Broker, Astronaut i Vampir: Zavirite u misteriozan svet sakupljača sovjetskog "blaga" koje ništa ne vredi

Foto: Profimedia

Koristeći pseudonime poput Kopile, Broker, Astronaut i Vampir, zajedno su se udružili u jednoj akciji, da skupljaju satove iz ere Sovjeta. Ova grupa ljubitelja satova prostire se širom sveta, pogotovo u sajber-prostoru, i donosi istoriju o hiljadama satova koji datiraju još iz vremena Staljina.

Dašiel Otman Stenford sebe naziva štreberom za sovjetske satove. Prijatelji ga zovu Katalog. Njegov veb sajt, Watches of the USSR, otkriva i zašto. Na njemu se mnogu pronaći detalji iz njegove nepresušne arhive od oko 3.000 primeraka. Neke zadrži, neke prosledi dalje, i tako stalno unapređuje svoju bogatu kolekciju.

Iako je ovim hobijem počeo da se bavi tek pre sedam godina, Stendford slovi za cara kada su u pitanju sovjetski satovi.

- Zašto sovjetski satovi? Nisam toliko pasionirani kolekcionar satova, koliko sam kolekcionar istorije i kulture, fragmenata života. I zaista, ovi satovi imaju neverovatnu priču da ispričaju - navodi on na sajtu.

Sovjetski satovi su funkcionalni i utilitarni, ali kopajte dalje i otkrićete svet misterije i intriga, boja, piše Stenford, rođen u Teksasu, koji sada živi u bivšoj sovjetskoj republici Estoniji.

Stenford i njegovi prijatelji, kolekcionari sovjetskih satova, preneli su tu misteriju i intrige u današnje vreme, osnujući Obaveštajni biro za ruske satove. Član ove grupe se može postati samo uz pozivnicu, kaže Ulises Rosa, koji je osnovao biro pre nekoliko godina, kada se povezao sa ljudima dok se raspitivao o ruskim satovima na Fejsbuku.

Ukoliko ste i vi istraživali o ovim satovima, nemojte se iznenaditi ako on zna za vas. Ovaj stanovnik Mičigena naziva sebe Brokerom, i lako je zamisliti ga kako krije satove u nekom kaputu iz prošlih vremena.

- Ja sam onaj koji stalno povezuje kupce i prodavce - priča on za CNN.

Među ostalim članovima je i Vampir iz Malezije, koji je budan gotovo uvek da bi završio posao oko kupoprodaje satova. Tu je i Astronaut, Italijan koji se specijalizirao za satove koji su korišćeni prilikom sovjetskih letova u svemir.

Ne vrede milione, ali postoje ljudi koji ih pasionirano skupljaju Foto: Profimedia

Kopile, najmlađi član grupe, živi u Holandiji. Jednom je pronašao sovjetski sat vredan 1.000 dolara, a platio ga je svega 50.

- On je najsrećniji - kaže Rosa.

Broker, s druge strane, radi stvari od kojih ćete zanemeti.

Seća se kako je gledao treću sezonu Netflix-ove serije "Stranger Things" i rodila se misija. Njegov sin (14) želeo je sat koji je nosio Aleksej, sovjetski naučnik u seriji.

Kada je pauzirao snimak, Broker je uvideo da je u pitanju mode "Kirovskie", koji je izrađen u prvoj sovjetskoj fabrici satova 50-ih ili 60-ih godina prošlog veka.

- Krenuo sam u potragu čim mi je sin rekao svoju želju. Pronašao sam ga za dve nedelje, po ceni od 36 dolara - objašnjava Broker.

Ova priča samo ilustruje šta je ono što pokreće ove kolekcionare. To je hobi koji im, po relativno maloj ceni, dozvoljava da se povežu sa svetom kojeg više nema.

- Autentičan sat u dobrom stanju iz sovjetske ere može se lako pronaći na internetu za manje od 100 dolara, nekad čak i za 40 - priča Rosa.

Stenford dodaje da je upravo to ono što njih izdvaja od ostalih horologa (časovničari, ljubitelji i kolekcionari satova, op. a.).

- Niko ne kupuje ruske ili sovjetske satove iz razloga zbog kojih ljudi inače kupuju satove, koji su modni detalj, neka vrsta nakita. Ovo je čisto zbog zainteresovanosti, zbog intringe, egzotike ili vojne povezanosti - dodaje on.

Koreni u Americi

Sovjetska industrija satova vuče korene iz tadašnjeg industrijskog srca Amerike. Sovjetski lider Josif Staljin je želeo da modernizuje ekonomiju zemlje, a precizno vreme je bilo ključno za efikasno odvijanje stvari.

- Da biste koordinisali u modernom svetu, potrebni su vam pouzdani vremenski okviri, a Sovjeti nisu imali tako nešto - tvrdi Stenford.

Kako nije postojao domaći kapacitet za proizvodnju, sovjetske vlasti su pomoć potražili "preko bare", tačnije u Kantonu u Ohaju.

Oprema i znanje za prvu državnu fabriku satova u Moskvi uvezeni su od Dueber-Hampden Watch Co., firme u Ohaju koja je bankrotirala krajem 20-ih godina prošlog veka. Mediji su svojevremeno pisali da su Sovjeti došli, kupili mašine od kompanije Dueber-Hampden za 325.000 dolara, napakovali ih u voz, a potom na brod i sve odneli u Rusiju.

Sajdžije bolje zarađivale od Staljina

Kako im je manjkalo kvalifikovanih radnika, poveli su i Amerikance, koje su, za ono vreme, pošteno platili. Priča se da su im davali 70.000 dolara godišnje, besplatan smeštaj i da su im pokrili troškove puta.

- Jedan radnik se čak hvalio da je imao veću platu nego što je Staljin zarađivao u to vreme - naveo je jedan lokalni list iz Ohaja.

Sada kada su imali opremu da krenu u proizvodnju, tehnologiju su uvezli iz Francuske i Švajcarske, kako bi imali što bolji kvalitet.

- Pobeda nad nacistima u Drugom svetskom ratu takođe je potpomogla njihovu industriju - tvrdi Rosa.

Sovjeti su, naime, iskopirali neke od najboljih satova koje su nosili nemački vojnici.

- To su sada i najskuplji ruski satovi, baš ti koji su kopija onih koje su nosili nemački vojnici - kaže Rosa.

Uskoro su fabrike satova krenule da niču širom zemlje i proizvedeno je na stotine miliona satova pre raspada SSSR-a 1991. godine.

Rosa kaže da su satovi postali simbol sovjetske otpornosti i ponosa na zemlju koja se udružila da pobedi nacističku Nemačku i postane svetska supersila.

Jedna od najpoznatijih marki, Pobeda, dobila je ime na zahtev Kremlja nakon Drugog svetskog rata, tako bar stoji na sajtu proizvođača "Raketa".

- Satovi simbolizuju snagu volje i heroizam ruskog naroda - ističe se na sajtu.

- Postoji neki osećaj tvrdoće u njihovim satovima. Osećate se kao da stavljate tenk na zglob - kaže Rosa, opisujući ih kao „robustne“.

On priznaje da je vojna veza ono što ga je prvo privuklo. Ali u kolekcionarstvu sovjetskih satova ima mesta za one koji nisu vojni entuzijasti. Si Es Li, zvani Vampir, rekao je da ga vojni modeli ne privlače mnogo. On voli dizajn zasnovan na polarnim ekspedicijama ili letovima u svemir. Oni su ponos njegove kolekcije od najmanje 500 satova iz sovjetskog doba.

Stenford, s druge strane, ih voli kao modni detalj, sa "prostim i čistim" dizajnom.

- Meni je sovjetski dizajn zanimljiv, ćirilica mi je egzotična i primamljiva, istorija beskrajno fascinantna, a cene su pristupačne - objašnjava on.

Satovi kao Lego kockice

Kao i Rosa i on je iznenađen pouzdanošću sovjetskih satova.

- Pravili su ih dobro i pametno. Delovi su standardizovani što olakšava popravke i servis - objašnjavaju kolekcionari i kažu da ako jedan deo sata više ne radi, može se uzeti bilo koji drugi sat istog proizvođača i prepakovati deo.

Iako je ta zamenljivost bila pogodnost u sovjetsko doba, modernim kolekcionarima zadaje glavobolju. Kada se SSSR raspao, ekonomija je bila u rasulu. Građani su gledali na sve načine da dođu do novca, a milioni satova koji su ležali okolo, im je to omogućilo.

- Sovjetske fabrike su proizvodile od 30 do 50 miliona satova godišnje - kaže Li i dodaje da mu je jedan prijatelj iz Poljske rekao da su satove prodavali na meru, po 5 dolara za kilogram.

Prodavali ih na kilo Foto: Profimedia

Neki su kopali po gomilama satova tražeći zlatne delove, koji bi mogli da se pretope i prodaju. Drugi su ih uzimali zbog delova i pravili nove satove od njih. Njih kolekcionari nazivaju Frankenštajnima.

- U Rusiji ih zovu drugačije, 'kotlet', poput mlevene govedine. Neka vrsta mešavine delova koje su gnječili u pljeskavicu - kaže Li.

I novim i iskusnima kolekcionarima teško je da uoče Frankenštajna. Članovi biroa traže tragove, kao što su reči na zupčanicima, oblik krune i tragovi mašinske obrade u mehanizmu. Ipak, kažu da ne postoji nijedan organ koji sa sigurnošću može da utvrdi odakle su ti satovi stigli.

Iako Frankenštajni možda neće predstavljati sovjetsku eru, mogu biti podjednako zabavni za ne tako ozbiljne entuzijaste, kažu kolekcionari, dajući svemu prizvuk Hladnog rata.

- Sada je nekako moderno na nešto gledati sa nostalgijom i mislim da je mnogo ljudi zainteresovano za ove kul i jedinstvene delove istorije - kaže Stenford.

Čak i ako se ispostavi da su pazaraili Frankenštajna - cena, koja je često ispod 100 dolara, vredna je iskustva.

Mnogi autentične satove ali i Frankeštajne mogu pronaći posle samo par klikova na sajtovima poput eBay-a. Tu su čuvena Pobeda i Raketa, ali i Komandirskie, Sekonda, Slava, Strela and Vostok.

Kako biste bili sigurni da uzimate autentičan sat, Biro savetuje da obavezno pratite komentare. Većina članova Biroa je prve primerke kupila onlajn, a kada su postali ozbiljni kolekcionari, pronašli su bolji i jeftiniji način da se snabdevaju.

Li kaže da ima kontakte u Španiji, Italji, Rusiji i Rumuniji, koji za njega na buvljacima traže posebne satove, koje bi on voleo da ima u svojoj kolekciji.

- Nikad dovoljno prijatelja - kaže on.

Stenford, koji sam opravlja i sređuje svoje satove, kaže da je napravio mrežu posrednika koji mu za malo novca kupuju satove u Rusiji i Ukrajini.

- Ja njima pošaljem pare, oni meni kesu u kojoj ima nekad 20, nekad 50, nekad 100 satova - kaže on.

Tako Stenford sam "odvaja žito od kukolja".

Kada Rosa poželi neki sat, konsultuje se sa misterioznim Prorokom, Ukrajincem, koji isključiva komunicira putem mejla.

- Prorok nikad lično ne razgovara, ali on zna sve, nema šanse da ga pređeš - kaže Rosa.

(Telegraf.rs)