Propadaju kuće s pogledom na more: Diktator je ovde izgradio PONOS ZEMLJE, a danas je "grad duhova"

Na obali Kantabrijskog mora, u španskoj pokrajini Asturiji, nalazi se mesto koje je nekada predstavljalo ostvarenje sna za hiljade radničkih porodica. Imalo je stotine kuća za odmor, crkvu, restorane, igrališta i sopstvenu plažu, a tokom letnjih meseci vrvelo je od ljudi, dece i turista.

Danas je slika potpuno drugačija. Nekadašnje odmaralište Perlora (Ciudad Residencial de Perlora) postalo je jedno od najpoznatijih napuštenih turističkih lokacija. Njegove kuće i objekti ostali su kao svedoci jednog vremena, dok su mnogi delovi prepušteni propadanju.

Preporučujemo

Kompleks obuhvatao 273 kuće

Priča o ovom neobičnom mestu počinje sredinom pedesetih godina prošlog veka, u vreme diktature Fransiska Franka, kada je Španija pokušavala da razvije sistem organizovanog odmora za radničko stanovništvo.

Perlora je izgrađena sa idejom da radnicima omogući letovanje koje mnogi od njih inače ne bi mogli da priušte. U to vreme, privatnih kompanija bilo je znatno manje, pa su najveći deo gostiju činili zaposleni iz različitih državnih preduzeća i njihove porodice.

Odmori su uglavnom trajali po 15 dana, a smene gostiju pristizale su iz različitih delova zemlje. Tako je Perlora postala svojevrsno radničko letovalište, u kojem su ljudi mogli da provedu deo leta uz more, bez potrebe da sami organizuju i finansiraju klasično putovanje.

Kompleks je obuhvatao 273 kuće za odmor, odnosno male vile i bungalove, raspoređene u zelenilu nedaleko od obale. Uz smeštajne objekte izgrađeni su i brojni prateći sadržaji.

Posebno mesto imala je zajednička trpezarija u kojoj su se okupljale stotine gostiju. Organizatori su vodili računa i o porodicama sa više dece, pa su one prilikom plaćanja obroka ostvarivale popust.

Smještaj se, prema tadašnjem sistemu, dodeljivao u skladu sa porodičnim potrebama svakog radnika, što je značilo da broj članova utiče na izbor kuće.

Koliko je Perlora bila značajna u to vreme najbolje pokazuje činjenica da je tokom jedne smene mogla da ugosti oko 2.000 ljudi. Nije bila zamišljena samo kao mesto za spavanje i kupanje, već kao potpuno organizovano letovalište u kojem su porodice mogle da provedu odmor bez potrebe da napuštaju kompleks zbog svakodnevnih potreba.

Uređen po principima "vrtnog grada"

U njemu su postojali prodavnice, restorani, prostori za zajedničku ishranu, medicinska služba, sportski tereni, biblioteka, bioskop i pozornica na otvorenom. Deca su imala igrališta sa ljuljaškama i toboganima, dok su odrasli mogli da koriste sportske i rekreativne sadržaje.

Posebno je zanimljiva bila arhitektura naselja. Kuće nisu bile građene po “uniformisanom modelu”. Različiti stručnjaci iz Asturije projektovali su objekte kombinujući tradicionalne elemente lokalne gradnje sa modernim rešenjima. Pojedine kuće inspirisane su i karakterističnim asturijskim žitnicama, poznatim kao hórreos.

Kompleks je uređen po principima “vrtnog grada” - kuće su bile razmeštene među zelenim površinama, bez oštrih granica između parcela, a male staze povezivale su različite delove naselja. Priroda i prostor za zajednički život bili su podjednako važni kao i sami objekti.

Popularnost Per­lore bila je tolika da je o njoj izveštavao i španski propagandni filmski žurnal NO-DO, koji je prikazivan u bioskopima širom zemlje. U tim snimcima odmaralište je predstavljano kao veliki uspeh socijalnog turizma i mesto na kojem radnici mogu da uživaju u odmoru kao privilegiji koju je omogućio tadašnji sistem.

Na sačuvanim snimcima mogu se videti prepune staze, deca koja se igraju, porodice na odmoru i automobili parkirani ispred kuća. Među njima je i čuveni Seat 600, mali automobil koji je postao jedan od simbola španskog ekonomskog razvoja tokom šezdesetih godina.

“Sa ovim radničkim gradovima i sindikalnim odmaralištima, socijalni turizam prvi put postaje stvarnost kao dostignuće sveta rada”, poručivao je narator jednog od tadašnjih filmskih žurnala.

Perlora je, osim toga, učestvovala i u razmeni radnika sa sličnim odmaralištima u drugim delovima Španije, pa čak i sa gostima iz inostranstva. Za mnoge porodice to je bilo prvo iskustvo letovanja na moru, a za decu prilika da upoznaju vršnjake iz potpuno različitih krajeva zemlje.

Prestalo sa radom 2006. godine

Međutim, promena političkog sistema u Španiji i smrt Fransiska Franka 1975. godine označili su početak novog perioda za Perlora. Zemlja je ušla u proces prelaska u demokratiju, a radničko odmaralište nije uspelo da pronađe svoje mesto u novim okolnostima.

Prekretnica je nastupila 1982. godine, kada je upravljanje kompleksom, koji je do tada bio u državnom vlasništvu, preneto na pokrajinu Asturiju. Umesto novog procvata, usledio je period postepenog propadanja, piše la Vanguardia.

Održavanje velikog kompleksa postajalo je sve teže, objekti su počeli da gube prvobitnu namenu, a nekada živahno naselje polako je ostajalo bez posetilaca.

Jedan od najupečatljivijih znakova propadanja dogodio se 2005. godine, kada je srušena glavna zgrada nekadašnjeg kompleksa, rezidencija “Hakobo Kampusano”, koja je imala i hotelsku funkciju. Ubrzo je postalo jasno da Perlora više neće biti ono što je nekada predstavljala.

Odmaralište je konačno prestalo sa (turističkim) radom 2006. godine. Od tada su njegove kuće, nekada puni restorani i drugi objekti ostali bez prvobitne namene. Vremenom su se pojavili razbijeni prozori, oštećena vrata, uništen nameštaj i tragovi zanemarivanja.

Budućnost ovog neobičnog kompleksa još nije sasvim izvesna. Vlasti Asturije i lokalna uprava u međuvremenu su pokrenule planove za njegovu revitalizaciju, a predviđeno je očuvanje dela objekata i ponovno uvođenje određenih sadržaja.

Ostaje da se vidi da li će Perlora zaista ponovo oživeti ili će ostati samo podsetnik na nekadašnji turistički raj.

(Telegraf.rs)