Moja mama je umrla čekajući 11 sati hitnu pomoć: Nikada neću zaboraviti njene vapaje i suze

Britansko zdravstvo je suočeno s problemima i ne uspeva da u svakom slučaju adekvatno odgovori na potrebe građana, a jedan od najpotresnijih primera dolazi iz Lesteršira.

U svedočenju za Metro, sin preminule žene otvoreno je podelio bolno iskustvo koje ukazuje na preopterećenost hitne medicinske službe.

Preporučujemo

Aktivirala lični alarm

“Dok je mama ležala na podu, u bolovima i lišena dostojanstva, pitala me je: 'Kada će doći pomoć?' Te reči će me progoniti zauvek, jer nisam znao šta da joj kažem, niti sam mogao da joj pružim utehu koju je zaslužila“, započinje priču čovek čija je majka, 78-godišnja Džeki, preminula od sepse.

Sve se dogodilo 10. jula 2022, kada je Džeki pala u kući i aktivirala lični alarm za hitne situacije. Sin je odmah došao i zatekao je kako nepomično leži na podu spavaće sobe. Prijatelj koji je bio s njim zvao je hitnu pomoć - u pet ujutru.

“Rekli su nam da čekanje može da traje i do 10 sati, ali su nas umirili da sigurno neće trajati toliko dugo. Mama se žalila na bol u rebrima, pa smo je, po njihovom savetu, ostavili da leži kako je bila“, objasnio je.

Foto: Mateja Beljan

"Osećaj nemoći"

Ali, pomoć nije stizala, tvrdi sin. Tokom narednih 11 sati, više puta je zvao broj 999 tražeći da ažuriraju slučaj.

“Govorio sam im da je mama stara, povređena, u bolovima i da plače. Svaki put sam dobijao isti odgovor - neko će stići što je pre moguće“, rekao je.

Osećaj nemoći, kako dodaje, bio je poražavajući.

“Mislili smo da je sami odvezemo u bolnicu, ali su rekli da je ne pomeramo zbog mogućih unutrašnjih povreda. Vreme je prolazilo, nada se gasila”.

Foto: Shutterstock/Spotmatik Ltd

Poziv iz bolnice

Kada je konačno stigao prvi medicinski tehničar, odmah je pozvao ambulantnu ekipu. Hitna je stigla pola sata kasnije, a osoblje, kako kaže, bilo je izuzetno humano i profesionalno - ali i potpuno nemoćno.

Džeki je prevezena u bolnicu, gde je u početku izgledalo da će se oporaviti. Međutim, već sledećeg jutra usledio je poziv da dođe u bolnicu.

Infekcija, za koju se prvobitno nije smatralo da je povezana s padom, naglo je napredovala u sepsu. Njegova sestra je hitno doputovala iz Dubaija, stigavši taman na vreme da se oprosti.

Džeki je preminula iste večeri - samo 48 sati nakon pada.

Bol se pretvorila u bes

“Sve se dogodilo brzo, a opet kao da je vreme stalo. Kada sam te noći izašao iz bolnice, bio sam slomljen. Nije mi bilo jasno kako smo prešli put od običnog razgovora do gubitka - za samo dva dana“, objasnio je sin.

U nedeljama nakon smrti, bol se pretvorila u bes.

“Počeo sam da istražujem vreme čekanja hitne pomoći i bio sam šokiran koliko je naš slučaj zapravo uobičajen. Hiljade ljudi u Britaniji doživljava isto, a neki, nažalost, i sličan kraj”, dodao je.

Foto: Tanjug/AP

Borac za reformu sistema

Prema podacima organizacije The Health Foundation, broj pacijenata koji su čekali više od 12 sati na prijem u bolnicu dostigao je rekordne nivoe. Kašnjenja u predaji pacijenata između ambulanti i bolnica bila su gora nego tokom prethodnih zima.

“Iza svakog broja krije se osoba, porodica, tuga - baš kao naša“, kaže sin i dodaje da ga je upravo ta spoznaja pokrenula.

Od smrti majke, postao je jedan od najaktivnijih boraca za reformu sistema. Zalaže se za povećano finansiranje zdravstva, kraće vreme čekanja hitne pomoći i reformu socijalne zaštite.

Priključio se grupama poput Just Treatment, javno govori o iskustvu svoje porodice i neumorno apeluje na odgovorne da se nešto promeni.

Njegova poruka je jasna: “Nijedna porodica ne bi smela da prolazi kroz ovo. Sistem mora da se menja - i mora to da uradi sada”.

(Telegraf.rs)