.

Jedan od glavnih uzroka ovog procesa jeste prekomerno crpljenje podzemnih voda, koje se koriste za potrebe stanovništva, industrije i poljoprivrede.

Prema procenama naučnika, do 2050. godine sleganje tla moglo bi da bude odgovorno za čak 85 odsto relativnog porasta nivoa mora na pojedinim delovima obale.

Zid koji treba da zaštiti 50 miliona ljudi

Indonežanski predsednik Prabovo Subijanto ranije je izjavio da bi planirani sistem obalne zaštite trebalo da doprinese bezbednosti približno 50 miliona stanovnika.

Predviđeno je da zid bude podeljen na 15 deonica, koje bi se gradile postepeno. Njegova svrha nije samo zaštita naselja od poplava, već i očuvanje privrednih aktivnosti na severnoj obali Jave.

Na ovom prostoru nalaze se industrijske zone, fabrike, aerodromi, pomorske luke, ribarska naselja i velike poljoprivredne površine.

Prema procenama indonežanskih vlasti, područja koja bi trebalo da budu obuhvaćena projektom povezana su sa ekonomskom aktivnošću vrednom približno 368 milijardi dolara bruto domaćeg proizvoda.

Zbog toga bi posledice ozbiljnijih poplava mogle da se odraze ne samo na živote stanovništva, već i na proizvodnju, trgovinu i snabdevanje hranom.

Projekat vredan 80 milijardi dolara

Prema procenama koje je Rojters objavio u junu 2025. godine, izgradnja ogromnog sistema zaštite mogla bi da košta oko 80 milijardi dolara. Realizacija bi mogla da traje do 20 godina, ali konačni rokovi, način finansiranja i precizna trasa još nisu utvrđeni.

Indonežanske vlasti planiraju da projekat razvijaju u fazama, uz razmatranje tehničkih, ekoloških i ekonomskih posledica. Posebna pažnja moraće da bude posvećena ribarstvu, poljoprivredi i lokalnim zajednicama čiji život direktno zavisi od mora.

Stručnjaci upozoravaju i da sama izgradnja zida neće biti dovoljna ukoliko se istovremeno ne ograniči prekomerno korišćenje podzemnih voda. U suprotnom, zemljište bi moglo da nastavi da tone čak i iza novoizgrađenih zaštitnih barijera.

Borba za budućnost čitavog regiona

Indonežanska vlada ovaj projekat smatra jednim od strateških prioriteta u prilagođavanju klimatskim promenama.

Ministar za koordinaciju infrastrukture i regionalnog razvoja Agus Harimurti Judhojono ranije je poručio da izgradnja obalne zaštite nije samo građevinski poduhvat, već ulaganje u budućnost privrede i stanovništva.

U zemlji u kojoj milioni ljudi žive u gusto naseljenim priobalnim područjima, pitanje zaštite od poplava postaje i pitanje ekonomskog opstanka. Ukoliko plan bude realizovan, sistem dug 575 kilometara mogao bi da postane jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata te vrste na svetu.

Za sada, međutim, Indonezija je pred velikim izazovom: kako obezbediti desetine milijardi dolara i izgraditi zaštitu dovoljno brzo da preduhitri promene koje se već događaju.

(Telegraf.rs/Nezavisne novine)