Uzbuna zbog Trampovog plana: Putin pokušava da preko predsednika SAD pokori Evropu

Iznenadno pojačano zalaganje predsednika SAD Donalda Trampa za postizanje sporazuma sa Rusijom radi okončanja rata u Ukrajini i potencijalnog preoblikovanja evropske bezbednosti izazvalo je zabrinutost među saveznicima u NATO.

Bivši visoki komandant Alijanse upozorio je u razgovoru za Fox News da ruski predsednik Vladimir Putin već dugo nastoji da podeli svet na suprotstavljene sfere uticaja.

Upozorenje je usledilo u trenutku kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe delovao kao da odbacuje ono što je nazvao potencijalnom "Jaltom 2.0", dok su saveznici u NATO raspravljali o mogućnosti direktnog obraćanja Putinu, uoči priprema delegacija za razgovore u Abu Dabiju 10. i 11. novembra.

Penzionisani general Filip Bridlav, bivši vrhovni komandant savezničkih snaga NATO u Evropi, upozorio je da Putinove ambicije daleko prevazilaze granice Ukrajine i da odražavaju širu viziju načina na koji bi globalne sile trebalo da podele sfere uticaja.

"Putin ima plan za svet i taj plan je u više navrata predstavljao svetskim liderima", upozorio je Bridlav, dodajući: "On o tome govori i piše".

Tramp je nagovestio da bi sporazum sa Moskvom mogao da obuhvati mnogo više od okončanja gotovo petogodišnjeg rata Rusije u Ukrajini.

"To će biti veliki sporazum i obuhvatiće više od Ukrajine... Mogao bih čak da kažem da bi mogao da obuhvati celu Evropu", rekao je Tramp novinarima nakon sastanka sa Kirilom Dmitrijevim, izaslanikom ruskog predsednika, u Beloj kući.

"To će biti veliki, veličanstveni sporazum i svi će biti oduševljeni", dodao je Tramp.

Bridlav je rekao da je Putin u više navrata promovisao viziju prema kojoj bi se globalna moć podelila između Rusije, Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

"Plan podrazumeva tri sfere uticaja: Kina bi kontrolisala Daleki istok, Rusija bi kontrolisala Evropu, a Amerika bi kontrolisala zapadnu hemisferu. Ne očekujem da će zemlje Evrope u velikoj meri sarađivati u tome", rekao je on.

"Zapadni svet čeka da vidi o kakvom se velikom planu radi i veoma je zabrinut jer se taj plan odnosi upravo na njih", dodao je Bridlav.

Zelenski je upozorio na opasnost od ponavljanja Jaltske konferencije iz 1945. godine, na kojoj su saveznički lideri pregovarali o posleratnom uređenju Evrope, pre nego što je Sovjetski Savez učvrstio svoju kontrolu nad istočnom Evropom.

"Ne želimo Jaltu 2.0", rekao je ukrajinski lider za CNN. "Ne želimo da nas Rusija deli", kazao je, dodajući: "Za mene to nije jednostavno i može biti opasno".

U nedelju je američki državni sekretar Marko Rubio rekao novinarima da su razgovori o tome kako bi Evropa trebalo da izgleda nakon završetka rata u Ukrajini već u toku.

"To je jedna od ključnih tema koja se više puta pokreće u svakom razgovoru, kad god se razgovara o pregovorima", rekao je on pre putovanja u Pariz na sastanak G7.

"Dakle, mislim da je to ono na šta predsednik aludira, da je postignut neki napredak i kako bi ta arhitektura mogla da izgleda nakon sukoba. Očigledno moramo da prevaziđemo sukob da bismo došli do te tačke", dodao je, pojašnjavajući Trampove komentare.

Bridlav je, međutim, doveo u pitanje da li bi evropske vlade i Ukrajina uopšte prihvatile širi sporazum dogovoren bez njihovog učešća.

"Očekujem da kada zavirimo dublje u ono što su Putin i Tramp osmislili, da bi mogli postojati evropski partneri i saveznici, uključujući Ukrajinu, koji bi mogli, ali i ne bi morali biti oduševljeni predloženim rešenjem".

"Uvek nismo ništa govorili o Ukrajini bez Ukrajine", rekao je stručnjak.

"Nismo čuli ništa ni o tome da su EU ili NATO u ovom razgovoru. Pa ipak, EU, NATO i Ukrajina su centralni i srž stvari o kojoj će se očigledno razgovarati".

Tenzije su, prema izveštajima, dodatno porasle nakon što su finski predsednik Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere 27. oktobra održali redak 90-minutni telefonski razgovor sa Putinom.

Danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala je odvojene evropske diplomatske inicijative.

"Mislim da bi Evropa trebalo da se drži zajedno, a ne da ide samostalno", rekla je, dok je Bridlav nastavio da brani ovu inicijativu.

"Dva poziva koja su se nedavno održala između severnih lidera u NATO savezu i Rusije, ne mislim da su uopšte neumesni", rekao je. "Mislim da su sasvim prikladni. Velike sile Evrope postaju veoma zabrinute da se neko bavi njihovom bezbednošću, a da ih ne uključi u razgovor", dodao je.

U međuvremenu, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da će Francuska učestvovati u pregovorima u Abu Dabiju.

"Evropljani će biti dobro zastupljeni; Francuska će biti u Abu Dabiju da učestvuje u ovim diskusijama", rekao je Baro.

Bridlav je upozorio da će svaki sporazum koji zahteva od evropskih zemalja da žrtvuju svoju bezbednost kako bi zadovoljile Moskvu i dalje naići na žestok otpor.

"Ako maksimalistički zahtevi Rusije ostanu netaknuti i da bi se pronašao mir, ostatak Evrope mora da se odrekne svoje bezbednosti, žrtvuje svoju bezbednost, učini sebe podložnijim ruskom napadu, onda ovo neće dobro proći", rekao je.

"Putin nikada nije bio partner za mir u Ukrajini. Putin sada nije partner za mir u Ukrajini. Zemlje EU, zemlje NATO i Ukrajina neće potpisati plan koji sugeriše da će Rusija ponovo moći da gomila svoje vojske, maršira preko granica i interveniše u unutrašnje poslove svojih suseda. Moramo da shvatimo da smo u ratu. Gospodin Putin je u ratu sa Zapadom", upozorio je.

(Telegraf.rs/FoxNews)