Kolumbija prijavila 256 poginulih i 973 nestalih u ratu u Ukrajini: A nalazi se preko 10.000 km od fronta

Ministarstvo spoljnih poslova Kolumbije saopštilo je da je prijavljeno da je 256 državljana Kolumbije poginulo, dok se 973 vode kao nestali u vezi sa ratom između Rusije i Ukrajine, prema informacijama dobijenim diplomatskim i konzularnim kanalima.

Od ukupnog broja prijavljenih smrtnih slučajeva, 162 su evidentirana na osnovu informacija koje je dostavila Ukrajina, a 94 na osnovu informacija iz Rusije.

Preporučujemo

Kada je reč o nestalima, 676 slučajeva registrovano je putem informacija dobijenih od Ukrajine, a 297 putem informacija iz Rusije.

Ministarstvo je navelo da je primilo 1.927 zahteva za konzularnu pomoć u vezi sa sukobom, uključujući 1.013 slučajeva povezanih sa Rusijom i 914 sa Ukrajinom.

Kolumbijske vlasti saopštile su da su zvanično zatražile od Rusije i Ukrajine da preduzmu mere kako bi sprečile državljane Kolumbije da se pridružuju njihovim oružanim snagama.

Ministarstvo je takođe upozorilo na šeme vrbovanja koje podrazumevaju ponude za posao u inostranstvu, posebno na radnim mestima u vojsci, bezbednosnim službama i operativnoj podršci. Pozvalo je građane Kolumbije da provere uslove zaposlenja i procene rizike pre potpisivanja ugovora koji bi mogli da ih odvedu u ratne zone.

Prema različitim izveštajima, Kolumbija je postala jedan od glavnih stranih izvora vojnog ljudstva za ovaj sukob.

U martu je Radna grupa Ujedinjenih nacija za upotrebu plaćenika predstavila preliminarni izveštaj u kojem je ukazano na sve intenzivnije regrutovanje kolumbijskih boraca za strane sukobe.

Stručnjaci UN naveli su da je tokom proteklih 11 godina više od 10.000 Kolumbijaca regrutovano kao plaćenici za učešće u ratovima u inostranstvu. Ukrajina, Rusija, Sudan i Demokratska Republika Kongo navedeni su kao glavna odredišta.

Mišel Smol, predsedavajuća Radne grupe, upozorila je da je ova pojava "u porastu".

U izveštaju su prakse regrutovanja opisane kao "predatorsko regrutovanje", što je izazvalo zabrinutost zbog transnacionalnog kriminala, radne eksploatacije i trgovine ljudima.

Stručnjaci su rekli da regruteri sve više koriste društvene mreže kako bi privukli kandidate. Takođe su identifikovali fiktivne kompanije registrovane u trećim zemljama, uključujući Panamu, koje se navodno koriste za prikrivanje finansijskih transakcija i izbegavanje pravne odgovornosti.

Prema rečima stručnjaka UN, kolumbijski regruti su pretežno bivši vojni službenici i penzionisani policajci mlađi od 40 godina.

Mnogi imaju opsežnu obuku za ruralnu borbu, kontrapobunjeničke mere i napredne vojne taktike stečene tokom višedecenijskog unutrašnjeg oružanog sukoba u Kolumbiji.

Ograničene mogućnosti zapošljavanja kod kuće i izgledi za zaradu između 2.000 i 6.000 dolara mesečno učinili su strane vojne ugovore primamljivim za neke bivše pripadnike vojske.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da se regruti često suočavaju sa uslovima zloupotrebe nakon dolaska u inostranstvo, uključujući ugovore napisane na jezicima koje ne razumeju, nezakonito oduzimanje pasoša i trenutno raspoređivanje na pozicije na prvoj liniji fronta nakon minimalne obuke.

Neki takođe prijavljuju neisplaćene plate i ograničenja koja ih sprečavaju da raskinu ugovore.

Nalazi naglašavaju rastuću zabrinutost zbog regrutovanja iskusnih kolumbijskih vojnih veterana u strane sukobe i rizika sa kojima se suočavaju nakon raspoređivanja.

Da ova informacija bude još više šokantnija Kolumbija je zemlja koja je od Ukrajine pravolinijski udaljena preko 10.000 kilometara.

(Telegraf.rs/UPI)