• 0

Biljke buntovnice: One bi mogle da prežive klimatske promene jer krše neka važna pravila ekologije

Naučnici su se iznenadili kada su pročuavajuči ove biljke došli do zaključaka koji izlaze iz okvira ekološke nauke

  • 0

Biljke koje krše neka od „pravila“ ekologije, adaptirajući se na neuobičajen način, mogle bi da imaju veću šansu da prežive klimatske promene, tvrde istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu i Tirniti koledža u Dablinu. Oni su proučavali biljku koja se naziva muška bokvica ili uskolisna bokvica (Plantago lanceolata) kako bi zaključili na koji način je ona postala jedna od najrasprostranjenijih biljnih vrsta na svetu, piše Science Daily.

- Ova bokvica, mala biljka poreklom iz Evrope, raširila se širom sveta i mi smo hteli da vidimo zbog čega je tako uspešna i u suvim i vlažnim oblastima planete – kaže dr Anabel Smit sa Univerziteta u Kvinslednu i koautor studije.

Tim od 48 ekologa pričavao je 53 mesta u 21 zemlji sveta, označivši hiljade biljaka, prateći način na koji venu i kako se njihovo seme širi, brojeći cveće i semenje i proučavajući njihov DNK.

Ono što su otkrili iskoračilo je van do sada poznatih principa ekološke nauke.

- Bili smo šokirani kada smo ustanovili da se neka od „pravila ekologije“ jednostavno ne odnose na ovu vrstu. Ekolozi koriste različite teorije za shvatanje načina na koji priroda funcioniše, koje su razvili tokom decenija terenskog istraživanja, a jedna od tih teorija odnosi se na načine na koje su promene u veličini populacije uticale na genetsku raznovrsnost ili varijaciju u genima koji se nalaze u DNK. Male populacije imaju malu genetsku raznovrsnost, dok one velike, sa velikim brojem izdanaka, imaju bogatu genetsku raznovrsnost. Genetska raznovrsnost je bitna podloga za evoluiranje vrste, a što je ona veća, biljke se bolje prilagođavaju promenama životne sredine, kao što su klimatske promene. Ustanovljeno je da je kod biljaka koje su na svom matičnom tlu okruženje uticalo na nivo njihove genetske raznovrsnosti, ali da se u novom okruženju ovi buntovnici koji krše pravila bolje prilagođavaju od većine drugih biljaka – kaže dr Smit.

Tim naučnika je otkrio da je uspeh ove vrste bokvice toliki zbog čestog prenosa u razne oblasti širom sveta.

Profesorka Ivon Bakli sa Triniti koledža, koja je takođe jedna od autorki ove studije, kaže da su DNK analize otkrile da je neprekidno prenošenje ove biljke u Australiju, Novi Zeland, Severnu Ameriku, Japan i Južnu Afriku brzo doprinelo njenoj genetskoj raznovrsnosti, zbog čega ona ima viši nivo prilagodljivosti.

- U Evropi ove bokvice se pridržavaju pravila, ali kada kroče van nje, bez obzira na to gde ih posadite, one skoro uvek imaju visoku genetsku raznovrsnost i visok nivo prilagodljivosti – zaključuje Bakli.

- Veoma je važno što sada znamo da stalni prenos ovih biljaka meša genetski materijal i čini invazivne biljke još uspešnijim. Istraživanja invazivnih vrsta daju nam naznake na koji način bi ostale biljke mogle da se prilagode klimatskim promenama – kaže Smit.

Video: Živa misterija: Ima 720 polova, a ne zna se da li je biljka ili životinja!

(V. T.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima