Ovaj podvodni vulkan mogao bi svakog trenutka da eksplodira i izazove cunami

Foto: Wikipedia

Ovog leta istraživački brod "Marcus G. Langset"', dužine 70 metara krenuo je prema severozapadu Pacifika.

Iza njega vukle su se četiri "električne zmije" dužine oko devet kilometara. Kablovi su bili načičkani istraživačkim instrumentima koji su mogli da zavire u pulsirajuće čudovište koje je ležalo kilometar ispod površine. Aksial Seamount - vulkanska podvodna planina. Brodska posada imala je jedan imperativ: Ne dopustiti da se kablovi zapetljaju, piše New York Times.

Preporučujemo

- Ako se to dogodi - igra bi bila gotova - rekao je Sem Mičel, stručnjak za podvodne vulkane koji se pridružio ovom putovanju.

Brod pripada Nacionalnom udruženju za nauku, a njime upravlja Zemaljska opservatorija Lamont-Doerti sa Univerziteta Kolumbija. Naučnici su na brodu proveli 33 dana u julu i avgustu nadajući se da će prvi put stvoriti 3D karte magmatskih jezera i puteva u pojedinačnom, aktivnom podmorničkom vulkanu. Ako bi istraživači uspeli, dobili bi pogled na hiperaktivni vulkan koji nikada nisu videli. Prikaz unutrašnje anatomije Axiala takođe bi poboljšao naučno razumevanje podvodnih vulkana širom sveta, od kojih većina još uvek čeka da budu otkriveni u mračnim dubinama.

Foto: Wikipedia

Nekoliko godina priprema i još nekoliko nula u banci

Brodom je moralo pažljivo da se upravlja i nije smeo naglo da se zaustavi da se kablovi ne upletu što bi imalo vrlo skupe posledice. Pred kraj meseca sve je izgledalo kao noćna mora kad se otkinuo jedan deo kabla. Naučnici duboko u trupu broda, u sobi punoj ekrana u koje su beležili razne podatke, videli su kako je nekoliko monitora ostalo crno. GPS podaci kablova naznačili su da to definitivno nije tamo gde bi trebalo da bude. Jer svi su naučnici znali da bi mogao da se  izgubi u moru, ode zauvek. U poređenju s ekspedicijama na kopnene vulkane, za ovu na koju je krenuo brod "Marcusa G. Langseth" potrebno je nekoliko godina priprema i još nekoliko nula u banci, objašnjava dr Mičel. Izgubiti čitavu porodicu sondi i senzora na Tihom okeanu bila bi stresna i skupa nesreća.

Aksial Seamount - podvodna planina je na oko 483 kilometra od obale Oregona. Naučnici već dugo imaju saznanja o njenom velikom obimu, ali nakon rada sonara Nacionalne uprave za okeane i atmosferu u ranim 1980-im, „sijalica se ugasila: vau, ovde je veliki vulkan“, rekao je Bil Čedvik, geolog morskog dna na Univerzitetu Oregon, koji nije bio uključen u ovu ekspediciju.

- Vulkanska baza je veličine grada Ostina u Teksasu - kaže Adrijen Arnulf, seizmolog sa Univerziteta Teksas u Ostinu, glavni istraživač u ekspediciji. Tokom geološkog vremena, stacionarni nalet plašta ispod pomične tektonske ploče Tihog okeana stvorio je 1.120 kilometara dugačku liniju podmorskih vulkana, poznatiju kao podmorski lanac Kob-Ejkelberg. Aksial, najmlađi član lanca, trenutno sedi na vrhu te užarene tačke. Vulkan takođe sedi uz greben srednjeg okeana koji razdvaja Pacifičku ploču na zapadu i ploču Huan de Fuka na istoku. Ove se ploče odmiču. Ovakvi grebeni rodno su mesto okeanske kore; rastaljeni kamen se izdiže duboko iz Zemlje do morskog dna, stvarajući bujnu vulkansku aktivnost.

Ova dvostruka snaga pomogla je Aksialu da postane najaktivniji podmorski vulkan u regionu. Nastao je puno pre no što su ga ljudi primetili - dokumentovane su tri erupcije - 1998, 2011. i 2015. godine.

Foto: Wikipedia

- Aksial je dovoljno udaljen i dubok da je malo verovatno da će ikada ikome naneti štetu - rekao je Ken Rubin, vulkanolog sa Univerziteta na Havajima u Manoi. Bolje razumevanje Aksiala pomoći će da se preduhitre opasnosti koje prete od drugih vulkana koji predstavljaju rizik, poput havajskog Kilauea, koji zaista proizvodi gomilu lave u blizini vrlo naseljenog područja. Tu su i Anak Krakatau u Indoneziji, koji se pokazao kao pokretač smrtonosnog mega-cunamija.

Površina temeljno istražena, ono ispod je nepoznanica

Hiperaktivnost Aksiala i udaljenost od kopna čine ga jednim od najopsežnije istraženih i nadgledanih podmorskih vulkana na svetu. Nadgledali su ga brodovi, ljudi su ih izbliza posećivali u podmornici, kao i autonomni ronioci, a od kraja 2014. neprekidno ga nadgleda podvodna opservatorska mreža poznata pod nazivom Cabled Array.

- Površina Aksiala temeljno je proučena, ali ono što se nalazi ispod ostaje mnogo manje poznato - rekla je Eni Kel, seizmolog sa Univerziteta u Nevadi, koja je bila deo istraživačkog napora.

- Jedini način da shvatimo šta se događa kada vulkan eruptira je da zavirimo unutra. Ranije seizmičko skeniranje i preslušavanje geoloških podrhtavanja proizveli su dvodelni presek delova i ključnih karakteristika poput njegovih vodova i primarnih i manjih rezervoara magme.

Poput lekara, i vulkanolozi bi bolje razumeli Aksial ako bi se svi njegovi vulkanski organi, magmatske vene i geološke kosti mogli precizno oslikati i staviti u pravi 3D - što je lakše reći nego učiniti. Snimanje geološkom CT pretragom danas je rutinska stvar za kopnene vulkane, ali nije tako za podvodne. Ključna za misiju bila je kolekcija pneumatskih vazdušnih pušaka, čiji pucanj vazduha pod pritiskom stvara akustične impulse. Ti su se impulsi odbijali unutar Aksiala pre nego što su se vratili na jedan od mnogih prijemnika na tim kablovima, a svaki od kablova plutao je daleko od brodske buke da bi se dobila što tačnija očitavanja.

Ti zvučni talasi različito se kreću pod morem, zavisno od svojstava stene na koju nailaze. Takvo ponašanje omogućava naučnicima da utvrde ono što je u Aksialu, kao i koliko su istopljeni ili čvrsti njegovi magmatski "organi". A uz pomoć ekspanzivnijeg i snažnije opremljenog senzora, naučnici bi prvi put dobili 3D prikaz.

Foto: Wikipedia

- Jedva vidite sunce jer ste često u trupu broda - rekao je dr Arnulf. - Bio je to vrlo, vrlo naporan rad - dodao je dr Mičel. Srećom, kabl koji je prestao da daje signale je pronađen prilepljen, nekako još uvek pričvršćen za brod. Kako se to nije moglo popraviti na moru, tim je misiju morao da završi sa samo tri kabla. Jednom je pak otkazao motor, zbog čega su morali sve kablove ponovo da povuku i namotaju, a njihova ukupna težina je oko 55 tona. Motor je popravljen u roku od sat vremena, ali cela operacija namotavanja kablova trajala je 18 sati, a isto toliko i njihovo ponovno polaganje. Na tome su izgubili dva dragocena dana.

Uvek izgubite neki instrument ili vreme

- Mislim da nikada nisam bio na krstarenju gde sve ide glatko. Uvek izgubite neki instrument ili vreme - rekao je. - Za većinu učenika to je bio prvi put da su na moru, pa je bilo važno da im je bilo zabavno - rekao je dr Mičel. Palo je i mnogo opklada. Pogađalo se s koliko je jaja snabdeven brod (2.880), ili koliko opruga ima u jednom vazdušnom pištolju (24). Između smena, ljudi su dovršavali teze, pisali radove, čitali knjige. Doktor Arnulf pripremao se za ekstremne sportove na kopnu pa je puno vremena provodio u teretani. Nisu svi iz ekipe morali da brinu samo zbog tehničkih problema. Lokalne morske životinje, poput kitova, delfina, morskih pasa i morskih riba, mogle su da unište ekspediciju. Ljudi koji su radili na palubi koristili su hidrofone za slušanje pod vodom. Morski sisari zavise od akustične komunikacije, tako da ako bi se čuo bilo koji sisar na udaljenosti od oko 3.300 metara od broda, gromoglasna seizmička oprema morala je da se sprema i nisu ispaljivali plotune vazduha.

- Vi ustvari stvarate zvuk u okeanu svakih 15 sekundi, i to vrlo glasan zvuk - rekao je dr Mičel. Mlađe kolege pokretale bi akciju isključivanja opreme ako bi na bilo kojoj udaljenosti detektovali neku životinju. Bebama plavih kitova ovakvi zvukovi bili bi poput vriska u uvo. Uprkos nekoliko nezgoda, putovanje je postiglo svoj cilj. Zaključenom ekspedicijom, naučnici sada spajaju sve podatke kako bi stvorili pravilan 3D prikaz Aksialovog "krvotoka". Vrhovi primarne i sekundarne magmatske komore jasno mogu da se vide u tri dimenzije. Njihove složenosti postaju jasne: više vodoravnih talasa magme, poznatih kao pragovi, probijaju se kroz podzemlje.

Zastrašujuće, ali sjajno

- Značajan deo vulkanskih erupcija događa se na mestima poput Aksiala - rekao je dr Rubin, govoreći o grebenima okeana, koji zajedno predstavljaju "kičmu" vulkana koji se protežu širom sveta. Podaci misije takođe bi mogli pomoći naučnicima da bolje razumeju zašto Aksial "diše". Sledeća erupcija predviđa se 2020. ili 2021. godine.

- Zastrašujuće je, ali i sjajno - rekao je.

(Telegraf.rs  /Izvor: ekspress.hr)