SRPSKI GENERAL FRANJA: Prvi načelnik našeg generalštaba je bio zaboravljeni češki gospodin (FOTO)

František Franja Zah u srpskoj generalskoj uniformi 1877. godine. Ovaj Čeh je bio prvi načelnik našeg Generalštaba. Foto: Wikimedia Commons/Fritz Luckhardt, Wien/SimonKTemplar

Preporučujemo

František Aleksandr Zah zvani Franja se rodio 1. maja 1807. godine u Olomoucu, tada Kraljevini Bohemiji u sklopu Austrijskog carstva a danas u Češkoj Republici, u porodici čeških ugostitelja. Odrastao je u Brnu u Moravskoj gde je svršio školovanje 1824. da bi četiri godine docnije u Beču diplomirao prava, počeo da radi kao službenik i da se zanima za pitanje Slovena pod habzburškom i osmanlijskom kapom.

Već 1830. godine učestvovao je na strani Poljaka u njihovom Novembarskom ustanku protiv Ruske imperije (Rusi, Prusi i Austrijanci su izvršili tri podele Poljske nakon čega je ta zemlja prestala da postoji), da bi nakon toga pešice obišao Habzburšku monarhiju i konačno se preselio u Francusku gde je počeo da studira vojne nauke i da radi kao bibliotekar kraljevske knižnjice u dvorcu Fontenblo.

1836. se vratio u Beč i počeo da okuplja mlade Slovene, ali se zbog pritiska carske policije samo godinu dana kasnije vratio u Francusku i narednih šest predavao nemački jezik u Brijenu. Potom je boravio u Carigradu gde je pomagao poljskoj emigraciji, da bi napokon došao u Beograd po istom poslu ali i da bi radio kao ataše francuskog poslanstva. Tada kreće da putuje po Srbiji i da se zaljubljuje u naš narod i našu zemlju; smatra se da je tih godina odigrao ključnu ulogu u formulaciji Garašaninovog "Načertanija".

Revolucionarne 1848. godine bio je na Sveslovenskom saboru u Pragu jedan od najglasnijih delegata koji su propagirali panslovensko jedinstvo, ali početak revolucije prekida rad ovog kongresa pa se Zah posvećuje borbi Slovaka protiv Mađara.

Atentat na kneza Mihaila u Košutnjaku. Foto: Wikipedia

1849. godine se vraća u Beograd i osniva Artiljerijsku školu koja će kasnije prerasti u Vojnu akademiju. Dobija čin kapetana u srpskoj vojsci i do 1865. godine izvešće šest klasa pitomaca. Te godine je postao i načelnik artiljerijske uprave u Kragujevcu. Proleća 1867. godine menja ministra vojnog dok ovaj sa knezom Mihailom boravi u Carigradu gde se izvršila predaja srpskih gradova iz otomanskih u naše ruke. Knez ga šalje na specijalne misije, zbog čega boravi u Grčkoj.

Nakon atentata na kneza Mihaila vraća se u Artiljerijsku školu i tu ostaje do 1874. kada je imenovan za ađutanta kneza Milana i kada dobija čin generala, što je najveće zvanje koje je neki Čeh dobio u inostranstvu. Te i naredne godine putovao je po Evropi i stekao veliko poštovanje u visokim krugovima.

Kada je izbio Prvi srpsko-turski rat 1876. godine postaje naš prvi načelnik Generalštaba (tada potpuno nove institucije u celoj Evropi, budući da su evropske zemlje tek nakon Francusko-pruskog rata 1870. shvatile da je taj nemački izum preko potreban svakoj vojsci) pa je zadužen za mobilizaciju, koncentraciju i operacije naših oružanih snaga.

František Franja Zah, Čeh koji je postao srpski general i prvi načelnik našeg Generalštaba, na crtežu nastalom 23. avgusta 1867. Foto: Wikimedia Commons/archiv.ucl.cas.cz

Postaje komandant Zapadno-moravske divizije, takozvane Ibarske vojske, sa štabom u Čačku, i predvodi svoje trupe tog leta u bitkama na Kalipolju, Kladnici i Javoru (doduše, ne uspešno).

Nesrećan slučaj koji se tom prilikom desio doveo je do njegovog penzionisanja. Naime, prilikom uzjahivanja konj mu je stao na desnu nogu i povredio palac. Pošto se nije zalečio kako treba, 13. jula je tražio i dobio razrešenje nakon čega mu je 22. septembra odsečena noga do kolena. Ipak, nastavio je da pomaže knezu Milanu i u Drugom srpsko-turskom ratu 1877-1878. godine. Posle je tražio dopust da poseti rodbinu u Beču i Brnu, vratio se 1880. i nakon jednogodišnjeg boravka u Beogradu trajno napustio našu zemlju.

Prag mu je bio nova kuća, a potom Brno. Tu je i umro 14. januara 1892., u 85. godini života. Austrijski car Franc Jozef je lično naredio da se sahrani sa svim vojnim počastima u Brnu. Nikada se nije ženio i nema znane potomke. Nosilac je bio Ordena Belog orla 2. stepena, Takovskog krsta 1. stepena, Zlatne kolajne za hrabrost, Ratne spomenice za oslobađanje i nezavisnost Srbije i brojnih stranih odlikovanja, a bio je i član Srpskog učenog društva.

(O. Š.)