Danas počinju pregovori Rusije i Ukrajine: EU šalje predstavnike, Putin ih ne želi za stolom

U Abu Dabiju danas počinje novi krug mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država. Razgovori će trajati dva dana, 10. i 11. novembra, a glavne teme biće bezbednosne garancije i mogućnosti za okončanje rata. Reč je o prvim takvim trilateralnim pregovorima od februara.

Evropska unija potvrdila je da će njeni predstavnici takođe doputovati u Abu Dabi, zajedno sa predstavnicima Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, Rusija se protivi njihovom učešću za glavnim pregovaračkim stolom, pa za sada nije jasno da li će evropski zvaničnici direktno razgovarati sa ruskom delegacijom.

Preporučujemo

Kremlj: Evropljani neće ući u prostoriju za pregovore

Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov izričito je odbacio mogućnost da se evropski predstavnici pridruže pregovorima Rusije, Ukrajine i SAD.

"Niko ih neće pozvati za pregovarački sto", poručio je Ušakov, dodajući da evropskim zvaničnicima neće biti dozvoljen ulazak u prostoriju u kojoj se vode pregovori, čak ni ako doputuju u Abu Dabi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče je ponovio da Moskva ne predviđa evropsko učešće u ovoj fazi. Prema njegovim rečima, Amerikanci i Ukrajinci imaju sopstvene kanale komunikacije sa evropskim partnerima i verovatno uspostavljaju zaseban mehanizam koordinacije.

Ipak, Peskov je priznao da će Evropljani u nekoj kasnijoj fazi morati da budu uključeni u pregovore, jer se razgovara i o budućem bezbednosnom poretku čitavog kontinenta.

EU potvrdila dolazak svojih predstavnika

Sa druge strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je da će Evropska unija biti prisutna u Abu Dabiju.

"EU će biti prisutna zajedno sa našim partnerima", poručila je nakon razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Prema pisanju Euronewsa, Evropska komisija i Evropski savet šalju zajedničku delegaciju visokih zvaničnika. Predvodiće je Bjern Zajbert, šef kabineta Ursule fon der Lajen, i Ana-Marija Bura, glavna savetnica za spoljnu politiku predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.

U Abu Dabiju će biti i predstavnici Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, a Kyiv Independent navodi da će učestvovati i predstavnici NATO-a.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro još juče je za Rojters potvrdio dolazak evropskih zvaničnika.

"Evropljani će biti dobro zastupljeni. Francuska će biti u Abu Dabiju i učestvovati", rekao je Baro.

Međutim, prisustvo evropskih predstavnika ne znači automatski da će sedeti za istim stolom sa ruskim pregovaračima. Prema dosad dostupnim informacijama, mogli bi da učestvuju u odvojenim konsultacijama sa Amerikancima i Ukrajincima, dok mogućnost direktnog sastanka sa ruskom delegacijom ostaje otvorena.

Ko će pregovarati?

Rusku delegaciju predvodiće Vladimir Medinski, bliski saradnik predsednika Vladimira Putina i bivši ministar kulture, koji je učestvovao i u prethodnim mirovnim pregovorima.

U ruskom izaslanstvu biće i zamenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, načelnik vojne obaveštajne službe Igor Kostjukov, kao i visoki zvaničnici Generalštaba ruske vojske.

Ukrajinsku delegaciju predvodiće Rustem Umerov, šef spoljne obaveštajne službe. U njoj su i šef kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Budanov, njegov zamenik Sergej Kislica, načelnik Generalštaba Andrij Hnatov i David Arahamija, lider poslaničke grupe Zelenskijeve stranke Sluga naroda.

Sjedinjene Američke Države predstavljaće specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.

Glavni problem su teritorija i bezbednosne garancije

Uprkos nastavku pregovora, stavovi Moskve i Kijeva i dalje su veoma udaljeni.

Putin zahteva da Ukrajina povuče svoje snage iz četiri regiona koje je Rusija proglasila svojom teritorijom, iako ih nikada nije u potpunosti zauzela. Traži i da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u, kao i da prihvati ograničenja veličine i sposobnosti svojih oružanih snaga.

Zelenski odbacuje mogućnost dobrovoljnog prepuštanja teritorija koje Rusija nije uspela da osvoji, kao i ograničenja koja bi oslabila sposobnost Ukrajine da se odbrani od budućih napada.

Ukrajina traži trenutni prekid vatre kao prvi korak ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu, dok Moskva insistira na postizanju šireg dogovora pre obustave borbi.

Centralno pitanje pregovora biće bezbednosne garancije koje bi trebalo da spreče izbijanje novog rata.

Zelenski traži garancije zapadnih saveznika uporedive sa članom 5 NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Ključno pitanje je šta bi SAD i evropske države konkretno preduzele u slučaju nove ruske invazije.

Rusija, sa druge strane, zahteva bezbednosne garancije i za sebe, a odbacuje mogućnost raspoređivanja evropskih vojnih snaga u Ukrajini nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Tramp tvrdi da je dogovor blizu

Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana izrazio je optimizam da bi rat uskoro mogao da bude završen.

U intervjuu za emisiju „60 Minutes“ televizije CBS rekao je da su Moskva i Kijev veoma blizu dogovora i nagovestio da bi Ukrajina nakon mirovnog sporazuma mogla da ima drugačije granice.

Tramp je takođe najavio mogućnost šireg sporazuma koji ne bi obuhvatao samo Ukrajinu već i budući bezbednosni poredak Evrope.

Američki državni sekretar Marko Rubio pojasnio je da je ostvaren određeni napredak u razgovorima o posleratnim bezbednosnim garancijama, ali je naglasio da još ništa nije konačno dogovoreno.

Pregovori se nastavljaju dok traju žestoki napadi

Prethodni pregovori Rusije, Ukrajine i SAD u februaru nisu doneli vidljiv napredak ka završetku rata. Novi krug održava se u trenutku kada se borbe nastavljaju duž fronta dugog približno 1.200 kilometara.

Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, nastojeći da dodatno oteža snabdevanje električnom energijom uoči zime.

Određeni pomak ostvaren je prošlog meseca, kada je uz posredovanje prve dame SAD Melanije Tramp dogovoreno kratkotrajno lokalno primirje na području okupiranog grada Oleški na jugu Ukrajine. Ono je omogućilo evakuaciju dela stanovništva i dostavljanje humanitarne pomoći.

Ipak, takav ograničeni dogovor nije doveo do šireg prekida vatre. Predstojeći pregovori trebalo bi da pokažu da li postoji prostor za približavanje stavova o pitanjima koja su do sada sprečavala postizanje mira.

(Telegraf.rs)