Ovaj delfin nije normalan: Maltretira ribe dok se ne ispovraćaju od muke, a onda jede to što one povrate

Novi video snimci otkrivaju kako je jedan mužjak delfina usavršio nikad ranije viđenu tehniku lova za svoju vrstu - teroriše ribu dok ne povrati, a zatim se hrani njenom povraćkom.

Ova zapažanja, osim što su gadna, nude neke od najubedljivijih dokaza o kleptoparazitizmu činu krađe hrane od drugih životinja, kod kitova.

Preporučujemo

Tokom ronjenja kod ostrva Lejdi Eliot u južnom delu Velikog koralnog grebena u Australiji, između 2021. i 2025. godine, istraživači i ronioci su dokumentovali 20 prilika kada je ovaj mužjak, obični kljunasti delfin po imenu "Babls" (Bubbles), lovio povraćenu hranu od gofa. Babls je u svom naumu uspeo 11 puta.

Ovaj gadni ulov izgleda ovako:

Delfin prilazi jatu riba i traži specifičnu metu. Kada identifikuje ribu, počinje da je juri, izolujući je iz grupe. Potera se nastavlja sve dok riba ne povrati svu hranu koju ima u stomaku, a delfin brzo proguta taj materijal.

Babls je obično prolazio kroz ovaj proces više puta zaredom, izvodeći do 10 potera za 30 minuta. Dok lovi, Babls ispušta zvukove za koje istraživači veruju da bi mogli dodatno da stresiraju metu i nateraju je da povrati — ali eholokacija može da pomogne delfinu i da utvrdi koje ribe imaju najpunije stomake.

"Eholokacija omogućava delfinima da uoče male razlike u obliku, veličini i strukturi svojih meta, pa delfin potencijalno koristi eholokaciju da odluči koju ribu će ciljati kako bi dobio najbolju nagradu", kaže Ejdža Armstrong, pomorska naučnica sa Univerziteta Sunshine Coast u Australiji i koautorka studije. Ipak, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdile te hipoteze, dodaje ona. Rezultati su objavljeni 13. septembra u časopisu Ecology and Evolution.

To što isti delfin iznova i iznova ponavlja ovo ponašanje je interesantno i "čini ga ubedljivim dokazom da je ovo bilo više od pukog oportunističkog hranjenja", kaže Džejson Bruk, naučnik koji proučava ponašanje delfina na Državnom univerzitetu Stiven F. Ostin, a koji nije učestvovao u istraživanju. "Ipak, bio bih oprezan u pripisivanju namere. Još uvek ne možemo da kažemo da delfin proganja ribu zato što očekuje da će ona povratiti."

Takođe je nejasno da li je Babls naučio da lovi na ovaj način sam ili od drugih delfina, i da li je ovakva vrsta kleptoparazitizma široko rasprostranjena među drugim kitovima.

"Vrlo je moguće da i druge vrste koriste ovu taktiku", kaže Armstrongova. "Delfini i kitovi koriste razne jedinstvene taktike potrage za hranom, što odražava njihovu inteligenciju, prilagodljivost i sposobnost učenja i društvenog prenošenja informacija jedni drugima."

Ipak, dokumentovanje ovakvih ponašanja pod vodom je izazovno, napominje Bruk. "Delfin može da izvede kompleksno ponašanje pri hranjenju nekoliko metara pod vodom, i mi možda nikada nećemo saznati šta se tačno dogodilo", kaže on.

(Telegraf.rs/Yahoo)