DA LI STE OVCA I KAKO DA TO POSTANETE: Šokantni savet ruskog kaluđera vernici! (FOTO)

Manastir Optina, ili u ruskom originalu Optinska pustinja, nalazi u blizini Kozeljska, u Kaluškoj oblasti, praktično u istorijskom jezgru Moskovskog velikog kneževstva iz koga se razvila savremena ruska država.

Preporučujemo

Tokom 19. veka, Optina je bila centar duhovnosti celokupne Ruske pravoslavne crkve, model mnogim drugim manastirima, posebno istaknut po velikom broju takozvanih staraca, zbog svoje mudrosti i hristolikosti poštovanih starih ljudi koji su usmeravali vernike ali bez neke formalne funkcije; danas bismo rekli "siva eminencija".

Jedan od tih staraca je bio i arhimandrit Mojsije Optinski, rođen 1782. godine kao Timofej Ivanovič Putilov, a preminuo 1862. Ruska crkva ga je proglasila za sveca.

Inače, u kontekstu teksta koji će mnoge verovatno šokirati, da pojasnimo arhimandritsko zvanje. U pitanju je najviši monaški sveštenički čin koji se daje zaslužnim sveštenomonasima u njihovim poznim godinama zbog doprinosa crkvenom životu; dolazi od grčke reči "arhi" što znači "nad" i egipatske reči "mandra" što znači "stado"; prema tome, onaj koji je iznad stada, nadzornik stada.

Fotografije Zorana Purgera promišljeno podvlače taj utisak, bilo da fokusiraju ambijente isposnika, staze, monahe pri svakodnevnim poslušanjima u radionicama, bilo da donose portrete kaluđera, otšalnika od ovog našeg sveta. Foto: Zoran Purger

Kratak tekst pred vama je zapravo odgovor na pismo neke vernice Mojsiju Optinskom; nažalost, nemamo to pismo ali se iz njegovog može zaključiti suština njenog.

Zbog žargonske upotrebe reči ovca, pitanje "da li sam ja ovca?" nama danas zvuči smešno, a zbog stare narodne izreke "ovce su za šišanje" zvuči nam i kao nešto što svakako ne želimo da budemo.

Smisao onoga što Mojsije piše je zapravo malo drugačiji, i ne treba ga baš shvatiti tako bukvalno. Istina, i dalje neki njegovi delovi i implikacije ostavljaju gorak utisak (recimo, slediti nekoga slepo), ali se mora razumeti osnovna stvar - konačni cilj svakog hrišćanina je da postane kao Jagnje Božije a Jagnje Božije je niko drugi do Isus Hrist.

Generalno je nedužnost i nevinost jagnjeta kao bića, ideal kome hrišćani teže. Stoga ne treba da čudi ovakav rečnik jednog kaluđera.

Isus Hrist kao pastir sa stadom ovaca i jagnjetom u naručju. Foto: Wikimedia Commons/allposters.com

Tekst ide ovako:

"DA LI STE OVCA

Na zahtev Vaš da od mene saznate "da li ste Vi ovca i jeste li mojeg stada", ovim pismom Vam čistog srca odgovaram: ako hoćete da znate da li ste ovca, u tom slučaju treba da zamislite stvarnu ovcu, u njenom realnom obliku i osobinama, i sa njom da sebe uporedite.

Prava ovca nema rogove, nema glasa protiv onoga koji je pase, ne bode se, ne obada se i ne ujeda. Ne ozlobljuje se na čobanina, pa čak i kad je kažnjava, ne svađa se i nikako nikoga ne zloslovi. Pastira, pak, u svakom slučaju sluša, pred njim spokojno i sa blagom nadom ide, i iz njegovih krajeva ne odlazi; tuđeg glasa ne sluša i kod tuđih ne ide.

Stado ovaca u američkoj saveznoj državi Ajdaho, sa planinama pozadini. Foto: Wikimedia Commons/Keith Weller/ars.usda.gov

Glas pastira, pak, tako sluša, i tako sledi za njim, da nikakvih predrasuda i predubeđenja nema i, makar je poveo i na mesto bez trave, makar je i u močvarne predele vodio, ona neće roptati, neće zlosloviti i neće se žaliti na njega.

Eto, to su osobine prave ovce, koliko sam ja mogao da je predstavim i zamislim.

Pogledajte, sada, na sebe: da li ste Vi ovca?

Ako Vi zaista sebe smatrate ovcom, nezlobnom i bezglasnom, na meni ostaje samo još da Vam kažem čijeg ste stada, jer ovca bez stada i pastira – vuku je hrana.

Isus Hrist kao dobri pastir, prekrasni vitraž u anglikanskoj crkvi u Australiji. Foto: Wikipedia Commons/Toby Hudson

Ja, pak, to ne mogu sasvim tačno da odredim. Sama ovca zna čijem ona stadu pripada i ko joj je pastir. Zna se da ovca mimo svog tora u tuđi ne ide, iz čega sledi da ona sama zna kojem stadu pripada, koji joj je pastir i koji tor: "Poznade vo onoga ko ga upreže i magarac jasle gospodina svoga. Izrael pak mene ne poznade. Slušaj nebo i reci zemlji".

Što se mene tiče, budite spokojni: ja na Vas gneva nemam ni za šta; nego sa iskrenim raspoloženjem, ljubavlju i dobronamernošću ostajem zauvek na raspolaganju duši Vašoj.

mnogogrešni M."

(Telegraf.rs / Izvor: Svetosavlje.org)