3

SLOVENSKA OPSADA CARIGRADA: Kako smo sa Avarima i Persijancima tukli po srcu pravoslavlja (FOTO)

602. godine general Flavije Foka svrgnuo je s vlasti cara Mavrikija zbog čega je izbio rat između Vizantije i Sasanidske Persije, koji će potrajati narednih 26 godina. Vrhunac sukoba biće Opsada Carigrada 626. kada je persijski car Hozroje II obezbedio podršku i savezništvo sa Avarima i onim slovenskim plemenima koja su Avarima bila potčinjena

Opsada Carigrada 626. godine u izvedni Persijanaca, Avara i Slovena
Opsada Carigrada 626. godine u izvedni Persijanaca, Avara i Slovena. Mural u rumunskom manastiru Moldovita. Foto: Wikimedia Commons/Man vyi

Godine 602. romejskog je cara Mavrikija nakon dve decenije vladavine svrgnuo general Flavije Foka, čovek skromnog, poluvarvarskog porekla, najverovatnije balkanskog. Dočekan je trijumfalno u Konstantinopolju, kao spasilac, od građanstva besnog zbog nestašice hrane koja je dovela do pobune i likvidacije bivšeg imperatora i njegovih sinova.

Oduševljenje nije dugo trajalo: Foka je uspostavio vladavinu terora, počeo da donosi antijevrejske zakone i pokazao da je potpuno nesposoban da upravlja tako golemom imperijom kakva je bila Romejska.

Nespretno rukovanje državnim i verskim pitanjima znatno je pogoršalo okolnosti najezde persijskog cara Hozroja II koji je pokrenuo pohod na Vizantiju upravo zbog puča kojim se Foka zacario; naime, Hozroje je bio i sam svrgnut sa vlasti 591. godine a upravo ga je intervencija Mavrikijeva vratila na sasanidski presto.

Rat, koji će trajati narednih 26 godina, krenuo je izvrsno po Persijsko carstvo. Kao kruške u krilo padale su romejske oblasti pod sasanidsku vlast, od Egipta preko Sirije i Palestine do Mesopotamije, da bi na kraju samo Anadolija ostala pod grčkom upravom. Zbog nepovoljnog toka rata, a i zbog gorenavedene nekompetencije, 610. godine Foka biva i sam svrgnut sa prestola i to od strane generala Iraklija, sina ondašnjeg egzarha Kartagine.

Sasanidska Persija na svom teritorijalnom vrhuncu 621. godine za vreme cara Hozroja II, tokom rata protiv Vizantije. Foto: Wikimedia Commons/Keeby101

Sasanidska Persija na svom teritorijalnom vrhuncu 621. godine za vreme cara Hozroja II, tokom rata protiv Vizantije. Foto: Wikimedia Commons/Keeby101

Iraklije je bio vojni zapovednik ogromne energije ali ograničenog iskustva u državničkim poslovima. Njegove kontraofanzive odmah su počele da delimično poništavaju katastrofalne posledice Fokinog delovanja, ali uprkos uspesima u Siriji nije mogao da spreči Persijance da izvrše proboj u Anadoliju i 615. godine stignu do Halkidona, grada na suprotnoj obali od Carigrada, vidljivog sa zidina prestonice.

Ovo se poklopilo sa jevrejskim ustankom u Palestini protiv Romeja (smatra se da je to bio poslednji njihov pokušaj da na teritoriji Izraela obnove državu, barem pre modernog doba) i u tom trenutku Iraklije je bio spreman da se povuče, sklopi mir i Romejsko carstvo stavi u vazalni položaj prema Persiji.

Međutim, Hozroje nije želeo mir i borbe su se nastavile, premda su Persijanci povukli deo svojih trupa iz Halkidona da bi se koncentrisali na Egipat. 622. godine zauzeli su današnju Ankaru, pali su i Rodos i još neka ostrva u Egeju što je otvorilo mogućnost pomorskog napada na Konstantinopolj u kojem je panika bila tolika da je Iraklije razmišljao da preseli vladu u Kartaginu.

Carigrad i neposredna okolina tokom vizantijskih vremena. Foto: Wikimedia Commons/Cplakidas

Carigrad i neposredna okolina tokom vizantijskih vremena. Foto: Wikimedia Commons/Cplakidas

Hozroje je, međutim, shvatio da je odlučujući udarac na Vizantiju neophodan ako će se ovaj rat, koji se toliko otegao, nekako završiti konačnom pobedom. Tako su počele pripreme za opsadu Carigrada. Persijski general Šahin je dobio 50.000 ljudi da čuva samu Persiju od eventualnog romejskog napada na jezgro imperije, dok se manja vojska provukla kroz Iraklijeve redove i stigla do Halkidona gde su Persijanci već čitavu deceniju imali svoju bazu.

Hozroje je takođe sklopio dogovor sa Avarima i onim Slovenima koji su bili pod avarskom vlašću (među njima verovatno nisu bili ni Srbi ni Hrvati) da grad napadnu sa evropske strane, ali je zbog toga što je romejska mornarica čvrsto kontrolisala Bosfor i Dardanele komunikacija između saveznika bila znatno otežana.

Kada je čuo za opsadu, Iraklije je podelio svoje snage na tri dela. Računajući da je Carigrad siguran i da ne može da padne, poslao je tamo samo manja pojačanja da bi digao moral braniteljima grada; drugu vojsku je stavio pod zapovedništvo svog brata Teodora i poslao ga na Šahina, dok je treću i najmanju ostavio sebi kako bi vršio pohare Persije.

Bitka između romejskog cara Iraklija i persijskog cara Hozroja II. Pjero dela Frančeska oko 1452. godine. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei

Bitka između romejskog cara Iraklija i persijskog cara Hozroja II. Pjero dela Frančeska oko 1452. godine. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei

29. juna 626. godine koordinisanim napadom na gradske bedeme počela je opsada Carigrada. 12.000 romejskih konjanika (zidine su bile toliko široke da ih je nekoliko moglo jahati istovremeno, rame uz rame) pod komandom patricija Bona i patrijarha Sergija sukobilo se sa silom od oko 80.000 Avara i Slovena.

Mesec dana trajalo je bombardovanje opsadnim spravama sa evropske strane, ali bez učinka; moral je u gradu bio visok zbog žara sa kojim je patrijarh Sergije govorio o božanskoj zaštiti, zbog toga što je duž zidina sprovodio litiju sa ikonom Presvete Bogorodice u rukama, ali i zbog onoga što se dešavalo izvan grada.

Naime, 7. avgusta je flota persijskih brodova pokušala da prebaci trupe na evropsku stranu Bosfora, ali je bila uništena od romejske. Sloveni su istovremeno pokušali da napadnu zidine svojim brodovljem preko Zlatnog roga (to je estuar Bosfora i prirodna luka Carigrada) paralelno sa avarskim napadom na kopnene zidine, ali su Bonove galije ovnovima na pramcima izudarale i uništile slovenske lađe a propao je i avarski atak.

Car Iraklije vraća Časni krst u Jerusalim, anahrono u pratnji Svete carice Jelene. Foto: Wikimedia Commons/museodezaragoza.es

Car Iraklije vraća Časni krst u Jerusalim, anahrono u pratnji Svete carice Jelene. Foto: Wikimedia Commons/museodezaragoza.es

Kada je do opsadne vojske stigla vest da je general Teodor naneo odlučujući poraz Šahinu, Avari i Sloveni su se povukli u unutrašnjost balkanskog poluostrva i nikada više nisu ozbiljnije zapretili Konstantinopolju. Persijanci su i dalje bili u Halkidonu, ali pretnja po prestonicu više nije postojala.

To je bilo dodatno uveličano nakon što je Iraklije poslao sasanidskom generalu Šahrbarazu presretnuta Hozrojeva pisma kojima ovaj naređuje generalovu smrt; Šahrbaraz je nakon toga pomerio svoju vojsku u Siriju a Iraklije neutralisao ponajboljeg persijskog generala zbog čega je naredne godine pokrenuo novu najezdu na Mesopotamiju.

Porazivši sasanidsku armiju kod Ninive decembra 627. godine domarširao je do Ktesifona, tada prestonice Persije smeštene na oko 35 kilometara od današnjeg Bagdada, u kojem je vladala anarhija nakon što je Hozroje sišao sa vlasti i predao je mlađem sinu Merdazu. Široje, najstariji sin, bio je brži i oteo je vlast od brata a oca prvo utamničio te potom i pogubio. Iraklije je sada mogao da diktira uslove mira, ali je rat oslabio oba carstva u kritičnom istorijskom trenutku kada je u Arabiji počeo dramatični uspon islama.

Sa tim u vezi, za Hozroja se vezuje jedna interesantna priča iz muslimanskog predanja. Šeste godine po hidžri (Muhamedovog bekstva iz Meke u Medinu) Muhamed je poslao pismo Hozroju u kojem ga je obavestio da je Alahov poslanik i pozvao ga da se preobrati u novu veru.

Romejsko carstvo, Vizantija, oko 650. godine, svega par decenija nakon pojave faktora islama. Foto: Wikimedia Commons/Justinian43

Romejsko carstvo, Vizantija, oko 650. godine, svega par decenija nakon pojave faktora islama. Foto: Wikimedia Commons/Justinian43

Hozroje je pocepao pismo i naredio Badanu, ondašnjem persijskom namesniku Jemena, da mu dovede tog proroka u Ktesifon. Badanovi ljudi su stigli do Muhameda, a ovaj im je rekao da je Hozroje mrtav, da mu je stomak pocepan baš kao što je on pocepao pismo i da će Persija pasti pred naletom muslimana. Kada su se vratili Badanu ovaj im je rekao da je Hozroje ubijen. Persija je pala pod naletom muslimana već u narednoj generaciji.

Što se Iraklija tiče, on je vladao do 641. godine i pokazao se kao jedan od najvažnijih romejskih careva, možda po važnosti odmah posle Justinijana. Upravo je ovaj car 620. godine promenio zvanični jezik imperije iz latinskog u grčki, i vladarsku titulu avgusta prebacio u grčkog vasilevsa, kako će se romejski car zvanično nazivati narednih osam vekova. Dinastija koju je uspostavio vladaće Romejskim carstvom do 711. godine.

Istoričari kažu da su Srbi i Hrvati u njegovo vreme stigli na Balkan; na njegov zahtev Srbi su pokršteni verovatno i pre 626. godine, ali gotovo sigurno po rimskom obredu budući da je skoro čitav Balkan osim današnje Grčke tada i sve do sredine IX veka bio pod jurisdikcijom rimskog patrijarha, odnosno pape (Rim je tada bio u sklopu Vizantije). Konstantin Porfirogenit piše za Srbe: "Car je doveo starce iz Rima i pokrstio ih i naučio ih kako lepo da vrše dela bogougodna i otvorio ih za veru hrišćansku".

(O. Š.)

Tagovi: Avari, Car Iraklije, Carigrad, Istorija, Konstantinopolj, Opsada Carigrada, Persija, Romejsko carstvo, Sasanidi, Sloveni, Srbi, Vizantija, Vizantijsko carstvo, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • Т
    Тутор

    Колико ми је познато, ми смо тад живели на простору Источне Немачке и Чешке, у Бојки, Авари и њима подређена словенска племена су били јужно од нас, у Панонији. Тако да је мала вероватноћа да смо ударали на срце православља. Бар тад не.

  • M
    Mikica

    Divlji napadali pitome.

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Porno-slike i homoseksualni skandal koji su učvrstili Hitlerovu vlast i donele mu potpunu kontrolu nad Vermahtom

ZAVIRITE U FIRERBUNKER: Mesto gde je Adolf Hitler sebi pucao u glavu, bio spaljen i pokopan

Iz minuta u minut, iz sata u sat: Sva dešavanja u Hitlerovom bunkeru pre i posle samoubistva, sa detaljima koje nikada do sada niste čuli

Legenda kaže da je Tito obišao ceo svet, ali nikad nije kročio u Čačak. Evo i zbog čega

Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži

Stara priča sa srpskog Kosova: Kako je Ajdar tokom turske vlasti spalio srpsku crkvu pa prešao iz islama u pravoslavlje

Šta se desilo sa Bogorodicom nakon Hristovog vaskrsenja? (FOTO)

Mesto rođenja presvete Bogorodice: Da li je Marija došla na svet u pećini ispod ove crkve? (FOTO)

Otisak Isusove šake u kamenu: Nalazi se na putu kojim je Hrist nosio krst na Golgotu (FOTO)

Adolf Hitler je Jugoslaviju posetio samo jednom, a evo u koji grad je kročio odmah nakon okupacije

Ulica kojom je Hrist nosio krst: 16 slika sa jerusalimskog Puta suza koji će vas do suza i dovesti (FOTO)

„Arnaut ubija kaluđera na Kosovu u manastiru Devič 1912. godine“: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Amerikanci teraju Nemce da šetaju pored tela Jevrejki koje su umrle od gladi nakon što su ih nacisti primorali na marš dug 500 kilometara

Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima