Iranci strahuju od novog totalnog rata: Da li će izbori u Izraelu i Sjedinjenim Državama biti okidač?

Mnogi Iranci pripremaju se za mogućnost povratka sveopštem ratu, dok izraelski i američki lideri pooštravaju pretnje uoči izbora u obe zemlje tokom narednih dana, a iransko rukovodstvo ostaje prkosno uprkos sve većem pritisku.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji se u danas (utorak) suočava sa neizvesnim izbornim ishodom, poručuje da iransko rukovodstvo mora biti eliminisano.

Američki predsednik Donald Tramp obećava da će "završiti posao" u Iranu, osam meseci nakon početka rata, dok treći nosač aviona i hiljade vojnika kreću ka tom regionu.

Neki strahuju da bi napadi mogli da uslede neposredno nakon međuizbora u SAD, zakazanih za 3. novembar.

Novinari agencije Asošiejted pres razgovarali su sa stanovnicima Teherana, koji su opisali sve veću zabrinutost. Neki su se pripremali da napuste prestonicu. Iranski predsednik optužio je SAD da ometaju pregovore koji mesecima pokazuju malo znakova napretka.

Fereshteh Hadžipur (35), majka malog deteta, rekla je da pravi zalihe lekova koji se izdaju bez recepta i hrane, plašeći se "mogućeg rata i većih bombi".

Iran preti napadima dok oseća sve veće ekonomske posledice

Iransko rukovodstvo smatra da će Tramp verovatno narediti nove napade bez obzira na rezultate međuizbora, a "oni planiraju različite scenarije kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere", izjavio je Sasan Karimi, bivši zvaničnik vlade i profesor spoljne politike na Univerzitetu u Teheranu.

"Prihvatili su činjenicu da će nas ponovo napasti, pre ili posle izbora", rekao je Karimi.

Iran je ponovo zapretio američkim vojnim bazama i saveznicima na Bliskom istoku, a upozorio je i da bi mogao da napadne nove ciljeve, uključujući podmorske kablove za prenos podataka koji prolaze kroz Ormuski moreuz.

Tokom ovog meseca zabeležen je najveći broj prijavljenih napada na komercijalne brodove koji prolaze kroz moreuz još od prvih nedelja rata, koji je počeo u martu.

U međuvremenu, američka pomorska blokada iranskih luka ograničila je izvoz nafte, od kojeg zavisi iranska vlada, čime su se ekonomske teškoće dodatno produbile dok obe strane pokušavaju da nadžive jedna drugu. Kamioni su se nagomilali na granicama jer Iran sve više preusmerava trgovinu na kopnene puteve.

Blokada je izazvala nestašice lekova u Iranu, iako nema naznaka da nedostaju hrana ili druge osnovne potrepštine. Iranci su gledali kako im se sredstva za život i kupovna moć urušavaju, dok je vrednost njihove valute pala na rekordno nizak nivo, izgubivši veliki deo svoje vrednosti tokom protekle godine.

Inflacija je naglo porasla. Iranski zvaničnici optužili su SAD da pokušavaju da podstaknu nemire.

"Ekonomski rat je glavna osa rata protiv nas", rekao je ranije ovog meseca na skupu zvaničnika Mohamed Bager Kalibaf, šef iranskog parlamenta i glavni pregovarač u prethodnim rundama razgovora sa SAD.

Predsednik Masud Pezeškijan rekao je da se Iran suočava sa "opasnom prekretnicom" dok vlada nastoji da upravlja rastućim ekonomskim problemima i pronađe konsenzus unutar razjedinjene strukture moći Islamske Republike.

Sveža su sećanja na nacionalne proteste izazvane ekonomskim pritiscima koji su doveli do smrtonosnog obračuna nedeljama pre rata.

Odlazak u supermarket može da pojede pola mesečne plate

Čak je i za Irance srednje klase, nabavka osnovnih namirnica postala teška. Cene osnovnih namirnica su naglo porasle od početka rata. Pirinač je skuplji za preko 60 odsto, a govedina za preko 150 odsto.

Mohamed Mohamadi (36) rekao je da odlazak u supermarket može da potroši pola mesečne plate srednjeg ranga od 400 miliona rijala (otprilike 150 dolara).

Uprkos visokim cenama, Mohamed Abedi (39) je rekao da su ga sve češći napadi na Ormuski moreuz podstakli da kupi dodatne zalihe za svoju porodicu, uključujući sušene urme, ulje za kuvanje i pirinač.

"Brinem se da bi situacija mogla da se pogorša", rekao je.

Umereni političari pozivaju na sporazum sa SAD kako bi se spasila ekonomija.

"Sa povećanjem deviznog kursa, uslovi za upravljanje zemljom postali su teški za izvršnu vlast", ​​upozorio je političar Mohsen Hašemi Rafsandžani u uvodniku ovog meseca u reformističkom dnevnom listu Sazandegi.

Ali ekonomski pritisak neće promeniti pregovaračke pozicije Irana, rekao je Karimi, bivši zvaničnik koji je služio pod Pezeškijanom.

"Ovo je proverena stvar. Nikakav ekonomski pritisak neće ubediti ljude ovde da sklope sporazum".

Karimi je dodao: "Teheran kalkuliše na osnovu otpora, jer su uvereni da će to promeniti proračune druge strane".

Malo je javno rečeno o pregovorima putem posrednika nakon što je Tramp prošlog meseca odbio iranski predlog da se okonča rat i potpuno otvori Ormuski moreuz u roku od nedelju dana ako Vašington ispuni određene uslove poput ukidanja blokade.

Neki stanovnici Teherana se spremaju da napuste grad

Teheran je ispunjen bombardovanim zgradama od američkih i izraelskih udara tokom vrhunca rata u martu i aprilu. Hiljade kuća je oštećeno ili uništeno.

Hašem Vajdani (45), trener u teretani, rekao je da planira da napusti grad zbog porasta zabrinutosti.

"Već sam spakovao svoje stvari da bih otišao u bezbedniji grad na severu zemlje", rekao je.

"Danas sam kupio još konzervirane hrane, krekera i dodatnih ćebadi".

Postoji zabrinutost da bi nove borbe mogle doneti veći danak iranskim civilima. Hiljade ljudi je ubijeno u ratu. Tramp je više puta pretio da će uništiti elektrane i drugu infrastrukturu.

Bes prema američkom predsedniku našao je izraz na bilbordu postavljenom pre nekoliko dana na glavnom teheranskom trgu. Prolaznici su zbunjeno gledali Trampovog imitatora kako čami iza rešetaka dok snimak koji se emituje iza njega prikazuje smrtonosni napad na svadbeno društvo na jugu Irana za koji su okrivljene SAD.

Gledajući u kavez, Farzaneh Arabzadeh (30) rekla je da se nada da će se scena dogoditi u stvarnosti. Tramp je rekao da je pokrenuo rat da bi pomogao Irancima, rekla je ona, ali je "naš narod doveo u goru situaciju".

Očekuje se da će izbori u Izraelu i SAD odraziti bes birača zbog rata i drugih pitanja. Trampova politička podrška mogla bi biti oslabljena, dok je Netanjahu u tesnoj trci u vreme besa zbog napada Hamasa 7. oktobra 2023. i niza neubedljivih ratova u Gazi, Libanu i Iranu.

Izbori u Izraelu su posebno važni, rekao je analitičar sa sedištem u Teheranu, Rahman Gahremanpur. Ako Netanjahu ostane, veća je šansa za obnavljanje totalnog rata zbog njegove spremnosti da preuzme velike rizike, dodao je.

Stanovnici Teherana rekli su da je malo verovatno da će jedni i drugi izbori poboljšati odnose.

"To ne pravi nikakvu razliku. Njihovo neprijateljstvo prema nama ostaje nepromenjeno", rekao je Rasul Ganbari (50).

(Telegraf.rs/Associated press)