Svemirski teleskop NASA težak 1,5 tona danas pada na Zemlju: Zna se koje je područje ugroženo

Američlka svemirska agencija NASA saopštila je da će njen rashodovani svemirski teleskop u sredu ponovo ući u Zemljinu atmosferu, uz upozorenje da se očekuje da će neki njegovi delovi preživeti taj proces i pasti na Zemlju.

Opservatorija Swift, teška 1.450 kilograma, lansirana je 2004. godine radi proučavanja eksplozija gama-zračenja, najmoćnijih eksplozija u svemiru, kao i drugih kosmičkih objekata i događaja.

Preporučujemo

Bila je projektovana za osnovnu misiju u trajanju od dve godine. Nakon 21 godine naučnog rada, Swiftova niska Zemljina orbita počela je ubrzano da propada zbog povećane solarne aktivnosti.

NASA prati teleskop dok se približava Zemlji, ukazujući na to da će on nekontrolisano proći kroz atmosferu u 3,30 ujutru po istočnom američkom vremenu, uz odstupanje od 11 sati.

"Mesta na kojima bi mogli da padnu delovi koji ne izgore pri ponovnom ulasku u atmosferu mogu se nalaziti na različitim hemisferama i zavise od toga kada dođe do ponovnog ulaska“, navela je NASA u saopštenju.

Mapa praćenja prikazuje putanje Swiftove orbite koje se ukrštaju duž širokog pojasa oko ekvatora, prolazeći iznad delova Centralne i Južne Amerike, Afrike i južne Azije, kao i iznad ogromnih prostranstava okeana.

Mapa ne pokazuje tačno mesto na kojem će ostaci teleskopa pasti, jer lokacija na kojoj bi mogli da završe preživeli delovi zavisi od tačnog trenutka kada letelica uđe u atmosferu.

Džon Nousik sa Univerziteta države Pensilvanije, astronom koji je učestvovao u misiji, rekao je da se očekivalo da će teleskop pasti:

"Znali smo da će ovaj dan doći još pre nego što je Swift lansiran. Barem kada je reč o niskoj Zemljinoj orbiti, ono što ode gore mora i da se vrati dole. A taj kraj je katastrofalan".

U saopštenju za javnost svemirske agencije objašnjeno je da bi neizgoreli fragmenti mogli da padnu unutar širokog pojasa oko ekvatora, koji obuhvata delove Latinske Amerike, Afrike, južne Azije i severne Australije.

To znači da se Sjedinjene Američke Države i Evropa nalaze izvan potencijalne zone udara. Ponovni ulazak u atmosferu usledio je nakon neuspelog pokušaja NASA da spase Swift u avgustu.

Svemirska agencija potrošila je 30 miliona dolara u nadi da će poslati drugu svemirsku letelicu koja bi potisnula teleskop u višu orbitu i tako izbegla njegov nekontrolisani povratak na Zemlju.

Svemirska letelica za spasavanje, nazvana Link, počela je nekontrolisano da se okreće nekoliko nedelja nakon lansiranja početkom jula.

Iako su kontrolori leta uspeli da uspore Linkovo nekontrolisano okretanje, problemi sa usmeravanjem i pozicioniranjem letelice u orbiti nastavili su da se javljaju.

"Ovo nije ishod kojem smo težili, ali to ne menja razloge zbog kojih je vredelo pokušati da se sprovede ova misija", naveo je administrator NASA Džared Ajzakman.

Swift je nastavio sa posmatranjima nakon što je pokušaj spasavanja obustavljen, otkrivši još više eksplozija gama-zračenja i drugih događaja sa ultravisokim energijama.

Međutim, do kraja oktobra teleskop se nalazio na suviše niskoj visini da bi mogao stabilno da obavlja posmatranja, pa su njegovi sistemi isključeni.

Njegov konačni zbir obuhvatao je više od 2.000 gama-zraka i 1.400 eksplodirajućih zvezda, a da se ne pominje mnoštvo kometa, asteroida i crnih rupa koje razbijaju zvezde.

Supermoć teleskopa bila je njegova sposobnost da se brzo okreće ka eruptirajućim nebeskim događajima.

NASA je smatrala Svift prvim reagovačem za svemirske teleskope Habl i Veb i druge koji bi pratili njegova upozorenja i pružali dublja istraživanja.

Naučnici još uvek shvataju kako da popune prazninu.

"Naša vatrena nada je da se lekcije naučene uspesima Svifta mogu primeniti na nove generacije svemirskih misija kako bi se ubrzala naša otkrića o univerzumu", dodao je Džon Nousik.

(Telegraf.rs)