Nema naroda u Evropi o koji se drugi Evropljani nisu ogrešili pa svejedno ŽIVE ZAJEDNO U MIRU (FOTO)

Opšteoprisutna priča u našem narodu glasi da se ne možemo sporazumevati, udruživati i bratstvovati sa narodima koji su nam nanosili zlo u prošlosti. Ovo se pre svega odnosi na narode zemalja koje su u Evropskoj uniji i retko kada se primenjuje na Rusiju, uprkos tome što nam je i Rusija nanela zla koliko i recimo Austrija.

Preporučujemo

Cilj ovakve argumentacije je da ukaže pripadnicima srpskog naroda da je put u EU pogrešan "jer nam oni ne žele dobro", "jer nas mrze", i slično.

Radi se o tipičnom primeru imputacije svog načina razmišljanja na druge: ako se samo malo bolje analizira situacija videće se da u međunarodnoj politici ne postoje ljubav i mržnja već samo interes, a da narodi koji su do juče ratovali danas mogu da budu u ljubavi, da se međusobno cene i poštuju, te da je moguće i da je nužno prebroditi podele radi opšteg evropskog dobra. Svako ko je iole putovao zna da Srbe niko ne mrzi same po sebi i da je ta linija argumentacije ograničena i neuka.

Na stranu to što je zločin individualan i što neko ko živi danas ne može da bude kriv zbog zločina koji su pripadnici njegovog naroda počinili pre pedeset ili sto godina, pa čak ni pre dvadeset, cilj ovog teksta je da pruži na uvid gole činjenice koje pokazuju da su se o sve narode u Evropi drugi evropski narodi u prošlosti ogrešili, pa svejedno danas žive u miru i slozi i međusobnoj saradnji, a neki čak i u bratstvu.

Francuzi streljaju španske rodoljube tokom Napoleonovih ratova, na čuvenoj Gojinoj slici. Foto: Wimedia Commons/Papa Lima Whiskey 2

Krenućemo od zapada našeg kontinenta ka istoku, i bićemo koncizni koliko god je to moguće.

ŠPANIJA

Tokom Rata za špansko nasleđe o nju su se ogrešile Austrija, Velika Britanija, Holandija i Pruska, koje su ratovale na njenom tlu kako bi sprečili da se ispuni volja pokojnog kralja Karlosa II da ga na tronu nasledi vojvoda Filip Anžujski, drugi najstariji unuk francuskog kralja Luja XIV. Potom su se o njih ogrešili i Francuzi za vreme Napoleona, koji je silom hteo Špancima da nametne napredne ideje Francuske revolucije, koje oni nisu želeli. Mnogo je ljudi ubijeno tada.

TREĆI SVETSKI RAT SE VODIO 150 GODINA PRE PRVOG: Nije vam jasno? Pročitajte ovaj tekst! (FOTO)

Pikasova čuvena slika "Gernika" nastala je nakon zločinačkog nemačkog bombardovanja tog grada tokom Španskog građanskog rata. Foto: Wikimedia Commons/Papamanila

1936. godine o njih su se ogrešili svi budući anti-hitlerovski saveznici koji nisu podržali legalno izabranu vladu Republike Španije protiv koje su ustanak digli generali okupljeni oko profašističkog Franciska Franka. Nemci i Italijani su slali trupe u Španiju da se biju na strani fašista, uz masovne zločine, a bombardovanje Gernike od strane Luftvafea je bio grozni prolog u užase koji su se potom dešavali u Drugom svetskom ratu. Čitav španski narod je patio i jecao tokom narednih nekoliko decenija, pod Frankovom diktaturom, koja je posledica aktivnosti i neaktivnosti evropskih sila.

FRANCUSKA

Može se reći da su se Austrijanci, Britanci, Holanđani i Prusi i o njih ogrešili tokom Rata za špansko nasleđe, pošto nisu mirno hteli da prihvate volju pokojnog španskog kralja Karlosa II.

Britanci još i više, pošto je prvo engleski kralj vodio na tlu Francuske Stogodišnji rat tokom koga je polagao pravo na tron u Parizu, a potom su se ove dve sile 150 godina tukle oko prevlasti na svetskim morima, sve do 1815. Britanci su izašli kao pobednici, ali to nije sprečilo i jedne i druge da naprave dugovečno savezništvo krajem 19. veka, koje se bratski proteglo u Prvi i Drugi svetski rat, i potom u NATO.

Francuski car Napoleon III zarobljen je od strane Nemaca. Na ovoj slici sedi sa Bizmarkom. Foto: Wikimedia Commons/DIREKTOR

Šta tek reći o nemačkim gresima protiv Francuza, kojih je bezbroj. Nemojmo ići mnogo daleko u prošlost: vratimo se samo u 1870. godinu i do Franko-pruskog rata koji je bio prvi u nizu onih koji su doveli nemačke topove do predgrađa Pariza. Uprkos tome što su Francuzi objavili rat, to je došlo kao posledica Bizmarkove vešte provokacije koja je rezultirala baš onako kako je on hteo. Potom: Prvi svetski rat. Potom: Drugi svetski rat i pakao okupacije. Bezbroj zločina u sva tri sukoba.

1984. godine veliki nemački pisac Ernst Jinger - inače jedini neplemićki dobitnik Plavog maksa, najvišeg odlikovanja Nemačkog Carstva do kraja Prvog svetskog rata, i čovek koji je najčuvenije romane napisao upravo na temu sukoba na Zapadnom frontu - simbolično je pomirio dve nacije na Franko-nemačkoj ceremiji u Verdunu, kada je spojio ruke kancelara Helmuta Kola i predsednika Fransoe Miterana.

Naučimo nešto iz ovoga!

ENGLESKA

Englezi se probijaju kroz ruševine Londona nakon nemačkog bombardovanja. Foto: Wikimedia Commons/Imperial War Museums

Prvo, Danci i ostali Skandinavci, koji su vekovima napadali, ubijali, pljačkali, sakatili, silovali i okupirali englesku zemlju u srednjem veku.

Drugo, Francuzi. Napadali su Engleze širom sveta u želji da od njih preuzmu primat na morima i okeanima i postanu vodeća kolonijalna sila. Severna Amerika, Indija, Jugoistočna Azija, Karibi: palili su i žarili gde su stigli. Na kraju im je Napoleon lupio blokadu, prve moderne sankcije, u okviru takozvanog Kontinentalnog sistema, kada je zabranio ostatku Evrope da trguje sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Onda su došli Nemci, prvo tokom Prvog svetskog rata, i puno drastičnije tokom Drugog, kada su Hitlerovi avioni bez biranja meta rušili engleske gradove, od Londona do Koventrija i sejali smrt među običnim svetom.

ŠKOTSKA I IRSKA

Rođenje Irske Republike, slika Voltera Padžeta. Foto: Wikimedia Commons/One Night In Hackney

Jasno, njima su Englezi najviše zla naneli. Škotima su silovali zemlju, palili, žarili, ubijali, sve do 17. veka, kada se na engleski tron penje škotski kralj Džejms. Stotinak godina kasnije ove dve zemlje se ujedinjuju u Veliku Britaniju, ne bez engleskog zločina (o čemu smo pisali prošle godine). Nedavno je, kao što dobro znate, propao škotski referendum o nezavisnosti čime je ovaj narod pokazao da je prošlost - prošlost, te da su samo sadašnjost i budućnost ono što je važno. Iz prošlosti se uči, u njoj se ne živi.

Što se Irske tiče, silovanje je počelo u srednjem veku, a intenzivirano je od početka 17. stoleća pa sve do početka 20. kada su se Irci konačno otcepili od UK.

Ono što se dešavalo u međuvremenu je teško sažeti u jednom tekstu: progon na etničkoj i verskoj bazi (Irci su rimokatolici), otimanje zemlje (u Alsteru koji većina ljudi zna kao Severnu Irsku su naseljeni protestanti čime je potpuno promenjena demografska struktura), brutalno suzbijanje bezbroj ustanaka, seča u korenu svake priče o autonomiji, vešanje inteligencije i patriota, uništavanje jezika koje je dovelo do toga da Irci danas govore engleskim a da irski gelski zna vrlo malo ljudi, i tako dalje.

Groblje Irske republikanske armije. Foto: Wikimedia Commons/Gary Mark Smith

Irci su ratom morali da se izbore za slobodu, tokom koga su trupe lojalne Englezima počinile užasne masakre, ali danas nemaju nikakav problem da sa tim i takvim Englezima budu u Evropskoj uniji, a ni sa tim da budu u viznoj uniji, pošto ni jedna ni druga zemlja nisu deo Šengena; ovo znači da sa britanskom vizom možete u Irsku, i obratno.

NEMAČKA I AUSTRIJA

Lista naroda koji su se ogrešili o ovaj narod je neverovatno dugačka, ma koliko to mnogima u Srbiji i na Balkanu bilo smešno. Pre nego što će doći 20. vek i zločini koje su drugima počinili Nemci, svi veliki evropski sukobi od početka 17. veka pa do početka 19. vodili su se upravo na tlu koje je nastanjivala ova nacija.

Tridesetogodišnji rat koji je izbio tokom Protestantske reformacije doneo je takvo razaranje nemačkih državica da je zabeležen pad broja stanovnika od 33 odsto do 66 odsto u nekima od njih. Ništa nije bilo bolje ni tokom Rata za špansko nasleđe, Rata za austrijsko nasleđe, Sedmogodišnjeg rata i Napoleonovih ratova, koji su se takođe gotovo isključivo vodili na njihovom tlu.

Tridesetogodišnji rat se mahom vodio u Nemačkoj gde je doveo do smrti oko 50 odsto stanovništva. Foto: Wikimedia Commons/P. S. Burton

Spisak svih onih koji su se u ovim sukobima ogrešili o Nemce je nepojmljiv: Austrijanci (ako ih razdvojimo, a ako ne, lista važi i za njih), Šveđani, Francuzi, Danci, Norvežani, Česi, Holanđani, Englezi, Škoti, Španci, Mađari, Hrvati... Opisi iz Tridesetogodišnjeg rata posebno ukazuju na zločine ovih potonjih.

BENELUKS

O Belgijance i Luksemburžane su se ogrešili Španci, koji su ih silovali do sredine 18. veka tokom perioda takozvane Španske Nizozemske, potom Francuzi koji su te prostore okupirali i preoteli od Španaca, a potom i Austrijanci koji su ih preoteli od Francuza (Španijom i Austrijom kao predvodnicom Svetog rimskog carstva tada su vladale dve grane iste dinastije: Habzburga). Potom su ih silovali Nemci tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Nemci su takođe silovali i Holandiju, koja je prethodno bila silovana od Francuza tokom Francuskih revolucionarnih ratova, i Engleza tokom borbe za prevlast nad svetskim morima; ovi potonji su želeli da skrše njenu pomorsku moć, u čemu su i uspeli.

Utreht u 15. veku. Foto: Wikimedia Commons/Pepijntje

DANCI, ŠVEĐANI, NORVEŽANI I FINCI

Ukratko, ogrešili su se svi jedni o druge, ali su se uglavnom Danci i Šveđani ogrešavali o Norvežane koji su u vidu personalne unije (dakle, Kraljevina Norveška je de jure bila zasebna zemlja na čijem je tronu sedeo danski pa švedski kralj) bili pod jednima pa pod drugima tokom većeg dela modernog doba, sve do 1905. godine kada su, kao deo Kraljevine Švedske, odlučili da se otcepe na referendumu, odnosno da prekinu uniju i obnove državnost i autonomiju koju nisu imali.

Nećete verovati, ali Šveđani su rekli OK i pustili ih da naprave svoju državu bez kapi prolivene krvi. Ako pogledate šta smo mi Balkanci kolektivno radili samo u poslednje dve i po decenije oko istih pitanja, biće vam jasno zašto smo mi tu gde smo a zašto su oni tamo gde jesu.

Treba napomenuti i da su se o Fince ogrešili Šveđani koji su ih držali pod svojom vlašću dugi niz vekova, dok tu ulogu nije uzela Rusija, koja će ih silovati sve do kraja Drugog svetskog rata.

ITALIJA

Španska opsada Firence u 16. veku. Foto: Wikimedia Commons/Kirill Lokshin

S obzirom da se ova zemlja baš kao i Nemačka u punom smislu ujedinila tek u drugoj polovini 19. veka, spisak naroda i država koji su se o nju ogrešili je poduži kao i nemački. Tokom srednjeg veka i ranog modernog doba su to bili Nemci, Francuzi, Normani i Španci, koji su svi u nekom trenutku ili vladali delovima Apenina ili na njih vršili krvave invazije.

Tokom Francuskih revolucionarnih ratova, kao i Napoleonovih ratova, silovanje Italije se odigravalo mahom od strane Francuza i Austrijanaca, da bi ovi potonji to posebno činili u pet decenija koje su prethodile Prvom svetskom ratu, kada su držali pod svojom vlašću dobar deo severa ove zemlje. Tokom tog sukoba su takođe krvavi branili svaki pedalj koji su Italijani hteli da oslobode.

Iako su u Drugi svetski rat ušli skupa sa Nemcima, nakon što su Italijani 1943. godine promenili stranu pod pritiskom savezničke invazije na Siciliju i južni deo "čizme", nacisti su naredne dve godine na ovom poluostrvu proveli jednim delom u borbama protiv Amerikanaca i Engleza a drugim delom u ubijaju i mučenju italijanskog stanovništva koje je živelo na okupiranim područjima; u oba slučaja su sprovodili strašno razaranje.

Užasi posle francuske pobede nad Švajcarcima u Bici kod Marinjana. Foto: Wikimedia Commons/Sidonius

ŠVAJCARSKA

O njih su se prvenstveno ogrešili Austrijanci koji su u kasnom srednjem veku fizički pokušali da ih spreče da razviju svoju autonomiju (krajnje neuspešno), a potom i Francuzi tokom 15 i 16. veka a onda i tokom Francuskih revolucionarnih i Napoleonovih ratova.

I sa jednima i sa drugima su Švajcarci danas, naravno, u odličnim odnosima, uprkos tome što alpska konfederacija nije deo Evropske unije i ne čini se da će u skorije vreme to postati; njihova politička elita devedesetih godina pokušala je da svoju državu približi ovoj nadnacionalnoj tvorevini ali je švajcarski narod taj proces zaustavio na referendumu i odlučio se za drugačiji, ad hok model saradnje, koji je sada ugrožen poslednjim referendumom o ograničavanju slobode kretanja. Kad-tad će morati da uđu u Uniju jer je u suprotnom njihov ekonomski kolaps neminovan.

ČEŠKA I SLOVAČKA

Bitka na Beloj gori između katoličkih snaga svetog rimskog cara i čeških protestanata. Foto: Wikimedia Commons/Michail

Zlo su Česima pre svega nanosili Nemci i Austrijanci; ovi potonji su na čelu sa Habzburzima preuzeli tron Kraljevine Bohemije u kasnom srednjem veku i sve do početka 20. veka i kraja Prvog svetskog rata vladali ovim narodom. Nemci, pre svega Prusi, su nekoliko puta upadali u njihove bogate teritorije i žarili i pustošili. Treba pomenuti i da je njihovo nacionalno biće bilo pod konstantnim napadom, ali je ipak nekako uspelo da se održi.

Što se tiče Slovaka, njihovi su mučitelji bili mahom Mađari koji su hiljadu godina vladali njihovih zemljama i držali ih u podjarmljenom položaju. Proces obnove njihovih odnosa i pomirenja još uvek traje, ali sveukupno ide u dobrom smeru.

POLJSKA

S obzirom da zbog ruskih imperijalističkih poduhvata tokom Sovjetskog Saveza i sada pod Putinom ne možemo da govorimo o nekom pomirenju ova dva naroda, nećemo se mnogo baviti gresima koje su oni počinili prema Poljacima, osim usputno; naglasićemo međutim da su Rusi projektom rusifikacije Poljske pokušali doslovno da izbrišu ovaj narod sa mape sveta tokom 19. i početkom 20. veka, slično onome što su posle radili Nemci istoj žrtvi.

Alegorija Prve podele Poljske. Katarina II od Rusije, Jozef II od Austrije i Fridrih Veliki od Pruske čerupaju tuđe kraljevstvo. Foto: Wikimedia Commons/Centpacrr

Elem, dakle, Nemci. Njihovi užasni zločini su počeli još tokom srednjeg veka sa aktivnostima tokom pokrštavanja; potom su došli Šveđani tokom Tridesetogodišnjeg rata, koji su Poljsko-litvansko kraljevstvo toliko poharali da se ova invazija naziva i Potopom (o ovome je Sjenkjevič čak napisao i roman). Nemci su svoje udare obnovili su se posebno tokom tri takozvane podele Poljske (koja je i tokom 18. veka bila jedna od najvećih i najboljih zemalja u Evropi, zahvaljujući vrlo naprednom sistemu izbora kralja i velikih, "zlatnih" sloboda) koje su dovele do postepenog rasparčavanja tog kraljevstva od strane Pruske, Austrije i Rusije (ovde slobodno uračunajte i zločine ova tri naroda prema Litvancima, pošto su Poljaci i oni bili jednaki deo iste kraljevine i jednako su trpeli ovo zlostavljanje).

SVE RUSKE IZDAJE SRBIJE: Da li smo stvarno braća ili im služimo kao kusur? (FOTO)

Treća podela je bila konačna jer više nije bilo šta da se deli, Poljska je izbrisana sa mape sveta. Posebno je ovo bio austrijski zločin, jer ih je upravo poljski kralj Jan III Sobjeski spasao pod zidinima Beča od Turaka, kada je hrabro na čelu svojih husara uleteo klinom u otomanske redove i razbucao ih kao Panta pitu, te tako spasao hrišćanstvo i ondašnju evropsku civilizaciju.

Rejtan. Pad Poljske. Slika Jana Matejka. Foto: Wikimedia Commons/Bogomolov.PL

Germanizacija (i gorepomenuta rusifikacija) je bila strašna: poljski jezik je stavljen van zakona, njihova kultura zabranjena i progonjena, njihova inteligencija masakrirana, narod pretvoren u roblje.

Tokom Prvog svetskog rata vinovnici zločina su bili isti, samo ovog puta jedni protiv drugih; bojno polje je bila Poljska. Taman su se oslodili, kad ne lezi vraže, isti neprijatelji isto odstojanje: prvo su Nemci i Rusi izvršili takozvanu Četvrtu podelu Poljske kad su je zajedno okupirali, njene delove anektirali i izbrisali opet sa karte Evrope, da bi potom i jedni i drugi počeli da čine stravične zločine koji su se nastavili i onda kada su Hitler i Staljin postali neprijatelji.

Evo kako bi svet izgledao da su Hitlerovi nacisti pobedili u Drugom svetskom ratu (FOTO)

Biti prognan je bilo još i dobro; intelektualci i oficiri pobijeni od strane Rusa u Katinskoj šumi nisu bili te sreće. A nisu te sreće bili ni svi oni Poljaci koje su nemački nacisti masakrirali u cilju istrebljenja "niže vrste".

Deportacija Poljaka iz sela uz okolini Zamošća. Foto: Wikipedia/Jerzy Piorkowski

Političkom i ekonomskom okupacijom od strane Rusa posle Drugog svetskog rata, i zločinima koje su počinili u tom periodu nećemo se baviti, jer, kao što rekosmo, zbog hegemonističkog ponašanja Kremlja od kako je Putin seo na moskovski tron ne može se govoriti o pomirenju, a pritom Rusija nije ni deo Evropske unije.

SLOVENIJA I HRVATSKA

Slovencima su najviše zla naneli Austrijanci i Nemci, to je bez svake sumnje. Hiljadu godina su njihove zemlje bile pod germanskom vlašću, i isto toliko godina su njihovi jezik i kultura suzbijani. Pravo je čudo, zapravo, da i dalje postoje, pošto su mnogi slovenski narodi i plemena u takvim procesima nestali i utopili se u Germane.

Što se tiče Hrvata, njima su najviše zla naneli Mađari i Italijani; ugarski kralj je 11. veku upotrebom oružane sile postao hrvatski, posle čega je sledilo tlačenje i mađarizovanje sve do početka 20. stoleća. Italijanske državice, pre svega Mletačka republika, tlačili su dalmatinsko primorje.

Smrt kralja Petra Svačića na Gori Gvozdu 1097. godine, slika Otona Ivekovića. Nakon ovoga Hrvati padaju pod ugarsku vlast. Foto: Wikimedia Commons/Neoneo13

Njihovi sukobi sa nama su nerelevantni za ovaj tekst, pošto je jedan od njegovih ciljeva i to da pokaže da je istorijsko pomirenje Srba i Hrvata i te kako moguće i potrebno ako mislimo u bolje sutra. Možda se može reći, i u jedino sutra, jer ako se budemo doveka krvili nestaćemo i mi i oni.

MAĐARSKA

Oni će reći da su to Austrijanci, a najbitnije jeste šta oni kažu. Od kako su se panonski krajevi oslobodili Turaka, Ugarsko kraljevstvo je obnovljeno sa Habzburzima na tronu, pošto su ih njihove trupe i oslobodile, a i polagali su pravo na taj presto po liniji nasleđivanja.

Međutim, oslobodioci su se ubrzo pretvorili u tlačitelje koji su brutalno gušili sve ustanke protiv svoje vlasti. Ističe se posebno revolucija iz 1848. godine, kada su Mađari izgubili bitku za demokratsku samoupravu i nezavisnost od Beča, koje su nešto kasnije ipak dobili sporazumom kojim je stvorena Austro-ugarska monarhija.

RUMUNIJA

Javna egzekucije rumunskih rodoljuba koji su digli ustanak protiv austrijsko-habzburške vlasti. Foto: Wikimedia Commons/Bogdan

Mađari i Bugari. Transilvanija je hiljadu godina bila deo Ugarskog kraljevstva i tamo i danas živi značajna mađarska etnička manjina (Sekelji), a bezbroj ugarskih kraljeva, vojvoda i kneževa je žarilo i palilo po Vlaškoj i Moldaviji. Zločini su se nastavili tokom Prvog i posebno Drugog svetskog rata, kada su Mađari ponovo okupirali Erdelj. Bugari su im sa druge strane nanosili zlo zbog Dobrudže.

ZAKLJUČAK

U ovom svetu koji se rapidno menja, zahvaljujući naučnom i tehnološkom napretku i globalnom finansijskom i ekonomskom slomu, opstaju samo oni koji gledaju u danas, sutra i prekosutra. Oni koji gledaju u juče i prekjuče nestaju sa lica Zemlje.

(S. D.)