Svi gledaju u ankete pred međuizbore u SAD, ali postoji razlog zbog kog bi rezultati mogli da iznenade

Demokratska stranka ima velika očekivanja uoči predstojećih ključnih međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama.

Donald Tramp, republikanski predsednik sa istorijski niskom popularnošću, nezadovoljstvo Amerikanaca zbog sve viših cena hrane i računa, kao i meseci povoljnih rezultata u anketama, ukazuju na to da bi utorak mogao da bude uspešan za demokrate.

Preporučujemo

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, demokratski kandidati imaju prednost u znatno većem broju izbornih jedinica od 218, koliko im je potrebno da preuzmu kontrolu nad donjim domom Kongresa, Predstavničkim domom.

U ključnim trkama za Senat kandidati demokrata su izjednačeni sa republikancima ili imaju blagu prednost.

Nedavna anketa lista New York Times pokazala je da je trka za Senat u Južnoj Karolini, saveznoj državi u kojoj je Donald Tramp 2024. godine pobedio sa razlikom od 18 procentnih poena, potpuno izjednačena.

Nedavna istraživanja CNN-a pokazala su da demokratski kandidati vode u Teksasu, Kanzasu i Mejnu.

Foto:Tanjug/AP

Ali koliko su ankete zaista pouzdane?

Novija politička istorija SAD prepuna je primera u kojima su istraživanja javnog mnjenja, čak i ona sprovedena svega nekoliko dana pre izbora, bila daleko od stvarnih rezultata.

Američki predsednik Donald Tramp je na putu do pobeda na predsedničkim izborima 2016. i 2024. godine ostvario bolje rezultate nego što su ankete predviđale.

Njegov tesan poraz 2020. godine dogodio se uprkos tome što je većina istraživanja ukazivala na ubedljiviju pobedu demokratskog kandidata Džozefa Bajdena.

Ranije ove godine ankete su ukazivale na to da će demokrata Abdul El-Sajed ostvariti dvocifrenu pobedu na unutarstranačkim izborima za kandidata Demokratske stranke za Senat u Mičigenu.

Međutim, razlika je na kraju iznosila svega jedan procentni poen.

Na unutarstranačkim izborima demokrata za guvernera Viskonsina, kandidat koji je u pojedinim anketama imao prednost od gotovo 20 procentnih poena izgubio je za manje od jednog procentnog poena.

Foto: Tanjug/AP

Demokrate imaju krizu identiteta - rešenje neće biti jednostavno

Prema rečima Kliforda Janga, predsednika odeljenja za istraživanje javnog mnjenja i tržišta kompanije Ipsos Public Affairs, sprovođenje anketa poslednjih godina postalo je znatno teže jer je sve komplikovanije stupiti u kontakt sa Amerikancima.

Građani sve češće napuštaju fiksne telefone, ne odgovaraju na nepoznate pozive, a čak i oni do kojih anketari uspeju da dođu sve manje žele da učestvuju u istraživanjima.

"Konzervativci, posebno oni sa krajnje desnice, po svojoj prirodi mnogo su više protiv establišmenta. Oni ne učestvuju ni u čemu. Mrze sistem. To je izazov", rekao je Jang za BBC.

Ukoliko se pristalice republikanaca sistematski nedovoljno obuhvataju istraživanjima, a agencije to ne uzimaju u obzir prilikom izrade modela biračkog tela, rezultati bi mogli da budu pomereni u korist demokrata.

To je jedan od razloga zbog kojih je anketarima postalo teže da predvide kako će izgledati biračko telo na izborima.

Jedno od objašnjenja zašto je Tramp na prethodnim predsedničkim izborima ostvarivao bolje rezultate od očekivanih jeste to što su njegove pristalice, među kojima je bilo mnogo ljudi koji ranije nisu redovno izlazili na izbore, u većem broju nego što se očekivalo izašle na birališta.

Ta nepredvidivost jedan je od glavnih razloga zbog kojih su istraživanja poslednjih godina pravila značajne greške, čak i kada su odstupanja u većini pouzdanih anketa iznosila svega nekoliko procentnih poena.

U tesnoj izbornoj trci upravo tih nekoliko poena može da odluči između pobede i poraza. Ove godine mnoge ključne trke za Senat nalaze se upravo u tako malim razlikama.

Foto: Tanjug/AP

Koliko su ankete bile precizne na prethodnim međuizborima?

Poslednjih godina istraživanja sprovedena pred opšte međuizbore pokazala su se preciznijim, između ostalog i zato što Tramp, koji ima specifičnu sposobnost da na birališta privuče nezadovoljne Amerikance, tada nije bio kandidat.

Ankete su 2022. godine ukazivale na to da bi demokrate mogle da izbegnu izborni debakl, uprkos niskoj popularnosti tadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena.

Iako je stranka izgubila kontrolu nad Predstavničkim domom, razlika je bila mala, dok su demokrate zadržale kontrolu nad Senatom.

Iako su rezultati ovogodišnjih unutarstranačkih izbora doneli veća iznenađenja, Jang ističe da su takva nadmetanja tradicionalno nepredvidiva, jer birači češće donose odluke u poslednjem trenutku.

Zbog toga, kako navodi, ne bi trebalo zaključivati da su aktuelne ankete za opšte izbore nužno pogrešne.

Uobičajeno je da stranka čiji je kandidat predsednik SAD zabeleži loš rezultat na međuizborima.

Jedan od najupečatljivijih primera iz novije istorije dogodio se 2010. godine, kada su republikanci osvojili više od 60 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i ostvarili napredak u Senatu.

To se dogodilo u vreme kada se američka ekonomija teško oporavljala od finansijske krize, a među konzervativcima je raslo nezadovoljstvo zbog zdravstvene reforme predsednika Baraka Obame.

Foto: Tanjug/AP

Poraz demokrata bio je predviđen anketama, ali ne u tolikoj meri.

Ove godine uloge su obrnute: demokrate su u opoziciji, a ekonomija je jedna od glavnih tema među biračima.

Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih demokrate možda neće ostvariti rezultat kakav bi se mogao očekivati na osnovu istorijskih obrazaca ili niske Trampove popularnosti.

Prvo, veliki deo teritorije na kojoj se ove godine vodi izborna borba Tramp je bez većih problema osvojio na predsedničkim izborima pre samo dve godine.

To predstavlja svojevrsnu prednost za republikance, koji se takmiče na terenu na kojem su već ostvarili značajne uspehe.

Drugo, promene granica izbornih jedinica za Predstavnički dom tokom godina dovele su do toga da se sve manje mesta menja između dve stranke.

Treće, zbog sve dublje političke polarizacije u zemlji sve je manje neodlučnih birača. Pojedini stručnjaci smatraju da je biračko telo postalo gotovo nepromenljivo.

Republikanci su, takođe, imali prednost kada je reč o novcu, što im je omogućilo da u poslednjim nedeljama kampanje potroše stotine miliona dolara na negativne reklamne kampanje usmerene protiv demokratskih kandidata.

Modeli na osnovu kojih se sprovode istraživanja pokušavaju da obuhvate promene u ključnim faktorima koji utiču na izbore. Dobro osmišljena anketa trebalo bi da uzme u obzir i okolnosti koje bi mogle da utiču na njenu pouzdanost.

Svako pojedinačno istraživanje ima određenu statističku marginu greške, odnosno nivo neizvesnosti koji zavisi od veličine uzorka u odnosu na ukupnu populaciju.

Kada se rezultati više istraživanja posmatraju zajedno, proseci anketa mogu da pruže precizniju sliku nego pojedinačna istraživanja.

Trenutno čak i odstupanja kakva smo viđali na prethodnim predsedničkim izborima ukazuju na mogućnost da demokrate ostvare značajan rezultat 3. novembra.

Foto: Shutterstock/Victor Moussa

Međutim, greške u anketama mogu da idu u oba smera.

Na prošlogodišnjim izborima na nivou saveznih država i vanrednim izborima demokrate su ostvarile bolje rezultate od većine predviđanja, jer je na birališta izašao neočekivano veliki broj njihovih pristalica.

Činjenica da Tramp u poslednjim danima kampanje održava predizborne skupove u saveznim državama koje je 2024. godine ubedljivo osvojio dodatno je podigla očekivanja demokrata.

Foto: Tanjug/AP

Oni smatraju da bi i interna istraživanja republikanaca mogla da ukazuju na probleme njihovih kandidata.

Ipak, uvek postoji mogućnost da birači promene mišljenje sve do izbornog dana.

Ponekad se u poslednjem trenutku dogode promene koje mogu da preokrenu tok izborne trke. Dešava se i da neodlučni birači, koji i dalje čine značajan deo biračkog tela u mnogim izbornim jedinicama, u velikom broju podrže istog kandidata.

U istraživanjima javnog mnjenja uvek će postojati određeni stepen neizvesnosti, a upravljanje tom neizvesnošću predstavlja veštinu koja prati naučnu stranu ovog posla.

"Mislim da radimo bolji posao. Ali deo problema nije samo u anketarima. Problem je i u tome što imamo posla sa ljudima. A sa ljudima nije lako", zaključio je Jang.

(Telegraf.rs)