Šta se krije iza sve češćih napada u školama širom sveta? Ovo je jedan od najopasnijih razloga

Dok su učenici širom Francuske ovog meseca protestovali na ulicama, jedan 14-godišnjak ušao je u školu u blizini Marseja, izvadio lovačku pušku iz futrole za gitaru i otvorio vatru.

"Mama, u školi je ubica", rekla je jedna uspaničena učenica majci preko telefona dok je napadač ispaljivao rafale metaka po hodnicima, ranivši dvojicu nastavnika.

Za neke koji su ga poznavali u gradu Obanju, smeštenom u planinskom području departmana Buš-di-Ron, dečak je bio samotnjak koji je trpeo vršnjačko nasilje, dok su drugi govorili da je bio problematičan i sklon ometanju nastave, ali ne i nasilan.

Međutim, tužioci za borbu protiv terorizma, nakon što su pregledali njegove naloge na društvenim mrežama posle pucnjave 12. oktobra, optužili su ga za krivična dela povezana sa terorizmom, navodeći da je osumnjičeni "verovatno prihvatio" načela zajednice poznate kao True Crime Community (TCC – zajednica posvećena istinitim zločinima).

Prema pisanju francuskih medija, ovo je prva istraga za terorizam pokrenuta u Francuskoj u vezi sa napadom koji je doveden u vezu sa zajednicom TCC.

Dečak je priznao da je zajednica uticala na njega, ali je negirao da je delo počinio u njeno ime, saopštilo je tužilaštvo za borbu protiv terorizma.

Osumnjičeni je, umesto toga, naveo da je želeo da se osveti zbog uznemiravanja za koje je tvrdio da je trpeo od nastavnika i školskih drugova.

Optužen je za pokušaj ubistva u okviru terorističkog poduhvata, nošenje i transport oružja i municije bez zakonskog opravdanja, kao i za terorističko udruživanje radi izvršenja krivičnih dela protiv osoba.

I dalje se nalazi u pritvoru do suđenja. Mladić je priznao da je pucao, ali je negirao da je imao nameru da ubije, objavio je list Le Parisien.

Stručnjaci su sve zabrinutiji zbog grupa kao što su TCC, The Com, No Lives Matter (NLM), 764 i CVLT, koje veličaju krvoprolića i ozloglašene masovne ubice, istovremeno pružajući savete i ohrabrenje onima koji žele da počine nasilna dela.

Članovi ovih grupa koriste platforme za video-igre kao što su "Roblox" i "Minecraft" kako bi rekonstruisali lokacije poznatih masovnih pucnjava, kao i potencijalne buduće mete, poput džamija.

Takve objave krše smernice obe platforme za ponašanje korisnika i uklanjaju se. Iz "Minecrafta" su saopštili da primenjuju politiku nulte tolerancije prema nasilnom sadržaju, dok je iz "Robloxa" navedeno da neprestano unapređuju svoja pravila moderacije kako bi suzbili širenje nasilnog materijala.

Deca koja su posebno podložna uticajima takođe postaju meta vrbovanja unutar ovih grupa, pri čemu ih odrasli podstiču da počine nasilna dela protiv sebe i drugih.

U avgustu je 27-godišnji Amerikanac Kajl Špice osuđen na 77 godina zatvora zbog vrbovanja i manipulisanja decom u nihilističkim grupama.

"Špice je bio posvećen izazivanju propasti društva putem terorizma, konkretno usmeravanjem na decu i druge ranjive osobe i njihovim ucenjivanjem kako bi ih primorao da učestvuju u kriminalnim seksualnim radnjama, samopovređivanju i događajima sa velikim brojem žrtava", izjavio je Džon A. Ajzenberg, pomoćnik američkog državnog tužioca za nacionalnu bezbednost.

Iako mnogi od njih inspiraciju pronalaze u krajnje desničarskim i terorističkim ideologijama, ono što povezuje većinu članova ovih organizacija nije želja za promenom društva, već mizantropski pogled na svet. Zbog toga su stručnjaci skovali izraz "nihilistički nasilni ekstremizam".

Većina članova svoje morbidne fantazije zadržava u onlajn prostoru, ali čini se da sve veći broj dece počinje da ih sprovodi u delo upravo u školama u kojima se obrazuje.

Neposredno pre pucnjave u Obanju, u Poljskoj se dogodio niz napada tokom tri dana, u kojima je jedna žena ubijena, a drugi, uključujući decu, povređeni.

Jakub Z. (19) priznao je krivična dela, uključujući pokušaj ubistva, i čeka suđenje, rekli su tužioci, dok je Viktoru S., osumnjičenom za ubistvo domara i ranjavanje još dva člana osoblja, naređeno da bude zadržan u centru za maloletnički pritvor dok se podvrgava psihijatrijskoj proceni.

Jedan od napada je sprečen, ali je masovna onlajn histerija koja je predviđala "krvavi petak" napada na škole dovela policiju u paniku, a 117 ljudi je uhapšeno zbog pretnji ili pojavljivanja sa oružjem u blizini svojih škola.

Donald Tusk, poljski premijer, okrivio je onlajn "veličanje nasilja" za napade, zajedno sa "fenomenom imitatora".

Od 8. septembra ove godine, dogodilo se najmanje 13 napada na škole širom sveta za koje se veruje da su povezani sa Zakonom o školama u Kini. Ovi najnoviji incidenti dogodili su se u Turskoj, Filipinima, Hrvatskoj, Slovačkoj, Italiji, Meksiku, SAD, Francuskoj, Poljskoj i Južnoj Africi, ali ih je ranije bilo mnogo više.

"Pratimo pravi porast ove vrste nihilističkog nasilja, napada koji su povezani sa onlajn zajednicama i definisani mizantropskim pogledom na svet", rekao je Milo Komerford, viši direktor za politiku i istraživanje u Institutu za strateški dijalog.

Komerford provodi mnogo vremena pretražujući te veb stranice, identifikujući potencijalne napadače i obaveštavajući vlasti o verodostojnim pretnjama.

Rekao je da je zajednica sada globalna, ali da je došlo do značajnog povećanja nasilnih događaja u jugoistočnoj Aziji i Meksiku.

U severnoj Džakarti, Indonezija, 17-godišnjak za koga su vlasti rekle da je opsednut nasilnim i ekstremnim sadržajem navodno je bombardovao džamiju u srednjoj školi prošlog novembra.

Napisao je imena poznatih masovnih strelaca i slogane belih suprematista na igrački automatu koju je nosio tokom napada, saopštila je policija.

Istraživači tvrde da se sadržaj sa haštagovima #TCC i #TEECEECEE pojavljivao na njegovom TikTok nalogu u više navrata. On je u sigurnoj kući gde čeka suđenje.

Densus 88, jedinica indonežanske vlade za borbu protiv terorizma, prošle godine je povezala 70 mladih ljudi iz 18 provincija sa mrežom TCC, od kojih je 20 pripremalo napade, uglavnom na škole. Jedinica je primetila da pojedincima nedostaje jasna ideologija osim sklonosti ka nasilju.

Izgleda da članovi traže osećaj pripadnosti. Mnogi se oblače u istu odeću kao i njihovi heroji, sa kojima razvijaju parasocijalne odnose. Razmenjuju ironične memove o napadima i fotografije sebe sa maskama i kacigama.

Mnogi napadi se snimaju, jer je glavna želja napadača da postignu ozloglašenost i validaciju na mreži.

Neposredno nakon napada, osumnjičeni je slavljen u svojoj grupi, trend koji se može pratiti do pucnjave u školi Kolumbajn 1999. godine, čiji su počinioci viđeni kao "figure raskola u zajedničkoj mitologiji nasilja", prema Centru za borbu protiv terorizma u Vest Pointu, Vojnoj akademiji Sjedinjenih Država.

Ličnost koja je nedavno pohvaljena u ovim zajednicama je Timofej K, koji je prošlog decembra, sa 15 godina, navodno izvršio napad nožem u školi u Rusiji dok je snimao i delio incident na mreži.

Ruski mediji su rekli da je nosio majicu sa nazivom nihilističke grupe "No Lives Matter" i kacigu sa natpisom "Pobedite Jevreje, spasite Rusiju", slogan koji se pripisuje Dilanu Rufu, američkom masovnom ubici.

Takođe se tvrdi da je poslao manifest pod nazivom "Moj gnev" na jednu društvenu mrežu i kopirao odeću krajnje desničarskih masovnih ubica poput Brentona Taranta. Timofej je takođe u pritvoru i čeka suđenje.

U Italiji je u martu 13-godišnji učenik nožem izbo svog nastavnika nakon što je objavio manifest koji je nazvao "konačno rešenje". Prenosio je čin uživo i govorio o nošenju maske u obliku lobanje, ne zbog udruženja krajnje desnice, već zato što mu se sviđala estetika.

Pošto je bio ispod italijanske starosne granice za krivičnu odgovornost, sudija je naredio da bude smešten u zajednicu za maloletnike, rekli su tužioci. Nakon napada na mreži, korisnici su delili fan-art dečaka, a neki su ga prikazivali kao sveca.

Kacper Rekavek, analitičar Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma, rekao je da se neka deca radikalizuju zbog problema kod kuće, maltretiranja ili osećaja izolacije. Često su već ranjiva, pate od problema mentalnog zdravlja kao što su anoreksija ili ADHD i provode mnogo vremena na mreži.

EU navodi da broj incidenata povezanih sa ovom ideologijom raste, dok je prošle godine vlada Velike Britanije prijavila povećanje "fascinacije ekstremnim nasiljem ili napadima sa masovnim žrtvama".

Evropol je upozorio na porast "onlajn zajednica posvećenih izuzetno nasilnom zlostavljanju dece".

Džesi van Rutselar, koji je izvršio samoubistvo, ubio je devet ljudi i ranio 25. Tridesetogodišnji stanovnik SAD uhapšen je i optužen u vezi sa napadom, nakon što su vlasti tvrdile da je bio u više navrata u kontaktu sa Rutselarom, nudeći savete, slajući novac, pa čak i pristajući da prenosi uživo jedan užasan događaj.

"Kada su ljudi izloženi nasilju, postaju neosetljivi na njega. Postaju desenzibilizovani. Misle da to nije ništa strašno", rekao je dr Bred Bušman, psiholog koji proučava efekte nasilnog sadržaja na decu.

Ljudima se menja otkucaj srca, krvni pritisak i moždana aktivnost nakon izlaganja, rekao je dr Bušman, a menja se i njihovo ponašanje: "Manje je verovatno da će pomoći drugima".

Studije su pokazale da izloženost nasilju u medijima povećava agresivno ponašanje kod ljudi svih uzrasta, posebno kod dece, rekao je dr Bušman, pri čemu je realistično nasilje još štetnije od fantastičnog tipa.

Veći deo ekosistema je organski, ali Komerford je rekao da bi neke zemlje mogle pokušavati da iskoriste nihilizam i beznađe koje se vide u ovim zajednicama kao oružje.

"Ne bi trebalo da nas iznenadi što Rusija i drugi državni akteri pokušavaju da naoružaju ranjive zajednice. Oni pokušavaju da polarizuju sporne teme, a ove zajednice su relativno lako dostupan izbor", rekao je on.

"Naši dokazi ukazuju na poznate operacije Kremlja koje pružaju stvarnu podršku ovim onlajn zajednicama".

Jedna takva mreža na ruskom jeziku, nazvana Alijansa, neobično je sofisticirana u poređenju sa organskijim platformama. Objavljuje uputstva za upotrebu i ideološke materijale na engleskom i ruskom jeziku, a takođe organizuje i tržište za trgovinu ilegalnom robom i uslugama.

Institut za strateški dijalog, nezavisna istraživačka organizacija koja analizira ekstremizam, dezinformacije i onlajn pretnje, kaže da je identifikovao "brojne indikatore potencijalnog sponzorstva ruske države koji zaslužuju istragu" i da akteri na ruskom jeziku uvode neobično iskusne i dobro opremljene kapacitete.

Štaviše, mnoge fotografije koje se dele unutar različitih mreža prikazuju isti zatvoreni prostor, što sugeriše da značajan deo propagande dolazi od malog broja Rusa.

Još jedan znak za koji neki veruju da ukazuje na potencijalnu rusku aktivnost jeste nuđenje finansijskih podsticaja regrutima koji posluju posrednicima.

Ukrajinske bezbednosne službe tvrde da su ruski naručioci regrutovali dva ukrajinska tinejdžera da izvrše odvojene napade na škole preko druge nihilističke zajednice poznate kao Grupa A, koju predvodi čovek u Dagestanu.

Rekavek je rekao da postoji zabrinutost da neprijateljske nacije koriste ove platforme da bi podsticale haos u inostranstvu.

"Postoje ljudi koji postavljaju legitimno pitanje da su možda ove stvari zapravo orkestrirali Rusi", rekao je i dodao:

"Ili da bi mogli pokušati da orkestriraju takve stvari u budućnosti i da krenu na našu decu".

Oglasio se i portparol "Majnkrafta" demantujući povezanost igrice sa ekstremnim nasiljem:

"Nasilni ekstremizam nema mesta u Majnkraftu. Svesni smo da loši akteri mogu pokušati da iskoriste onlajn igračke zajednice i tu pretnju shvatamo ozbiljno".

"Zabranjujemo nasilni ekstremistički sadržaj i koristimo višeslojni pristup bezbednosti koji kombinuje otkrivanje, moderiranje, sprovođenje zakona, prijavljivanje i roditeljski nadzor za porodice".

"Terorizam i nasilni ekstremizam su izazovi za celo društvo sa kojima se nijedna kompanija ne može sama nositi, i nastavićemo da sarađujemo sa vladama, spoljnim stručnjacima i partnerima kako bismo ojačali bezbednost u našoj industriji".

(Telegraf.rs)