Svi pričaju o Trećem svetskom ratu, a NATO država se sprema za njega: Uče ljude da žive bez struje i vode

Dok se na Zapadu o Trećem svetskom ratu često raspravlja tek kroz apstraktne teorije ili nelagodu na društvenim mrežama, Švedska se za takav scenario već sistematski i pragmatično priprema, piše ukrajinski portal Kyiv Independent.

Ratno iskustvo Ukrajine u Evropi više ne služi samo kao vest sa ratišta, već kao praktični priručnik koji pokazuje šta se dešava sa modernim društvom kada se nađe pod dugotrajnim udarom i koji sistemi prvi otkazuju.

Preporučujemo

Švedska je, nakon više od 200 godina vojne neutralnosti, 2024. godine ušla u NATO, a zvanični Stokholm danas Rusiju označava kao najozbiljniju pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti do kraja ove decenije.

U švedskoj strategiji nacionalne bezbednosti ukrajinsko ratište otvoreno se naziva "prvom linijom odbrane naše slobode", zbog čega ta zemlja sprovodi najveća ulaganja u sistem takozvane „totalne odbrane“ još od vremena Hladnog rata, piše Kyiv Independent.

Odbrambeni plan Švedske za period do 2030. godine predviđa više od 17 milijardi dolara dodatnih ulaganja u vojsku, ali i gotovo četiri milijarde dolara namenjenih isključivo civilnoj zaštiti. U Stokholmu su svesni da odbrana države ne počinje i ne završava se na granicama i u kasarnama.

Zato se ogroman novac ulaže u strateške zalihe hrane i medicinskog materijala, obnovu javnih skloništa, jačanje sajber-bezbednosti, obezbeđivanje komunikacionih kanala, kao i pripremu opština i komunalnih preduzeća kako bi osnovne službe mogle da funkcionišu čak i ako država bude odsečena od uobičajenih lanaca snabdevanja.

U okviru tih priprema švedske vlasti poslale su građanima ažurirani priručnik pod nazivom "Ako dođe do krize ili rata". Od svakog domaćinstva izričito se traži da u svakom trenutku bude sposobno da samostalno izdrži najmanje nedelju dana u slučaju prekida snabdevanja električnom energijom, vodom, komunikacijama ili hranom.

Da poremećaj svakodnevice ne mora da čeka direktan vojni napad, pokazali su i nedavni hakerski napadi na rashladne sisteme u supermarketima širom Evrope. Kvarenje hrane u skladištima i prodavnicama ili ometanje energetskih sistema scenariji su sa kojima bi civilno stanovništvo moglo da se suoči preko noći, a Šveđani žele da obezbede da građani u takvim trenucima ne zavise panično od države.

Šveđani uče na ukrajinskim ruševinama

Kyiv Independent ističe da je u pristupu Švedske ključno to što je napustila uobičajeno, patetično „romantizovanje ukrajinske otpornosti“. Ukrajinci su se prilagodili životu pod sirenama, u mraku i bez grejanja jednostavno zato što nisu imali drugog izbora. Umesto pukog divljenja iz daljine, švedski vojni i civilni planeri redovno sa ukrajinskim kolegama analiziraju šta je na terenu zaista funkcionisalo, a šta je odmah otkazalo.

Odnosi Kijeva i evropskih saveznika time su postali dvosmerni: Ukrajina i dalje zavisi od zapadne vojne i finansijske pomoći, ali evropske države danas od nje uče kako da organizuju škole, bolnice, javne službe i medije u uslovima stalnih vazdušnih napada i sabotaža.

Kada se sagledaju razaranja energetske mreže u Kijevu i svakodnevica u skloništima, švedske preporuke o zalihama vode i priručnici za preživljavanje prestaju da izgledaju kao širenje panike i postaju hladno, praktično uputstvo za funkcionisanje modernog društva.

(Telegraf.rs)