SRPSKI DOSIJE X: Jeziva žena hoda po šumi kod Zaječara i plaši ljude. Skroz je gola, ima crnu kosu i oštre zube

Smrt dvojice lovaca Ljubiše Tomića (58) i Zorana Gmitrovića (54), koji su krajem juna umrli na istom mestu između zaječarskih sela Vratarnica i Zagrađe, u razmaku od samo nekoliko sati i dalje budi duhove. Da li je u pitanju koincidencija ili je prste umešala takozvana Mume Paduri, odnosno Šumska Majka se i dalje nagađa, ali činjenica je da je dvoje umrlo u isto vreme na isto mestu. U šumi.

Zaječarci veruju da im je dva meštana ubilo vlaško božanstvo, demon "Šumska majka"

Preporučujemo

Zašto žene veruju u vlašku magiju: Ko je Muma Paduri, zaštitnica žena? (FOTO)

Prvo je umro Ljubiša dok je dežurao, a Zoran ga je zatekao mrtvog i dobio infarkt. Iako je zvanično utvrđeno da su oba lovca preminula od zastoja srca – infarkta, koji je pospešila, najverovatnije, visoka temperatura koja je pogodila Srbiju, neki u ovom kraju i dalje ostaju ubeđeni da je ovo delo takozvane Šumske Majke, od koje zazire cela istočna Srbija! 

Ko je zapravo Muma Panduri ili Šumska Majka 

Foto: Pixabay

Ona se smatra vrhovnim vlaškim božanstvom, koja vlada zemljom.

Ona živi u šumi, a na proplanke izlazi u dugoj haljini i raspletene kose. Lepa je kao boginja, ali neretko se ukazuje i kao odrpana starica. Njen prvi pomoćnik je Tartor. Veruje se da njih dvoje u letnjim noćima igraju i pevaju, a nekad u svoje kolo uvuku i smrtnike.

U knjizi Mitskih bića srpskih predanja autora Slobodana Zečevića jedno od značajnih mesta upravo zauzima Šumska Majka u koju i danas veruje seoski narod istočne Srbije i Banata.

Foto: Pixabay

- Gospodarica šume u istočnoj Srbiji zamišljena je bila kao lepa žena, raspletene crne kose sa dugim nokotima, katkad naga, a katkad odevena u belu odeću.

- Ovo mitsko biće u Srbiji se javlja i u drugim oblicima. Šumska Majka se mogla javiti i kao stara i ružna žena sa veoma izraženim zubima. Verovalo se da se pojavljuje samo noći i to najčešće oko ponoći.

- Mislilo se da ne zalazi u sela, pošto joj smeta dim i mnoštvo sveta, pa se zato isključivo kretala šumom. Kada bi išla šumom, drveće bi se savijalo do zemlje tako se verovalo. Smatralo se da divno peva, a kao većina demona, ona je pohotljiva i često zavodi malde i lepe ljude, i to najčešće u šumi ili u vodenicama, piše u knjizi.

Legenda kaže da je često u mlinu spospadala mlade momke. Tako postoji kazivanje da je jedan mladić u mlinu zatekao divnu nagu ženu raspletene kose i velikih grudi, koja mu se podala, a zatim nestala.

Imenom šumske majke, često naziva i neki lepi šumski potez jer postoji sati trag verovanja da je Šumska Majka rado boravila na tim mestima. Takvi potesi su bili kultna mesta. Nevolja bi obično nastala za onog ko bi se usudio na na takvim mestima seče jer se dešavalo i verovalo se da se on razboleo, umro, ali često i da su mu se ruke oduzele.

Interesantno je da misterija Šumske Majke nije samo vezana za istočnu Srbiju. Njeni tragovi se nalaze i u Banatu. Tamo se obično Šumska Majka zamišljala kao žena razbarušene kose, a ondašnje žene kada nekog kunu, govorile su "Uzela te, dabogda, planinska majka."

Foto: Pixabay

Šumskoj Majci se pripisuju i druge funkcije osim demonskih:

- Šumska Majka se smatra zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčadi, koje je često napadala. Od nje se obično tražila pomoć u slučaju bolesti dece. Pri lečenju dece, bajalice u istočnoj Srbiji često su pominjale šumsku majku. Ona je donosila, ali i sprečavala bolest, naročito nesanicu i dečiji plač, kažu kazivanja u knjizi Mitskih bića srpskih prednja Slobodana Zečevića

Po verovanju postojala je i trava Šumske Majke, jer se misli da kađenje tom travom obezbeđuje nerotkinjama oplođenje. Ova trava se obično mogla naći s proleća uz goske potoke, pre nego što kukavica ne zakuka. Žena koja je pošla u potragu za travom nije smela da govori, morala je biti odevena u čistu odeću.

(Telegraf.rs)