• 23

Najlepšu džamiju u Evropi je sagradio čukundeda našeg prestolonaslednika, u gradu koji vam nije ni na kraj pameti (FOTO)

Kralj Karol I od Rumunije - koga će naslediti bratanac Ferdinand, čija će ćerka Marija postati jugoslovenska kraljica i baka našeg sadašnjeg prestolonaslednika Aleksandra - naložio je 1910. godine da se u Konstanci počne sa gradnjom veličanstvene islamske bogomolje koja i dan-danas pleni svojim izgledom

  • 23

Smešten u relativnoj blizini ušća Dunava u Crno more - Dunava sa kojim je povezan kanalom - stoji grad Konstanca.

U pitanju je privredno i kulturno središte istorijske oblasti Dobrudža, jedan od najbitnijih rumunskih urbanih centara, najveća pomorska luka te zemlje i, šta više, najstariji kontinuirano naseljeni grad Rumunije, budući da je osnovan 600. p.n.e.

U vremenu o kome će biti više reči Rumunija je još uvek bila monarhija, konkretno - kraljevina. Hrišćanska kraljevina, ako nam dopustite da naglasimo, jer je to izrazito zanimljivo u svetlu prevashodno muslimanskih migracija sa Bliskog istoka koji poslednjih meseci potresaju Evropu.

Nije da su tada običnom narodu cvetale ruže, ali im je svakako bilo bolje nego sedamdesetih i osamdesetih godina kada se nekrunisani komunistički monarh Čaušešku "istripovao" da mora da otplati spoljni dug po svaku cenu (a cena su bile i bebe u inkubatorima, između ostalih žrtava).

Džamija Karola I u Konstanci, u Rumuniji. Danas se zove Velika džamija. Foto: Wikimedia Commons/Anonimu

Džamija Karola I u Konstanci, u Rumuniji. Danas se zove Velika džamija. Foto: Wikimedia Commons/Anonimu

Još jedan dokaz u prilog teze da monarhija može da bude daleko liberalnija od deklarativno oslobodilačkog socijalizma je objekat koji je glavna tema ovog teksta: Velika džamija u Konstanci.

Nikolaje Čaušesku je vratio celokupni spoljni dug Rumunije i odmah to platio glavom (FOTO)

Na mestu na kome je 1822. godine (dok je ovaj grad još uvek bio u posedu Otomanskog carstva) podignuta džamija Mahmuda II, temelji nove bogomolje položeni su 24. juna 1910. godine po naređenju kralja Karola I od Rumunije, čija je vlada i platila veći deo troškova gradnje; drugi deo je dao rumunski preduzetnik Jon Nekulčea.

Događaju su prisustvovali ondašnji rumunski ministar verskih poslova Spiru Haret, osmanlijski ambasador u Bukureštu Sefa-beg, kao i osmanlijski konzul u samoj Konstanci.

Unutrašnjost kupole džamije Karola I u Konstanci, u Rumuniji. Foto: Wikimedia Commons/Crislia

Unutrašnjost kupole džamije Karola I u Konstanci, u Rumuniji. Foto: Wikimedia Commons/Crislia

Džamija Karola I (kako se prvobitno zvala, dok joj komunisti nisu promenili ime) sagrađena je u roku od dve godine, ali je osveštana i otvorena 31. maja 1913; sultan Mehmed V je glavnog arhitektu Viktora Stefaneskua odlikovao ordenom Medžidije, a istom je čoveku kralj Karol I poklonio ručni časovnik.

Arhitektonski stil koji je krasi je neo-egipatski i neo-vizantijski, sa elementima neo-romanike, dok je jedini minaret u neo-mavarskom stilu i visok je 47 metara. Kupola je visoka 25 metara, sa prečnikom od osam.

Glavni izvođač radova je bio Đorđe Konstantinesku, čuveni rumunski naučnik, inženjer i pronalazač. Ova bogomolja je prvi objekat u čitavoj Rumuniji za čiju je izgradnju korišćen armirani beton.

Pogled na Crno more sa vrha minareta Velike džamije u Konstanci, u Rumuniji. Prvobitni njen naziv je bio džamija Karola I. Foto: Wikimedia Commons/Alexandra Morton Tyers

Pogled na Crno more sa vrha minareta Velike džamije u Konstanci, u Rumuniji. Prvobitni njen naziv je bio džamija Karola I. Foto: Wikimedia Commons/Alexandra Morton Tyers

Sad, sigurno se pitate kako je kralj Karol I od Rumunije čukundeda našeg prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića. Odgovor je jednostavan.

Naime, Rumunijom je u to vreme vladala nemačka dinastija Hoencolerna, a Karol je bio u braku sa nemačkom princezom od Vida, Elizabetom; kažu da je to bio najneprikladniji brak u istoriji, pošto je on bio hladan i proračunat a onda ozloglašeni sanjar. Imali su jedno dete, ćerku Mariju, koja je rođena 1871. godine a umrla tri godine docnije.

Kriza u liniji nasleđivanja prestola je došla do izražaja nakon što je rumunski presto odbio ne samo Karolov brat Leopold, već i njegov najstariji sin Vilhelm (ni jedan ni drugi nisi hteli da napuste civilizovanu Nemačku i odu u, iz njihove perspektive, poludivlju zemlju na periferiji kontinenta, u zabit).

Kralj Ferdinand I od Rumunije sa kraljicom Marijom i sinom Karolom levo. Ferdinand i Marija su pradeda i prababa našeg prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Kralj Ferdinand I od Rumunije sa kraljicom Marijom i sinom Karolom levo. Ferdinand i Marija su pradeda i prababa našeg prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Konačno, sve je rešeno kada je drugi Leopoldov sin, Ferdinand, pristao da stupi "u službu" prestolonaslednika (da parafraziramo pruskog kralja Fridriha II koji je govorio: "Ja, Fridrih II, u službi kralja Pruske").

Upravo će on 10. oktobra 1914. godine, nakon smrti Karola I, postati kralj Ferdinand I od Rumunije. Za razliku od svog prethodnika na prestolu, on neće imati nikakav problem sa potomstvom: izrodiće šestoro dece.

Jedno od njih će biti i Marija, buduća supruga kralja Aleksandra I od Jugoslavije, majka kralja Petra II, baka prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića. Istina, Ferdinand nije bio Karolov sin već bratanac, no, kod Srba je ponekad običaj da se potomstvo dva brata međusobno naziva unucima.

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • zidar crkava u arabiji bez posla

    i u saudijskoj arabiji ima najlepših crkava, ne zna se koja je od koje lepša.

  • Mile

    Pradede su nam bili zemljaci.

  • Carlo Gambino

    Ccc kako mamite narod da čita. Lepša je ova Bajrakli na Dorcolu 100x

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima