Odakle Putinu novac za rat u Ukrajini? Obični građani u Rusiji sve više osećaju besparicu

Dok ruska invazija na Ukrajinu sve više opterećuje državne finansije, predsednik Vladimir Putin poseže za novcem kako bi finansirao vladu i rat, povećavajući poreske prihode iz privrede koja je sve više usmerena ka vojnoj industriji, dok potrebe civilnog stanovništva padaju u drugi plan.

Državni budžet Rusije za period od 2027. do 2029. godine, o kojem će se raspravljati u parlamentu koji uglavnom samo formalno potvrđuje odluke vlasti, prati niz povećanja poreza najavljenih nakon parlamentarnih izbora u septembru.

Dok se Kremlj prošle godine odlučio za široko povećanje poreza, podižući porez na dodatu vrednost (PDV) koji se obračunava prilikom kupovine i uvodeći obavezu plaćanja PDV za veći broj malih preduzeća, ovog puta zahvat je usmeren na uži krug obveznika: rudarske kompanije i imućnije građane koji ostvaruju prihode od investicija, prodaje nekretnina i bankovnih računa.

Budžetski deficit ove godine premašio je prognoze zbog velikih vojnih izdataka i sporog privrednog rasta, na koje utiču sankcije, visoke kamatne stope za kompanije izvan vojnog sektora, nedostatak radne snage i ukrajinski napadi na rafinerije nafte i izvozne terminale.

Prema podacima Kijevske škole ekonomije, deficit je do kraja avgusta dostigao 5,8 biliona rubalja (72 milijarde dolara), što je gotovo 50 odsto više nego prošle godine i iznad već revidiranog cilja od 4,8 biliona rubalja.

Vlada predlaže porez na vanrednu dobit rudarskih kompanija u iznosu od 20 do 30 odsto, koje su imale koristi od rasta cena od prošle godine. Ova mera pogodiće kompanije koje proizvode gvozdenu rudu, nikl i zlato.

Druga mera predviđa više poreske stope, od 13 do 22 odsto, na prihode od kamata, dividendi i prodaje nekretnina. Trenutno se takvi prihodi oporezuju po stopi od 13 odsto za iznose manje od 2,4 miliona rubalja (29.800 dolara), dok se na iznose iznad tog praga primenjuje stopa od 15 odsto.

Među ostalim predloženim merama, koje bi trebalo da stupe na snagu 1. januara, nalaze se naknada od 100 rubalja za svaki paket i PDV od 22 odsto na stranu robu kupljenu putem interneta, vrednu manje od 200 evra, koja je ranije bila oslobođena poreza.

Predlaže se i porez od 35 odsto na dividende koje se uplaćuju na račune sa ograničenim pristupom, namenjene stranim investitorima iz "neprijateljskih zemalja".

Građani koje su novinari na ulicama Moskve pitali o porezima i finansijama reagovali su mešavinom nezadovoljstva i pomirenosti sa situacijom.

"Potreban im je novac u državnoj kasi, moraju da prikupe više od ljudi, od običnih ljudi", rekao je 39-godišnji Denis Bistrov.

"Šta možete da uradite?", rekla je 92-godišnja Neli Godunova.

"Imam četiri univerzitetske diplome, a sve sam stekla besplatno, znate? Istina je da sam mnogo toga dala ovoj zemlji. Ali nema veze... Ako ste nešto zaradili, morate nešto i da vratite".

"Svi savršeno dobro znaju da novac ide na vojnu operaciju, zar ne?", rekao je Sergej Sukačov, koji je naveo da ima skoro 70 godina.

"Malo sam patio kao biznismen, da budem iskren, ali jasno razumem da je najbolje izdržati i da uradimo ono što želimo".

Rusija ima dovoljno finansiranja na raspolaganju da pokrije deficit 2027. i verovatno 2028. godine, kaže Kris Vifer, izvršni direktor konsultantske kuće Macro-Advisory Ltd.

"Ali to je na račun povećanja poreza, povećanja troškova za domaćinstva, kao i za preduzeća. A to znači da je mnogo manje novca dostupno za normalan ekonomski razvoj ili infrastrukturu. U osnovi, budžet sada prelazi u fazu u kojoj prvenstveno finansira vojsku i vojnu operaciju", rekao je on.

"Dakle, ekonomija sada postaje veoma iskrivljena“, rekao je. „Iako još uvek postoji skroman pozitivan rast, on dolazi od državne potrošnje u ove... industrije povezane sa državom, dok ostatak ekonomije loše prolazi ili čak propada".

Podružnica nemačkog trgovca na malo Metro je zaplenjena na osnovu zakona koji dozvoljava privremenu upravu firmama iz "neprijateljskih zemalja" i zamoljena za doprinos ratnim naporima od milijardu rubalja (12 miliona dolara).

Sedište kompanije Metro AG u Nemačkoj saopštilo je da nije imalo nikakvu ulogu u donaciji, koja "ne odražava naš stav niti način na koji vodimo naše poslovanje".

Metro Rusija, koja više nije pod kontrolom centrale, saopštila je da će doprinos fondu "Nacionalni front - Sve za pobedu" biti namenjen za kupovinu vozila, komunikacionih uređaja i opreme protiv dronova za vojnike u onome što Rusija naziva svojom "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.

Vifer je rekao da Rusija možda preuzima kontrolu nad stranim kompanijama u očekivanju sporazuma o obezbeđivanju ruske imovine zamrznute u inostranstvu. Ali prisilna donacija takođe povećava rizik da Ministarstvo finansija može videti strane kompanije kao izvore neočekivanih prihoda.

Ruski ekonomski podaci ne izgledaju tako loše - na površini. Vlada predviđa rast ove godine od 0,6% BDP-a, što nije veliko, ali nije ni recesija. Nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, a vlada ima veoma malo duga.

Zarada od izvoza nafte je zadržana zahvaljujući višim globalnim cenama izazvanim ratom u Iranu. Revidirani deficit za ovu godinu iznosiće oko 3 odsto BDP, prema rečima ministra finansija Antona Siluanova.

To je više od 1,6 odsto postignutih prošle godine, ali manje nego u mnogim drugim zemljama. Na primer, SAD su prošle godine zabeležile 5,8 odsto BDP. Rusija je otprilike jednaka proseku EU od 3,1 odsto.

Ali to nije cela priča. Zbog sankcija koje zabranjuju bankama i investitorima da posluju sa Rusijom, Kremlj ne može da koristi međunarodna tržišta obveznica. A domaći finansijski resursi Rusije su već u velikoj meri iscrpljeni.

Jedan od načina je pozajmljivanje sredstava od ruskih banaka putem prodaje obveznica. Ali to je upitno jer su banke nezadovoljne zbog niske kamatne stope. Prodaja je nastavljena nakon što je vlada ponudila bolje uslove.

Vlada je već iskoristila bankarski sistem tako što je naterala banke da finansiraju rat kreditima kompanijama iz odbrambene industrije, prebacujući prave troškove rata sa saveznog budžeta na bilanse stanja banaka i državnih kompanija, prema Kijevskoj školi ekonomije.

Još jedan fond je Nacionalni fond bogatstva, rezerva izgrađena od prihoda od izvoza nafte i gasa. Ali likvidna sredstva fonda dostupna za trošenje, poput kineske valute i zlata, smanjila su se na 1,7 odsto BDP.

Kijevska škola ekonomije kaže da su ruske finansije stabilne, za sada.

Ali "prostor za manevar je ograničen, negativan šok poput pada globalnih cena energije ili erozije poverenja u finansijski sistem mogao bi brzo destabilizovati krhku ravnotežu".

Prema nezvaničnim procenama rusiju je rat u Ukrajini koštao više od 700 milijardi dolara direktne potrošnje i gubitka vojne opreme od preko 296 milijardi dolara.

(Telegraf.rs/ABC News)