• 0

Drevni DNK otkriva tajnu žrtava Pompeje: Muškarac i žena nisu ni pokušali da pobegnu, ovo je moguć razlog

Genetska studija je otkrila da je skelet čoveka sadržao DNK bakterija koje izazivaju tuberkulozu, što sugeriše da je možda imao bolest pre smrti, što bi ujedno mogao da bude i razlog zbog čega nije ni pokušao da se sakrije od vulkansog dima koji ga je najverovatnije usmrtio

  • 0
Pompeja par

Foto: Profimedia/Handout/AFP

Istraživači koji proučavaju ljudske ostatke iz Pompeje uspeli su da izvuku genetske tajne iz kostiju čuvenog pronađenog para muškarca i žene koji su umrli u trenutku kada je ovaj rimski grad bio zahvaćen vulkanskim pepelom.

Ovaj prvi "pompejski ljudski genom" čini skoro kompletan set "genetskih podataka" žrtava, koji su kodirani u njihovom DNK, ekstrahovan iz njihovih kostiju. Drevni DNK je uspešno održan u telima zahvaljujući tome što su njihovi ostaci sačuvani od vremena tako što su bili "umotani" u vulkanski pepeo, prenosi BBC.

Nalazi objavljeni u časopisu Scientific Reports opisuje dve osobe, koje su prvi put otkrivene 1933. godine, u onome što su arheolozi u Pompeji nazvali Casa del Fabbro, odnosno Zanatska kuća. Oni su pronađeni u uglu trpezarije, a pretpostavlja se da su ručali kada je došlo do erupcije 24. avgusta davne 79. godine.

Jedna nedavna studija sugeriše da je ogroman oblak pepela, nastao od erupcije vulkana Vezuva, mogao da postane smrtonosan za stanovnike grada za manje od 20 minuta.

Dve žrtve koje su istraživači proučavali, prema antropologu dr Sereni Vivi, sa Univerziteta u Salentu, nisu ni pokušali da pobegnu.

- Na osnovu položaja (njihovih tela) reklo bi se da nisu bežali. Odgovor zašto nisu mogao bi da leži u njihovom zdravstvenom stanju - rekla je dr Viva.

Novi tragovi o paru sada su otkriveni u studiji njihovih kostiju.

- Sve se radilo oko toga što su očuvani skeleti. To je prva stvar koju smo pogledali, i izgledalo je obećavajuće, pa smo odlučili da pokušamo vađenje DNK - istakao je  profesor Gabriel Scorano iz Lundbeck GeoGenetics centra u Kopenhagenu, koji je vodio studiju.

Dobro očuvani skeleti i najnovija laboratorijska tehnologija omogućili su naučnicima da izvuku veliku količinu informacija iz "veoma male količine koštanog praha", kako je objasnio profesor Scorano.

- Nove mašine za sekvenciranje mogu da učitaju nekoliko celih genoma u isto vreme - rekao je on.

Genetska studija je otkrila da je skelet čoveka sadržao DNK bakterija koje izazivaju tuberkulozu, što sugeriše da je možda imao tu bolest pre smrti. A fragmenti kosti u podnožju njegove lobanje sadržali su dovoljno netaknutog DNK da se razradi ceo njegov genetski kod.

Analiza je pokazala da je delio "genetske markere", odnosno prepoznatljive referentne tačke u svom genetskom kodu, sa drugim pojedincima koji su živeli u Italiji tokom rimskog carskog doba. Ali on je takođe imao i grupu gena koji se obično nalaze kod onih sa ostrva Sardinija, što je sugerisalo da je u to vreme na italijanskom poluostrvu mogao postojati visok nivo genetske raznolikosti.

Profesor Skorano sugeriše da bi se u biološkim studijama oko antičke Pompeje mogla izvući još informacija - uključujući i drevnu ekološku DNK, koja bi mogla da otkrije više o biodiverzitetu u to vreme.

- Pompeja je kao rimsko ostrvo. Imamo sliku jednog dana iz 79. godine  - objašnjava Skorano.

Uz to i dr Viva dodaje da je svako ljudsko telo u Pompeji "blago".

- Ovi ljudi su nemi svedoci jednog od najpoznatijih istorijskih događaja u svetu. Raditi sa njima je veoma emotivno i velika privilegija za mene -  rekla je ona.

Video: Kad Rimljani naprave, niko ne može da razbije: Staklena posuda stara 18 vekova nađena kod Užica

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Više sa weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima