Ivan i Damir su otišli u Nemačku i svaki je napravio svoju računicu troškova: Evo koliko košta život gastarbajtera

Saberi bruto , neto i trosak. Pa standard i radno mjesto i vidi gdje si.

Od kada se placa vrtic Nemackoj????Placa se hrana samo 49€

Plus na platu ide na svako dete drzava daje 294 evra plus ako je neko nezaposlen socijalu onda povracaj poreza na neke stvari itd.

Kosta onoliko koliki su apetiti pojedinaca.Ne moze racunica samca,bracnog para i bracnog para sa detetom ili decom biti ista.

U Austriji sam skoro 4 godine zavrsavam fakultet plus radim. Nisam primetila da me neko zove "Jugo" i tome slicno kako sam procitala u nekom od komentara. Znam samo dve osobe iz Srbije i to je sve. Niti zelim da budem u tom nasem "seljackom" kalupu. Prvo naucite jezik, zavrsite skolu pa ce biti i novca. I za sve ove sto voze Audi i to me slicno stedite novac i kupite deci stan, a ne u garazi po 2 automobila i stan od 60m2 koji je iznajmljen.

Veliki nostalgicari i nepomisljaju da odu.Oni su zadovoljni i onim sto nemaju.Ali zivot je nesto drugo,ljudi idu da deci bude bolje.Ili bar tako misle.Ovde je kod nas skoro nemoguce opstati u moru nemastine i sta je izlaz.To govore oni koji imaju ,,prosecne ,,plate pa nemoraju da brinu i da napustaju zemlju.

Hm. Pa i nije sve baš tako "oni" čuvaju socijalni mir za spajanje porodice ima dosta ustupaka itd... Ali većina naših gore ne vidi ni park a kamo li kiosk ili daleko bilo kafanu a o restoranu da ne pričamo čast izuzecima ovi mlađi malo balkanske diskoteke iz doba 90tih i to im je.... To je kako reče moj domaćin Nemačka tu ne možeš ostat gladan i to je..... Sve je to tamo za ljude napravljeno al mi smo Srbi Balkanci plivamo i u ovoj muci....

Evo vam prosta racunica. Troskovi su veoma slicni kao i u srbiji, neki manje neki vise, izuzetak kirija ali neki i ovde placaju slicnu kiriju a plate su skoro 10 puta vece, gorivo struja i hrana je jeftinije, pa ko voli nek izvoli.

Njihova prosjecna plata pokriva potrosacku korpu, sto je sasvim normalno stanje jednog drustva. Ukoliko radite vise i skolovani ste, sebi mozete priustiti i neke bolje stvari, od auta do stana i odmora. Samo kod nas prosjecna plata 30% potrosacke korpe.

Ako im neodgovara neka se vrate kuci

Sve, sve ali kako moze da tvrdi da se može preživeti za hranu sa 50€ ili manje, porodica???! Alo bre pa jedini da se jede tost i marmelada.

14 RAZLOGA PROTIV ODLASKA U INOSTRANSTVO😉 --------------------------------------------------------- U Niš si Nišlija. U inostranstvu si “Jugo”. Samo u svojoj zemlji i svom gradu osećaš se kao kod kuće. Ovaj osećaj ništa ne može da zameni. Kada odeš u inostranstvo, postaješ deo mase emigranata sa ovih prostora koje ljudi jednostavno nazivaju “Jugo” ili slično, zavisi od konkretne zemlje. Svi pričaju na tuđem jeziku Tamo se govori strani jezik. Koliko god se trudio on će za tebe uvek da bude strani jezik. I posle 30 godina i dalje ćeš praviti greške na osnovu kojih će lokalno stanovništvo uvek da te žigoše kao stranca. Svoj jezik ćeš postepeno da zaboraviš Najpre kreneš da zaboravljaš sleng. Čak i kada bi se trudio da ga ne zaboraviš, tvoj sleng zastareva. Ako i pokušaš da ga koristiš za vreme svojih dragocenih odmora u otažbini, svi će ti se smejati jer se sleng menja sa vremenom a ti si zamrznut u vremenu. Posle toga polako zaboravljaš reči a na kraju i gramatiku. Polako počinješ reči maternjeg jezika da zamenjuješ stranim rečima. “Do kraja jula moram da kundigam moj fertrag”. Šta ovo znači? To zna samo Jugo u Nemačkoj. Prijatelji Čim emigriraš, za tebe počinje neka nova realnost. Realnost iz koje si otišao nastavlja da živi ali ti više nisi tamo. Tamo su samo tvoji prijatelji. Njima se dešavaju promene u životu kojih ti nisi deo. Tebi se dešavaju promene u životu kojih oni nisu deo. Kada se srećete ili samo preko telefona razgovarate, svako priča nešto svoje bez pravog dijaloga. Prijatelji postaju polako samo uspomene na srećnija vremena. Mama tata sestra brat Oni svi stradaju od tvoje odluke da napustiš porodično gnezdo. Ne razumeju zašto si otišao ali se prave da razumeju. Podržavaju te na rečima u tvom pokušaju da “uspeš” napolju a sami žive u nekim prošlim vremenima kada ste svi bili jedna srećna velika porodica. Kada jednom odeš svuda postaješ stranac Čim napustiš rodnu grudu momentalno počinješ da se otuđuješ od nje. Tamo gde dođeš uvek ćeš biti stranac koliko god se trudio. Možeš sa kolegama da ideš na časove jahanja, možeš da roštiljaš kobasice koliko hoćeš ali duša će ti uvek biti negde drugde. Što je najgore to mesto više fizički ne postoji. Tamo je hladno Tamo je hladno čak i leti. Čak i kad sunce sija nikad nije onako toplo kao što zna kod kuće da pripeče. Zime su neverovatno hladne i dugačke, dani su kratki, ujutru kada odlaziš na posao još se nije razdanilo a kada se vraćaš kući već je mrkli mrak. Lokalci se kupaju po jezerima čim temperatura pređe 20 stepeni. Jezera su iskopane rupe u zemlji ostale od izgradnje autoputeva. Priroda je lepa ali veštačka. Kad skreneš sa stazice u šumu neko te obavezno namrgođeno gleda. Tamo nas ne vole Tamo nas ne vole čak i pre nego što emigriramo i dođemo kod njih da živimo. Kada dođemo da živimo u njihovu zemlju, trpe nas jer radimo poslove koje oni ne žele. Retko ali ponekad se desi da ti priznaju da su lenji. Ti se samo osmehneš i nastaviš da ređaš red maltera red cigle. Para nije sve u životu Para nije ništa u životu kad imaš samo pare a nemaš ništa drugo. Ako je jedino što ti u životu fali malo više para, nemoj ni da pomišljaš o emigraciji. Hrana Voće i povrće je plastično, hrana je nezačinjena. Hrana je skupa a kvari se brzo. Sve se uzgaja u Holadniji i Poljskoj i izgleda lepo. Kada se nekome žališ na ukus hrane, čudno te gledaju. Iz pristojnosti te puste da dovršiš rečenicu a onda te unište svojim monologom o tome kako je hrana najbolja i najukusnija baš u njihovoj zemlji. Tvoja reč protiv njihove. Ti uvek gubiš. Filmove i muziku moraš da platiš Nevervovatno ali istinito – skidanje filmova i muzike je kažnjivo po zakonu. I ne samo da je kažnjivo nego se i aktivno kažnjava. Ljudi kupuju DVD-eve preko interneta a onda ih isto tako i prodaju. Neko iznajmljuje po video klubovima a neko gleda filmove preko interneta. Većina gleda filmove na televiziji sinhronizovane na svoj odvratni lokalni jezik. Kada vidiš Bogarta kako izgovara “Spiel das doch noch mal, Sam” dobiješ želju da se momentalno ispovraćaš. Tamo živiš za odmore kući Smešno ali tako je. Dok si kući jedva čekao da pobegneš negde na more, daleko od svog grada ili ne daj bože sela. U tuđini jedva čekaš da odeš “kući” na par nedelja. Obožavaš da provedeš vreme na selu i to ti deluje kao idealan odmor. Živiš za te dane cele godine i štediš kao blesav da ne bi razočarao sve one koje si ubedio da ti je u inostranstvu bolje. Integracija u novu kulturu je osuđena na propast Kakva crna integracija. Tebi je samo stalo da odradiš svoje sate a onda provedeš vikendem sa svojtom. Nećeš valjda da ideš sa Švabama posle posla na pivo i diskutuješ o utakmicama treće lige rukometa. Prvo ne razumeš jezik a drugo šta tu ima zanimljivo. Odlazak je neizvestan. Ostanak je izvestan. Zašto da rizikuješ odlaskom? Većina koja ode mašta da se vrati nazad. Zašto ne bi onda sebi skratio muke time što uopšte nećeš nigde odlaziti