• 4

Ove pocepane pantalone u fronclama koštale su života nekoliko miliona ljudi (FOTO)

Nikada Adolf Hitler nije bio blizu smrti u atentatu kao tog 20. jula 1944. godine u Vučijoj jazbini, kompleksu bunkera u Istočnoj Pruskoj. Danas ceo svet zna ko je Klaus fon Štaufenberg i kakva je slučajnost to što je firer preživeo bombu u konferencijskoj sali. Fotografija njegovih pantalona je ostala kao nemi svedok tog događaja

  • 4
Hitlerove pantalone, spaljene i u fronclama, nakon eksplozije bombe u konferencijskoj sali u njegovom Glavnom štabu 20. jula 1944. godine. Prošao je samo sa ogrebotinama. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Hitlerove pantalone, spaljene i u fronclama, nakon eksplozije bombe u konferencijskoj sali u njegovom štabu 20. jula 1944. godine. Prošao je samo sa ogrebotinama. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Tema 20-julske zavere obrađena je bezbroj puta u književnosti i na filmu, o njoj je snimljeno mnoštvo dokumentaraca. Radi se o pokušaju nemačkih oficira, među kojima su većina bili plemići, da 20. jula 1944. godine izvrše atentat na Adolfa Hitlera i izvedu državni udar kojim će uzeti vlast u svoje ruke.

Operativni čelnik zaverenika bio je grof Klaus fon Štaufenberg, pukovnik Vermahta i izdanak jedne od najstarijih vlastelinskih porodica južne Nemačke, koji je postavio bombu u konferencijskoj sali u Vučjoj jazbini, kompleksu bunkera u ondašnjoj Istočnoj Pruskoj u kome se nalazio Firerov štab.

Ideja je bila da za prevrat iskoriste već postojeći plan pod kodnim nazivom Operacija Valkira, koji je Treći rajh izradio u slučaju da dođe do državnog sloma i da je neophodno uvesti vanredno stanje kako bi se održao kontinuitet vlasti; njega je trebalo da aktivira Armija teritorijalne odbrane u samoj Nemačkoj, drugim rečima rezervisti. Ovaj naziv se ustalio i kao naziv za čitavu zaveru i pokušaj puča.

Cilj zaverenika je bio da nakon Hitlerove smrti, u roku od nekoliko sati, preuzmu sve poluge vlasti i pohapse preživele nacističke vođe. Nakon toga bi ponudili mir zapadnim Saveznicima. Čini se da je želja mnogih bila da pokažu svetu da nisu svi Nemci kao Hitler i da ih ima koji ga ne podržavaju; bilo je čak i reči o tome da treba pokušati, a da je uspeh od drugorazrednog značaja.

Slika iz Firerovog Glavnog štaba. U sredini je Hitler, levo je Kajtel, skroz desno u belom stoji Klaus fon Štaufenberg. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Slika iz Firerovog glavnog stana. U sredini je Hitler, levo je Kajtel, skroz desno u belom stoji Klaus fon Štaufenberg. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Naravno, zaverenici nisu bili nikakvi borci za demokratiju. Počev od fon Štaufenberga pa nadalje, svi su bili ultrakonzervativni nacionalisti i kao takvi neprihvatljivi liberalnom Zapadu, tada kao i sada. Jedini razlog zbog čega se o njima priča u pozitivnom svetlu u posleratnoj pop-istoriji je činjenica da su pokušali da ubiju Hitlera, oličenje zla u percepciji ljudi.

Nakon nekoliko odlaganja akcije zbog odsustva ili Hitlera ili Himlera na sastanku u Vučjoj jazbini, fon Štaufenberg je tog kobnog dana u sali za sastanke u kojoj se nalazio Hitler i još dvadeset drugih oficira, postavio bombu (sakrivenu u aktentašni) ispod stola u firerovoj blizini. Nakon toga je došao sekretar koji ga je obavestio da ima telefonski poziv (sve deo plana), zbog čega se izvinio i napustio salu.

Međutim, pukovnik Hajnc Brand, koji je stajao pored Hitlera i pokazivao mu položaje na karti, ne znajući šta je u aktentašni, nogom ju je pomerio iza masivne nogare konferencijskog stola da mu ne bi smetala.

Konferencijska sala u Vučjoj jazbini nakon eksplozije i atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Konferencijska sala u Vučjoj jazbini nakon eksplozije i atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

U 12:42h bomba je eksplodirala i uništila salu, Klaus fon Štaufenberg je bio ubeđen da je Hitler mrtav, požurio je avionom nazad u Berlin i puč je mogao da počne. Međutim, Hitler je bio živ, Brand mu je i ne znajući spasao život. Pantalone su mu bile spaljene i u fronclama i neko vreme nije mogao da čuje ništa zbog eksplozije, ali je prošao sa nekoliko ogrebotina. Nogara ga je zaklonila od bombe.

Trebalo je da bude i druge bombe, ali Štaufenberg nije imao vremena da je podesi. Da je sve išlo po planu Hitler bi bio svakako mrtav kao ona tri oficira i stenograf koji su ispuštili duše tom prilikom; umesto toga, bio je živ i besan kao ris.

Operacija Valkira se srušila nakon nekoliko sati (u suštini, bio je dovoljan samo jedan Hitlerov telefonski poziv upućen majoru Otu Remeru, zapovedniku Pešadijske regimente "Velika Nemačka" koju su zaverenici hteli da iskoriste za hapšenje glavnih nacista).

Komocija po berlinskim ulicama i kasarnama uveče 20. jula nakon atentata na Hitlera. Na slici su pripadnici Vermahta i SS-a koji ne znaju kome da veruju. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Komocija po berlinskim ulicama i kasarnama uveče 20. jula nakon atentata na Hitlera. Na slici su pripadnici Vermahta i SS-a koji ne znaju kome da veruju. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Pukovnik Štaufenberg, general Fridrih Olbriht, pukovnik Albreht fon Kvirnhajm i oberlajtnant Verner fon Heften su streljani od strane generala Fridriha Froma koji je bio kolebljivi deo zavere, ali je uvidevši da je propala pokušao da vidljivo promeni stranu da bi spasao sopstvenu kožu, vodeći se onim "mrtva usta ne govore".

General Ludvig Bek, koji je trebalo da bude privremeni državni poglavar u slučaju uspeha zavere, izabrao je samoubistvo, ali kako je sebi naneo samo tešku ranu, prisutni narednik ga je dokrajčio. Herman fon Treskov, uz Beka i Štaufenberga glavni organizator zavere i takođe osnovni njen pokretač, ubio se na Istočnom frontu dan kasnije (očekivano, pošto je bio izdanak plemićke porodice sa 300 godina dugom vojnom tradicijom).

Nacisti su dakle ugušili puč i u narednim nedeljama uhapsili više od 7.000 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali, bilo kao pokretači i zaverenici, bilo kao oni koji su se zaveri u kritičnim satima priključili. Od tog broja, 4.980 je streljano.

Grof Klaus fon Štaufenberg, nemački plemić i pukovnik koji je pokušao da ubije Hitlera. Foto: Wikimedia Commons/millennivm.org

Grof Klaus fon Štaufenberg, nemački plemić i pukovnik koji je pokušao da ubije Hitlera. Foto: Wikimedia Commons/millennivm.org

Da svedoči o svemu ostala je i ova fotografija Hitlerovih pantalona u fronclama. Ko zna koliko bi miliona života bilo spaseno da je Hitler tom prilikom umro. Sa druge strane, možda i nijedan, možda bi puč propao i da je firer poginuo, a možda bi se rat nastavio i da je uspeo.

KURIOZITET

Štaufenberzi se pominju još 1251. godine, a Klausovo puno ime bilo je Klaus Filip Marija Justinijan Šenk Graf fon Štaufenberg, gde su "šenk" i "graf" titule. "Graf" je grof, dok "šenk" znači peharnik; u pitanju je titula koja je nekada bila jako važna na carskim i kraljevskim dvorovima, uostalom, setite samo da je Pribac Hrebeljanović, otac kneza Lazara, bio peharnik na dvoru cara Dušana.

Inače, u Klausovom imenu ove dve titule su se pisale velikim slovima zbog zakona donetog nakon Prvog svetskog rata kojim su plemićke titule ukinute pa je plemstvo moglo da ih zadrži samo ako bi ih integrisalo u prezime.

(O. Š.)

Komentari

  • Deki

    Te pantalone je nosio neko visine Vlade Divca

  • Goran bl

    Ove pantalone u odnosu visine ovog vojnika što ih drži mi govore da te pantalone odgovaraju nekom ko je dosta višeg rasta od Hitlera,tako da sumnjam u autentičnost iste..

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima