• 8

Crni turizam od Pompeje do Černobilja: Zašto su ljudi toliko fascinirani smrću i tragedijama

Crni turizam se odnosi na posećivanje mesta gde su se dogodili neki od najužasnijih događaja u ljudskoj istoriji. To uključuje genocide, ubistva, etničko čišćenje, rat ili bolesti

  • 8

Od Aušvica do Černobilja, pa sve do mesta na kom je ubijen Kenedi i tragedije 9/11 u Njujorku, samo su neka od mesta koja godišnje opsedaju turisti.

Svake godine milioni ljudi širom sveta hrli da poseti neka od "najtužnijih" mesta na svetu: gradove u kojima su pričinjena zverstva, u kojima su se dogodile nesreće, prirodne katastrofe...

Eksperti ovaj fenomen nazivaju "crnim turizmom" i kažu da ima dugu tradiciju. Crni turizam se odnosi na posećivanje mesta gde su se dogodili neki od najužasnijih događaja u ljudskoj istoriji. To uključuje genocide, ubistva, etničko čišćenje, rat ili bolesti.

Neke bi možda ovo asociralo na duhove i strašne priče, ali oni koji su proučavali fenomen navode da to nema nikakve veze sa natprirodnim stvarima.

- To nije novi fenomen. Postoji dokaz da crni turizam datira još od Bitke kod Vaterloa kada su ljudi iz svojih kočija gledali bitku - rekao je Dž. Džon Lenon, profesor turizma na Univerzitetu Glazgov koji je kovanicu "crni turizam" stvorio sa kolegom još 1996. godine.

Černobilj, Ukrajina

Tragedija u Černobiju; Foto: Tanjug/AP

To se dogodilo još 1815. godine, a Lenon pominje jedan još stariji primer: ljudi koji se guraju u publici kako bi gledali javno vešanje u Londonu u 16. veku. To je nešto što je relativno moderno u odnosu na krvave spektakle koji su se odigravali u Koloseumu u Rimu.

Tačna statistika o tome koliko ljudi učestvuje u "crnom turizmu" svake ne postoji ili da li je ta brojka u porastu. Jedan online vodič Dark-Tourism.com, na listi navodi skoro 900 mesta u 112 država.

Nema sumnje da ovaj fenomen postaje sve vidljiviji, delom i zbog Netfliksove serije "Dark Tourist" koja je objavljena prošle godine.

A popularna kultura samo pridodaje ovom fenomenu: nakon što je HBO objavio mini seriju "Černobilj" o nuklearnoj katastrofi 1986, turističke agencije počele su sve više da vode ljude na ovo mesto, a poseta je porasla a 30 do 40 odsto.

Angela Merkel, Aušvic

Koncentracioni logor Aušvic u Poljskoj; Foto: Tanjug/AP

Ukrajinska vlada je od tada navela da namerava da černobiljsku zonu i zvanično proglasi turističkom atrakcijom, uprkos nivoima radijacije.

Filip Ston, direktor Instituta za istraživanje crnog turizma na Univerzitetu Lankašir u Engleskoj rekao je da vidi kako apetit za ovakvim destinacijama raste.

- Mislim, iz političkih ili kulturnih razloga, okrećemo posetama kako bismo se setili apekata smrti i umiranja. U toku je svojevrsna manija "sećanja". Možete to nazvadi crnim turizmom - rekao je on.

A zašto su ljudi toliko opčinjeni takvim mestima? Akademisti koji su proučavali fenomen navide da je to u ljudskoj prirodi.

- Dobili smo tu kulturološku fasiniranost mračnijom stranom istorije, veći deo istorije je mračan. Mislim da kada odemo na ta mesta, ne vidimo strance, već vidimo sebe i to šta bismo radili u takvim okolnostima - naveo je Stoun.

Nuklearna elektrana Fukušima Daići. 2021 počinje uklanjanje nuklearnog odpada

Elektrana Fukušima; Foto: Tanjug/AP

Ne postoji tačan tip turiste koji se vodim crnim turizmom: to može da bude istoričar koji porodicu vodi na put gde su se nekada odigravale bitke u Građanskom ratu, izletnik koji ide u Koloseum, ili turista koji istražuje napuštene teritorije posle nuklearne nesreće u Fukušimi 2011. godine.

Oni koji su upoznati sa fenomenom ne osuđuju ga. Zapravo, oni tvrde da ona mesta sa najviše značenja pomažu posetiocima da razumeju sadašnjost i da budu pažnjiviji prema budućnosti.

- Ovo su važna mesta koja nam govore mnogo o tome šta znači biti čovek. Mislim da su to važna mesta za nas da pokušamo da razumemo bolje zlo za koje smo sposobni - naveo je Lenon.

S obzirom na to da sve više tih mesta postaju popularna, stručnjaci strahuju da bi mogla da postanu eksploatisana, da se koriste kao pozadine za neugledne fotrografije.

- Pomalo izaziva to pasivno ponašanje, hajde da ga nazovemo turističko ponašanje, koje možda nije na mestu - dodao je Stoun.

Selfiji u koncentracionim logorima i slične fotografije nešto su što se izbegava na društvenim mrežama.

Lenon navodi da je ponekad zapanjen ponašanjem, ali odbija da navede šta je to što smatra prihvatljivim ili ne. Nada se da posećivanjem ovakvih mesta ljudi postaju bolje informisan, prenosi Saut Čajna morning post.

(Telegraf.rs/N.Z.)

Komentari

  • Nl.

    Odo ja na more da gledam lepe zene i pijem hladno pivo... da idem da gledam auswitz o boze me sacucaj...

  • mama

    Nije smrt fascinantna. Takvi obilazvi nas priblize zrtvama otvori svjest potvrdi istoriju. To je traganje. Tesko ke shvatiti da je covjek od covjeka pravio sapun.

  • Vuuuk

    Crni turizam? ...znaci i stradanje ljudsko smo pretvorili u sta? Po naslovu ovog teksta se moze steci misljenje da je to bolesno i da je to vid turizma i posecivanje iz znatizelje ili cega ...znaci li to poseta Jasenovcu..Ausvicu...Mauthauzenu...itd turizam ili saosecanje i zgrozavanje nad stradalima...onda ne bi trebali ni na groblja stradalima i poginulima...jer ce i to postati turisticka destinacija

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima