ŽELITE DA POSTANETE SAMURAJ? Krenite stazama japanskih ratnika! (FOTO) (VIDEO)

Foto: Tanjug/AP

Na kugli zemaljskoj verovatno ne postoji ni jedna osoba koja se ne divi japanskom duhu koji je zemlju podigao iz pepela Drugog svetskog rata, japanskoj kulturi koja je pokorila sve meridijane, japanskom jeziku koji savršeno emanira srž njihove misli, japanskoj religijskoj mešavini budizma i tradicionalnog šintoa zbog koje su Japanci to što jesu: jedna od najnaprednijih i najmoćnijih zemalja sveta na koju se svi ugledaju.

Preporučujemo

Svako ko je ikada razmišljao o ovoj zemlji, koju njeni stanovnici zovu Nipon, odnosno narodski Nihon, nije mogao a da se ne zapita zašto je Zemlja izlazećeg sunca to što jeste, i šta je to što je čini toliko različitom od svih ostalih na zemaljskom šaru.

Jedan od odgovora leži u knjizi čiju ćemo suštinu i učenje danas pokušati da vam prenesemo; dakako, to nije jedini odgovor, i ako se želi dublje ići mora se razumeti i zen budizam koji je odigrao jednu od ključnih uloga, i šinto, i istorijsko-geografske okolnosti i mnogo štošta drugog. Ali, Bušido, "put ratnika", kodeks samuraja, ima svoje centralno mesto pa se može slobodno reći da je u srcu svega, jer od svega navedenog uzima ono što je suština Japana kao takvog.

Da ne odlažemo, pređimo odmah na stvari. Pratićemo "put ratnika" poglavlje po poglavlje, iz svakoga od njih izvlačeći suštinu, ali pre toga iznećemo vam osam principa koji su stubovi svega: ispravnost, hrabrost, dobročinstvo, učtivost, istinoljublje, čast, odanost i samosavlađivanje.

Krenimo. Bušido kaže:

Uvek imaj smrt na umu. Čitav ljudski život je poput večernje rose i jutarnjeg mraza, dakle nešto krajnje krhko i prolazno. Ako to sebi stalno budete ponavljali, znaćete da vodite računa o sebi.

Ratnik mora da uči i stekne široko razumevanje kako bi shvatio načela na osnovu kojih se dešavaju stvari.

Za ratnike je od suštinske važnosti da se valjano brinu o svojim roditeljima. Ljudi koji ne vode računa o njima nisu dobri, čak i ako su izuzetno razboriti, rečiti i zgodni. Na putu ratnika, suština je da se sve radi počev od korena pa prema granama. Shvatiti koren i grane znači razumeti da su naši roditelji korenovi naših tela, a da su naša tela grane krvi i mesa naših roditelja.

Viteštvo podrazumeva pranje ruku i nogu i kupanje ujutro i uveče, održavanje tela čistim, brijanje i češljanje kose svakog jutra. Kada imate goste ponašajte se prema njima uljudno, izbegavajte prazne razgovore, uvek pazite da ne budete aljkavi.

Ratnik mora dvadeset i četiri časa dnevno da ima na umu duh bitke, ne zaboravljajući ga nikada, bez obzira da li šeta, stoji mirno ili opušteno sedi. Kada ne zaboravljate duh bitke, vi se istovremeno spontano ponašate kao da neprekidno imate smrt na umu. Stara izreka kaže, "kada izađeš iz svog doma, to je kao da si ugledao neprijatelja".

Sve dok se shvata i prihvata da ratnici moraju da razumeju šta je ispravno a šta pogrešno, da nastoje da rade ispravno a izbegavaju pogrešno, put ratnika živi. Ispravno i pogrešno znači dobro i zlo. Obični ljudi nalaze da je zamorno i dosadno delovati ispravno i težiti dobroti. Pogrešno delovati i loše se ponašati je zabavno i poznato, pa oni skreću ka pogrešnom i lošem i postaje im zamorno da rade ispravno i podstiču dobro. Ali vi morate da budete drugačiji. Kada jednom zaključite da je nešto pogrešno i loše, shvatićete da izbegavanje ispravnih zahteva i pravde i loše postupanje nikako ne priliče vitezu. Kada je u pitanju ispravno delovanje i hrabrost, nema ničega na šta se možete osloniti osim na osećaj stida. Ako radite pogrešno i nije vas briga što će drugi reći da je to pogrešno, ako ste kukavica i ne marite što će se ljudi smejati vašem beskičmenjaštvu, onda vas niko ne može naučiti ničemu.

Na putu ratnika postoje samo tri stvari koje se smatraju suštinskim: odanost, dužnost i hrabrost.

Ako nemate učtivo ponašanje i poštovanje prema svojim poslodavcima i roditeljima, ne može se reći da ste u skladu sa putem ratnika.

Ukoliko ratnikova žena svojim ponašanjem izazove njegovu ljutnju, on treba da joj objasni razloge svoje ljutnje i da je posavetuje. Ako ona sve vreme ima loš stav treba da je vrati njenim roditeljima. Vikanje na ženu nije dostojno viteza, a još manje je dostojno pretiti joj mačem ili je udariti pesnicom - to je užasno ponašanje, karakteristično za ratnika kukavicu.

Ratnici moraju biti štedljivi i paziti da ne troše previše. Treba živeti u skladu sa svojim primanjima, voditi računa da se ne troši na beskorisne stvari, čak ni sitnice, i trošiti samo za ono što je neophodno. To se zove put štedljivosti. Ipak, treba znati da tu leži opasnost. Dok ste usmereni samo na štednju vodite računa da ne zalutate i postanete gramzivi i škrti, i da na kraju zanemarite svoje obaveze i dužnosti te da jedina stvar o kojoj mislite bude kako da sačuvate novac. To se zove tvrdičluk.

Vitezovi koji neguju put ratnika ne bi trebalo da grade savremene kuće kao da će zauvek živeti u njima.

Ratnik ne bi trebalo da zlostavlja niže od sebe, niti da loše postupa prema njima. Preterano oporezivati zemljoradnike i izrabljivati ih svim vrstama kuluka ili uzimati od zanatlija robu na veresiju, a ne plaćati im, ili kupovati od trgovaca na kredit, a ne izravnati račun, ili pozajmiti od nekog novac pa ne vratiti dug - to su velike nepravde. Dužnost ratnika je da spreče hajdučiju, te tako ne priliči da se i sami hajdučki ponašaju. Zato treba da brinete o onima koji su ispod vas po društvenom položaju, i da se postarate da ne propadnu.

U staro vreme postojala je poslovica, "soko, čak i kada je gladan, ne jede žito; ratnik, čak i ako nije jeo, zabavlja se čačkalicom". Ratnik ne govori o stvarima kao što su novac i prihodi i o tome kako da se domogne udobnog života, skroman je u svojim željama, crveni kada čuje da se priča o seksu.

Prijatelji treba da vam budu hrabri, uticajni, pošteni i razboriti. Ratniku priliči da bude probirljiv kada je u pitanju prijateljstvo, da se ne zbližava sa bilo kim, da ne pije i ne jede u društvu i ne pravi česte posete. Ratnici mogu da se sprijatelje tek pošto jedan drugom zavire u srce. Ratnici ne treba da se druže sa nekim slučajno, samo radi ugođaja ili prisnog razgovora.

Dobro je da budete pouzdan čovek, ali ne bi trebalo da se razmećete svojom pouzdanošću i da se nametljivo trpate tamo gde vam nije mesto. Kada bi drevne ratnike zamolili za uslugu, oni bi razmotrili mogućnost da to učine, pa ako bi zaključili da je to neizvodljivo, odbili bi i da počnu sa tim. U svakom slučaju, čak i ako je izvodljivo, prvo bi dobro razmislili. Ako bez razmatranja pristanete na sve što ljudi od vas traže, a nije vas briga ako u tome ne uspete, postaćete poznati kao beskorisna osoba.

Ako ste sa nekim prekinuli sve odnose, a put na poslu vas nanese na njega, trebalo bi nastaviti kao da ništa nije bilo ali samo u domenu onoga što se mora raditi; i treba jasno reći da čim više ne budute radili zajedno ponovo nastaje prekid. Treba ga takođe zamoliti, ako je iskusniji, da vas uputi u posao. Ako odbije, onda je podlac. Takvi će sigurno uraditi nešto kukavički u vreme rata, prigrabiće zasluge drugih u boju, ili će ubijati ljude na svojoj strani.

Ratnik bi morao redovno da čita stare spise kako bi se očeličio. Ispravan put ratnika ogleda se u udluci da, ako već treba da poginete, možete barem da poginete junački, zadivivši podjednako i neprijatelje i saveznike. Kontemplirajte dobro o ovome, nastojte da se udubite u ovo, primenjujući to i danju i noću.

Postoji jedna pesma o putovanju, ali koja ne važi samo za tu aktivnost, već iznosi stav koji treba imati u odnosu na sve:

Čak i ako prelazak Mosta strela

Predstavlja prečicu za ratnika,

I kad žuri, najbolje je da pođe zaobilaznim putem -

Dugim mostom na Seti.

Ne treba biti hvalisavac. Ne kritikujte svoje poslodavce i nadređene. Klonite se ogovaranja: nikada ne znate kakvu bi grešku ili nesporazum mogli da izazovete.

Postoji stari zakon starateljstva. Ako vaš brat nastrada a ima dete, razumno je da mislite o svom bratancu kao o sopstvenom sinu i odgajate ga sa iskrenim saosećanjem, i da dobro brinete o svemu što mu je otac ostavio u nasledstvo.

Glavna briga ratnika jeste kako da se ponaša u trenutku svoje smrti. Ukoliko izgubite pribranost na pragu smrti i umrete na nedoličan način, ozbiljni ljudi će vas prezirati. To je vrlo sramno. Zato, ukoliko nekom nesrećom izgubi u dvoboju, kada ga neprijatelj upita kako se zove tik pre no što će mu odseći glavu, ratnik treba razgovetno da se predstavi i da preda svoju glavu sa osmehom, bez i najmanjeg kolebanja.

Ako vas poslodavac koji oskudeva zbog prevelikih izdataka zamoli da sačekate sa svojom platom, i vi pristanete, znajte da ratniku ne priliči da se vajka bilo kome u vezi takve svoje muke i nevolje, čak ni svojoj ženi i deci u neobaveznom razgovoru. U ratničkim porodicama važi staro pravilo da vazali složno priskaču u pomoć vlastelinu kada ovaj zapadne u nevolju, a da vlastelin koristi svoju moć da pomogne svojim vazalima kada se nađu u neprilici. Ratnik koji prihvati platu od gospodara da bi mu služio kao vitez ne može da ispunjava svoje obaveze sve dok svoje telo i svoj život smatra samo svojim.

Službene dužnosti jednog ratnika su dvostruke: borba i izgradnja. Naređenja ne treba prihvatati mlako, već sa poletom, vedro, bez oklevanja, zahvalni što ste vaš vi taj koji je izabran za zadatak.

Kada mislite samo o dobiti svog gospodara, to postaje nevolja za potčinjene, a opet, ukoliko pokušate da zadovoljite samo potčinjene, trpeće vlastelinovi prihodi. I jedna i druga krajnost predstavljaju problem.

Kada pomislite da ćete imati posao zauvek, počinju neprilike. Postaje vam dosadno, pa postajete nepažljivi i lenji. Počinjete da zapostavljate i hitne obaveze, da ne govorimo o sporednim dužnostima. Zadaci se gomilaju i dolazi do zbrke. To su sve greške koje proizlaze iz toga što se oslanjate na to da ima u vremena u budućnosti.

Ako učinite nešto hvale vredno a vaš poslodavac vas ne nagradi ni dobrom rečju, ne bi trebalo da gunđate zbog nezahvalnosti. Samo treba da se postarate da obavljate svoju profesionalnu dužnost i nema razloga da pokazujete nezadovoljstvo.

Podrazumeva se da treba da budete obrazovani, i poželjno je da učite predmete poput poezije i čajne ceremonije. Kroz istoriju Japana bilo je mnogo čuvenih generala i hrabrih vitezova koji su ovladali veštinom pisanja poezije.

Ukoliko pak steknete pogrešan stav o obrazovanju, pretvorićete se u sujetnog čoveka. Preziraćete neobrazovane i nepismene, a povrh toga razvićete i sklonost ka egzotičnim stvarima. Mislićete da je sve što dolazi iz inostranstva dobro, insistiraćete na svojim predrasudama, a nećete shvatiti da su takve stvari neprimenjive kod nas, čak i kada su teorijski dobre. To je užasno stanje stvari. Bolje je i da ne znate ništa nego da krenete u tom pravcu.

(V. V.)