Rat ekstremista u Francuskoj: Nacionalno okupljanje zabranjuje i proglašava Antifu za teroriste

Desničarska stranka Marin Le Pen, Nacionalno okupljanje, planira da Antifu stavi na listu zabranjenih terorističkih organizacija ukoliko pobedi na izborima naredne godine.

Lider stranke Žordan Bardela izabran je od strane predsedničke kandidatkinje Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen da bude njen premijer ukoliko ona pobedi na izborima 2027. godine i zameni Emanuela Makrona na mestu predsednika Francuske.

U intervjuu za francusku televizijsku mrežu CNews, Bardela je izjavio da će, ukoliko postane šef vlade, pozvati Evropsku uniju da na terorističke liste uvrsti milicije Antife i sve organizacije krajnje levice.

On je rekao da krajnja levica gura zemlju ka "građanskom ratu" i da grupe poput Antife predstavljaju njeno "naoružano krilo", tvrdeći da je preduzimanje takvih mera neophodno kako bi se obezbedio red na ulicama.

Francusku su poslednjih nedelja potresali ponovljeni masovni protesti širom zemlje, koji su bili praćeni nasiljem. Vlasti su za nasilje optužile maskirane radikale krajnje levice, za koje tvrde da nastoje da izazovu pobunu.

Žan-Lik Melanšon, lider levičarske stranke Nepokorena Francuska, našao se na meti kritika političkih protivnika zbog podrške protestima, dok ga je stranka Marin Le Pen optužila da gura Francusku u haos.

"Pozivam francuski narod da bude oprezan prema onima koji zagovaraju građanski rat, onima koji žele da izbrišu Francusku i onima koji žele da zamene njen identitet. Videli smo kako se to ispoljava na ulicama Pariza: kroz povezivanje različitih grupa uz posredovanje jedne organizacije svojevrsnog naoružanog krila, ako tako mogu da kažem koje čine pripadnici krajnje levice. Ova grupa, koja održava određene veze sa poslanicima Nepokorene Francuske, trebalo bi da bude klasifikovana kao teroristička organizacija", izjavio je Bardela.

"Krajnja levica je praktično postala naoružano krilo Nepokorene Francuske, kao i predatori iz predgrađa čiju želju za osvetom protiv Francuske podstiče i raspiruje Nepokorena Francuska. Zbog toga sam izuzetno zabrinut zbog ponašanja ove stranke. I dozvolite mi da vam kažem: Žan-Lik Melanšon je veoma inteligentan čovek; on tačno zna šta radi", dodao je Bardela.

Pored zabrane Antife, Bardela je rekao da bi nastojao da zabrani osobama koje se nalaze na bezbednosnim listama za nadzor da učestvuju u protestima, "po uzoru na mere koje se primenjuju prema fudbalskim huliganima".

Njegove izjave dolaze u trenutku kada su se protesti nastavili u Parizu prošle nedelje, a demonstranti su zahtevali povećanje plata.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je više od 600.000 ljudi izašlo na ulice, dok je sindikat CGT, jedan od najvećih sindikata u Francuskoj, naveo da je gotovo 1,6 miliona ljudi učestvovalo u više od 200 demonstracija širom zemlje.

Ovi podaci premašuju brojke zabeležene 17. oktobra, kada su proteste obeležili neredi i pljačke.

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez izjavio je da je na ulicama bilo raspoređeno 70.000 policajaca, uz podršku oklopnih vozila, dronova i helikoptera. Policija se našla na meti kritika zbog povređivanja demonstranata primenom prekomerne sile.

Vlasti u zapadnoj francuskoj regiji Bretanja saopštile su da su maskirane osobe pokušale da blokiraju puteve u Renu. Takođe su navele da su mladi ljudi, često u pratnji odraslih osoba, počinili "ozbiljna dela nasilja", uključujući bacanje čeličnih kuglica na policiju.

Vlasti su takođe prijavile napetosti, sukobe i druge incidente u gradovima Lionu, Nantu, Pou, Orleanu, Renu i Tuluzu.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je policija uhapsila najmanje 448 osoba.

Pokret je počeo u septembru protestom zbog nedostatka osoblja u srednjoj školi jugoistočno od Pariza i proširio se širom zemlje.

Privukao je studente koji zahtevaju veće finansiranje obrazovanja, a zatim se proširio na radnike koji traže bolje penzije i pomoć sa rastućim cenama goriva i drugim troškovima.

Demonstracije u četvrtak dolaze u trenutku kada se kampanja za naslednika Makrona na mestu predsednika sledećeg maja zahuktava, a politički lideri pokušavaju da iskoriste pokret.

Makronu je ustavno zabranjeno da se kandiduje za treći uzastopni mandat. Kandidatkinja krajnje desnice Le Pen je favorit za pobedu.

Neki kandidati su učestvovali u pariskom maršu, uključujući Melanšona, liderku Zelenih Marin Tondelije i Rafaela Glюksmana, koji predstavlja umerenu levicu.

(Telegraf.rs/DailyMail)