ZLATNI TELEFON RUSKOG CARA NIKOLAJA: Bio je od slonovače sa kablom u bojama ruske zastave (FOTO)

Pozlaćeni telefon od slonovače koji je švedska kompanija "Erikson" izradila za ruskog cara Nikolaja II oko 1900. godine. Foto: Wikimedia Commons/Holger.Ellgaard

Preporučujemo

Povodom 134. godišnjice od prvog telefonskog razgovora u istoriji Srbije — koji se na današnji dan 1883. godine vodio između ministra vojnog Tihomilja Nikolića koji se nalazio na gornjem spratu kafane "Tri lista duvana" gde je bilo smešteno Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog, i kapetana žandarmerije Koste Radosavljevića u kasarni na Paliluli — donosimo vam još jednu simpatičnu pričicu iz povesti telefonije koju ćete verovatno naći zanimljivom.

Poznato je da je švedska kompanija "Erikson" jedna od najznačajnijih u svetu što se razvoja telekomunikacija tiče, ali je malo poznato da seže do samih začetaka ove tehnologije. Lars Magnus Erikson počeo je da se zanima njom 1876. godine kada je imao svega 30. Tada je otvorio telegrafsku radionicu u centru Stokholma za opravke ovih uređaja, a već dve godine docnije počeo je da pravi sopstvene telefone, nakon što ga je jedan lokalni uvoznik unajmio da podesi neke uređaje kupljene od "Belove telefonske kompanije" i nakon što je sam kupio veći broj "Simensovih" aparata kako bi ih analizirao.

Tihomilj Teša Nikolić, general i ministar vojni koji je 1883. godine bio učesnik prvog telefonskog razgovara u našoj istoriji. Foto: Wikimedia Commons/staresrpskeslike.com

1879. godine počeo je da dostavlja sopstvene telefonske aparate prvom švedskom telekomunikacionom operateru, "Stokholmskom generalnom telefonskom preduzeću". Stvari su onda prirodnim tokom krenule uzbrdo i Lars je postao glavni snabdevač cele Skandinavije što se telefonske opreme tiče.

Budući da je Sankt Peterburg, tada prestonica Ruske imperije, na obalama Finskog zaliva i samim tim na obalama Baltičkog mora, te da je to političko i privredno jezgro ondašnje Rusije bilo prirodno naslonjeno na Skandinaviju i sa njom u dubokim kulturnim i ekonomskim vezama, nimalo ne čudi što je imperijalni dom Romanovih krajem XIX i početkom XX veka naložio Eriksonu izradu telefonskih uređaja za potrebe carske porodice.

Aparat koji su tražili bio je takozvani "Skelettapparat" nastao 1892. godine, koji je istoriji ostao upamćen kao istinski revolucionaran, budući da je bio prvi sa kućištem na koji se spuštala slušalica te se tako prekidala veza. Bio je visok 30 centimetara, širok 28, dubok 14 i težak 5 kilograma.

Grupni portret ruske imperijalne porodice Romanov. S leva nadesno: Olga, Marija, Nikolaj, Aleksandra, Anastasija, Aleksej, Tatjana. Slikano 1913. Foto: Wikimedia Commons/Boasson and Eggler

Do 1930-ih godina "Erikson" će prodati preko dva miliona primeraka ovog modela, od toga deset Romanovima.

Primerci koje je kompanija izradila za rusku imperijalnu porodicu, na čijem je čelu tada bio Nikolaj II, bili su po mnogo čemu posebni: detalji su bili izrađeni od zlata i slonovače, a kablovi su bili u bojama ruske narodne zastave — belo-plavo-crveni.

Pored nepobitnog tehnološkog dostignuća osnovnog aparata kao takvog, ovaj specijalni aparat je takođe bio i ostao i veliko estetsko dostignuće.

Nije teško zamisliti nama omiljenog sveruskog imperatora kako koristi ovaj aparat i kako njime zapoveda i vlada carstvom u poniranju.

(O. Š.)