• 1

Neverovatno otkriće: Neandertalci jeli ajkule i delfine, savršeno je uticalo na njihov mozak

Čovekovi preci su lovili hranu u okeanu

  • 1
Setubal, Portugal

Foto: Pixabay

Istraživanje u Portugalu pokazuje da su se neandertalci koristili hranu iz mora u istoj meri kao i direktni preci savremenog čoveka. Jeli su ribu, dagnje i foke.

Decenijama se sposobnost pronalaženja hrane u morima i rekama smatrala specifičnošću razumnog čoveka. Ipak, naučnici su pronašli dokaze da su neandertalci sa današnjeg juga Portugala i te kako koristili hranu iz mora.

Živeli su u periodu od 106.000 do 86.000 pre našeg vremena u pećini Figueira Brava kraj Setubala. Jeli su dagnje, rakove, ajkule, jegulje, morske ptice, delfine i foke.

Na čelu istraživačkog tima bio je profesor Univerziteta u Barseloni Žoao Zilhao. Profesor tvrdi da je morska hrana činila polovinu ishrane čovekovih predaka koji su živeli pored pećine Figueira Brava. Druga polovina namirnica vodila je poreklo sa kopna. Lovili su jelene, konje, vrste divljih goveda i kornjače.

Stimulatori mozga?

Najstariji dokazi o korišćenju hrane iz mora datiraju pre 160.000 godina i pronađeni su na jugu Afrike. Istraživači potvrđuju da su morski plodovi delovali na mozak čovekovog pretka stimulišući kognitivne sposobnosti.

Time bi se mogao objasniti nastanak velikog broja izuma i razvoj kreativnosti ljudske populacije od pre 200.000 godina. Način ishrane pomogao je razumnom čoveku da nadmaši svoje srodnike kao što su neandertalci i denisovsci, piše BBC.

Ipak, istraživači kažu da su neandertalci iz okoline Setubala koristili plodove mora u istoj meri kao i moderne ljudske grupacije koje su tada živele na jugu Afrike.

- Zilhao i saradnici tvrde da su identifikovali naslage morskog materijala. Reč je o građevinama napravljenim od školjki. Važne su jer govore o sistemskom organizovanju čovekovih predaka. Zajednički su učestvovali u prikupljanju materijala i odbacivanju nepotrebnih delova - navodi profesor britanskog Instituta za arheologiju UCL Metju Poup.

Profesor Poup nije učestvovao u studiji, ali kaže da su lovci na školjke koristili deo plena za izradu monumentalnih građevina gde su se čak i sahranjivali.

- Proučavanje naslaga je naporan posao. Postoji velika sličnost sa tvorevinama koje su pronađene u Africi - navodi profesor Poup.

Video: Da li znate da od Beograda do kolevke Evrope ima tačno 170 kilometara?

(N. N.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Svasta

    Jeli su i krilca od vrane,rep od kornjače,prste od ježa..ko ce da dokaze da nisam u pravu?ovo su ciste nebuloze dokazati toliko godina unazad da je neko jeo meso od ajkule!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima