• 1

KOJI JE GLAVNI GRAD HOLANDIJE? Trik pitanje na koje oni koji ga postavljaju uvek odgovore pogrešno! (FOTO)

Glavni grad Kraljevine Holandije, po ustavu, jeste Amsterdam. Međutim, neformalni glavni grad u praksi, onaj u kome su sedišta svih najvažnijih državnih institucija, jeste Hag

  • 1

"Koji grad je prestonica Holandije?" je trik pitanje koje postavljaju ljudi koji žele da ispadnu pametni. Očekuju da će vaš odgovor biti Amsterdam, nakon čega će oni reći "e nije, nego Hag". To je uobičajeno. Međutim, to je i pogrešno pošto nisu ispali pametni već neznalice.

Pratio dve nedelje lopova koji mu je ukrao telefon, a onda saznao nešto što mu je SLEDILO KRV U ŽILAMA (VIDEO)

Ustav Kraljevine Holandije je vrlo jasan: prestonica je Amsterdam. I to uprkos tome što se Vlada, Staleške skupštine, Državni savet, Vrhovni sud, pa čak i kralj tokom većeg dela godine, skupa sa ogromnom većinom stranih ambasada, zapravo nalaze u Hagu, i to uz jedan kraći prekid neprekidno još od 1588. godine.

Tada je tokom Osamdesetogodišnjeg rata (ustanka nizozemskih provincije protiv španske prevlasti) formirana Nizozemska republika (zvanično: Republika sedam ujedinjenih nizozemskih provincija; mnogi će se sada, kao i obično, namrštiti zbog upotrebe reči "nizozemska", a ako ste među njima predlažemo da konsultujete neku zbirku termina srpske istoriografije) čije je sedište bilo u Hagu, od tada pa sve do rušenja te države i stvaranja Batavijske republike na talasu Francuske revolucije u poslednjoj deceniji 18. veka.

UHAPŠEN ISLAMISTA U ROTERDAMU: Pronađen kalašnjikov i zastava ISIS-a u stanu, sprečen teroristički napad

Šta zapravo kaže ustav ovog kraljevstva? Samo jednom pominje Amsterdam i samo jednom pominje prestonicu, ali ne na decidan način. Član 32. kaže: "Kralj će se zakleti i biti inaugurisan što je pre moguće u prestonom gradu, Amsterdamu". To je sve što se toga tiče.

Festival svetla u Amsterdamu. Foto: Tanjug/AP

Festival svetla u Amsterdamu. Foto: Tanjug/AP

Zapravo, kroz čitavu istoriju, Amsterdam je samo u jednom navratu, u periodu od dve godine, bio ujedno i prestonica i sedište vlasti. Sve je počelo 1806. kada je francuski car Napoleon Bonaparta instalirao svog rođenog brata Luja Napoleona na tron Kraljevine Holandije; dve godine kasnije, Luj je Amsterdam proglasio za prestonicu i u njega preneo sve državne institucije.

U ovom selu žive oni koji zaboravljaju, ali njih niko ne zaboravlja: Žive sasvim normalno, a ne znaju jednu važnu stvar (VIDEO)

Međutim, pošto Luj nije ispunio Napoleonova očekivanja, budući da je služio holandskim a ne bratovljevim interestima, imperator je već 1810. godine raspustio kraljevstvo čija je teritorija onda anektirana od strane Francuske. Tada je Holandija, kao francuska provincija, dobila guvernera sa sedištem i dalje u Amsterdamu, tako da je taj grad ostao glavni, pa čak možda i prestonica na neki način jer je imperator Napoleon Amsterdam proglasio za treći grad carstva, posle Pariza i Rima, i za jednu od imperijalnih rezidencija.

To se završilo 1813. kada je Bonaparta doživeo slom nakon pohoda na Rusiju, a Holandija oslobođena. Vilem VI od Oranja je potom postao suvereni princ Ujedinjene Nizozemske, a dve godine kasnije i kralj Ujedinjene Nizozemske i veliki vojvoda Luksemburga.

Festival svetla u Amsterdamu. Foto: Tanjug/AP

Festival svetla u Amsterdamu. Foto: Tanjug/AP

U srpskoj se istoriografiji koristi izraz Ujedinjena Kraljevina Nizozemska za državu koja je postojala između te 1815. i 1830. godine, pošto je pokrivala ne samo teritoriju onoga što danas zovem Holandijom (a koju bi, budući da se zove "Nederland" i budući da je Holandija samo najvažnija istorijska provincija te države, trebalo i dalje da zovemo Nizozemska), već i teritoriju Belgije i Luksemburga, a sve da bi se razgraničili različiti periodi. Interesantno, zvanično ime države na holandskom jeziku bilo je samo Kraljevina Nizozemska, dok je zvanično na francuskom bilo: Kraljevina Belgija (u pitanju je bio kompromis sa južnjačkom elitom).

UMESTO MANGUP, POSTAO JE ŽRTVA: Dobio je batine u borbi koju je sam izazvao! (VIDEO)

Uglavnom, dok je ta ujedinjena država postojala, prestonica je kompromisno svake druge godine "šetala" između Amsterdama i Brisela, dok je faktičko sedište vlasti uvek bilo u Hagu. Kada su se južne provincije otcepile 1830. i formirale Belgiju (doduše, Holandija je belgijsku nezavisnost priznala tek devet godina kasnije), prestonica je prestala da "šeta" i zacementirala se u Amsterdamu. Hag je ostao faktičko sedište vlasti.

Razlog za ovu podelu, prema tome, leži u specifičnostima holandske istorije. Premda je Hag bio vekovima glavni grad grofovije i potom provincije Holand (u kojoj se nalazi i Amsterdam, a koja je danas podeljena na Severni i Južni Holand) a potom i Nizozemske republike koja je stvorila kolonijalnu imperiju, glavni u smislu da su vladajuće institucije bile u njemu, Amsterdam je bio veći, moćniji, uticajniji, važniji.

Dvorana vitezova u okviru palate Binenhof u Hagu, sagrađena u XIII veku, danas se koristi za obraćanje s trona kralja Holandije pri otvaranju godišnjih skupštinskih zasedanja. Foto: Wikimedia Commons/Ralf Roletschek

Dvorana vitezova u okviru palate Binenhof u Hagu, sagrađena u XIII veku, danas se koristi za obraćanje s trona kralja Holandije pri otvaranju godišnjih skupštinskih zasedanja. Foto: Wikimedia Commons/Ralf Roletschek

To je posebno bilo bitno tokom postojanja te pomenute Nizozemske republike, države koja u suštini bila konfederacija, pa formalno sedište i nije bilo toliko važno za opšte političke tokove. U toj državi su inače postojale dve struje: republikanska koja je uporište imala u Amsterdamu, i oranjska, koja je podržavala naslednost funkcije štatholdera (poglavara države) u princu od Oranja (ko god bio u datom trenutku nosilac te titule, ako je iz dinastije Kuće Oranje-Nasau), čije je uporište bio Hag.

Premda je decidno pravno pominjanje Amsterdama kao prestonice novijeg datuma (tek od revizije ustava 1983. godine), niko od 1814. nije sporio da je baš taj grad prestonica. To je "Kraljevski grad", mesto gde su se inaugurisali i gde se inaugurišu kraljevi i mesto gde se odigravaju kraljevska venčanja (kraljevski pogrebi se vrše u Delftu, gde je između ostalih živeo i stvarao veliki slikar Jan Vermer).

Holanđani kažnjavaju nošenje burke sa 405 evra

Stoga je pitanje "koji je glavni grad Holandije" trik-pitanje na koje je teško dati odgovor. Glavni grad je Amsterdam, u smislu da je prestonica tako definisana ustavom, ali je "glavni" grad u praksi Hag, pošto se u njemu nalazi sedište vlasti. Zato, ako vas neko u želji da ispadne pametan pita "koji je glavni grad Holandije" uzvratite kontra-pitanjem: glavni ili "glavni"?

(O. Š.)

Komentari

  • Excalibur

    Valja uvek nešto lepo i pametno doznati.Mnogi kažu Amserdam, dok drugi kažu Hag je "glavni" grad.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima