Oni su suvereni vladari planete Zemlje: Imaju penis od 3 metra, jezik težak preko dve tone i najveće srce u životinjskom carstvu

Da su kitovi najveće životinje na našoj planeti zna skoro svako dete koje nije prespavalo nastavu biologije. Najveći među njima je plavi kit, ujedno i ponosni nosilac titule najveće životinje koja je ikada, prema sadašnjem ljudskom znanju, živela na Zemlji.

Preporučujemo

Najveće srce u životinjskom svetu: Veličine je ponija, teško 270 kilograma, trajaće 1.000 godina i pripada plavom kitu (VIDEO)

Pravi kolos među životinjama, plavi kit može da naraste i do 30 metara u dužinu (postoje nepouzdani podaci i o 33 metra dugim ženkama) i težiti do 180 tona, što je 18 puta više od najtežeg afričkog slona ili barem duplo više od pretpostavljene težine najvećeg dinosaurusa u istoriji, Argentinosaurusa.

Tu nije kraj rekordima koje plavi kit drži - njihov jezik teži oko 2,7 tona (zanimljivo, otprilike je ista težina mladunčadi plavog kita, naravno najvećeg na svetu), a kad u potpunosti otvore usta mogu da "zagrabe" 90 tona vode i hrane (planktona).

Imaju i najveće srce u životinjskom carstvu, teško 180 kilograma, a uprkos veličini manje podmornice mogu plivati i do 50 km/h na kratkim udaljenostima i zaroniti i do dubine od 500 metara prema dosadašnjim merenjima.

Foto: Wikipedia/Mike Baird

Muške jedinke se takođe diče i najvećim penisom u životinjskom carstvu, koji prema Ginisovoj knjizi rekorda može narasti i do 3 metra u dužinu.

Naravno, velike proporcije prate i veliki apetiti pa tako plavi kit može da pojede više od 4 tone planktona dnevno, a za dobar "zalogaj" su raspoloženi odmah od detinjstva kada kao mladunci dnevno mogu da popiju i do 380 litara vrlo hranjivog majčinog mleka.

Ali, kako su i zašto narasli toliko veliki?

Novo istraživanje sa univerziteta Stanford (u saradnji sa univerzitetom Čikago) tvrdi da odgovor na to pitanje daje promena klime u zadnjih nekoliko miliona godina. Naime, umesto da plankton i mala riba kojom se kitovi usani hrane, među njima i plavi kit, budu rašireni širom okeana, oni su se počeli "grupisati" na manjim područjima. Kako su bili gušće raspoređeni, evolucijom su se isprofilisali veći kitovi koji su efikasnije mogli zagrabiti u te "pakete" planktona od svojih manjih rođaka, piše Madeline K. Sofia za NPR.

Foto: Wikipedia/NOAA

Kako su životinje rasle, tako su bile i sve efikasnije. Svakim velikim gutljajem dobijale su ogromnu količinu energije.

Koliko su promene u okeanima pomogle rastu kitova, sugeriše i pretpostavka naučnika u ranije objavljenom istraživanju da su neki kitovi su u nekoliko miliona godina narasli od 10 do 100 tona u težini.

Da li kitovi zapravo još uvek rastu? Ako se sledećih nekoliko miliona godina nastavi ovo obilje hrane, mogu li narasti još veći?

Doduše, odgovore na ta pitanja ćemo dobiti samo ako ne istrebimo ove veličanstvene životinje. Međunarodni savez za očuvanje prirode nedavno je izneo procenu prema kojoj ih danas ima između 10.000 i 25.000.

(Telegraf.rs / Izvor: jutarnji.hr)