U blizini Titanika ronioci pronašli nešto iznenađujuće: Misterija objekta rešena posle 26 godina

Printskrin: Facebook/ OceanGate Expeditions

Olupina Titanika koja se nalazi na dnu severnog Atlantskog okeana, na skoro 4.000 metara ispod površine, polako se raspada, ali to ne znači da je usamljena u mračnim dubinama.

Signal koji je pokupio sonar pre otprilike 26 godina sada je pokazao da se na tom području nalazi puno više toga nego što se pre mislilo.

Preporučujemo

Pilot podmornice Nautile i ronilac P. H. Nardželej prvi je 1996. godine primetio čudan signal na sonaru, ali je uzrok ovoj podvodnoj anomaliji do sada bio nepoznat.

Tokom ekspedicije na olupinu Titanika početkom ove godine, Nardželej i njegove kolege su posetili prethodno zabeleženu lokaciju signala kako bi potražili misteriozni objekat koji je za njega odgovoran, prenosi CNN.

Zbog jačine signala, Nardželej je smatrao da se tamo nalazi još jedna olupina, ali je umesto toga pronašao stenoviti greben, sastavljen od raznih vulkanskih formacija na kojem buja populacija jastoga, riba, sunđera i nekoliko vrsta korala koje bi mogle biti stare više hiljada godina.

- Ovo je biološki fascinantno. Živa bića koja se tamo nalaze vrlo su različita od onih koje inače žive u bezdanu okeana. Nardželej je napravio zaista važno istraživanje. Mislio je da se radi o brodolomu, a otkriće je, po mom mišljenju, još neverovatnije od pronalaska olupine - rekao je morski biolog Marej Roberts sa Univerziteta Edinburg u Škotskoj.

Abisalna ravnica je termin kojim se naziva podvodna ravnica na dubokom dnu okeana, koja se obično nalazi na dubinama između 3.000 i 6.000 metara, što čini 60 odsto Zemljine površine, prema Robertsu.

Obično se radi o bezličnom, muljevitom morskom dnu bez mnogo struktura. Ronioci su do sada u nekoliko navrata na takvom području pronašli stenovite formacije, ali Roberts sada veruje da bi takve karakteristike mogle biti mnogo češće nego što se ranije mislilo.

Ovakve stenovite oblasti, takođe mogu pomoći da se objasni kako sunđeri i korali putuju preko dna okeana, što je oduvek bilo misterija za naučnike. U blatnjavom okruženju gde se obično nalaze, postoji nekoliko tvrdih površina za koje se ove vrste mogu zakačiti da bi rasle i razmnožavale se.

- Ponekad ih nađemo na nekim mestima i pitamo se kako su uopšte dospeli tamo, kad oni ne žive dovoljno dugo da bi mogli da prevale te razdaljine. Ali ako ima više ovakvih stenovitih mesta, ovih stepenica, nego što smo ikada mislili, mislim da bi nam to moglo pomoći da razumemo distribuciju ovih vrsta preko okeana - rekao je Roberts.

Istraživači trenutno rade na analizi slika i video zapisa snimljenih sa grebena tokom poslednje ekspedicije zaranjanja, i nameravaju da podele svoja otkrića kako bi poboljšali kolektivno znanje naučne zajednice o životu u dubokom moru.

Roberts se takođe nada da će ovo otkriće povezati sa širim projektom ekosistema Atlantskog okeana koji vodi, pod nazivom iAtlantic, koji će omogućiti dalje proučavanje i zaštitu krhkog ekosistema unutar grebena.

Zabeležen je još jedan signal na sonaru nedaleko od Titanika za koji se Nardželej nada da će proučiti u nekoj narednoj ekspediciji.

Novootkriveni greben sada se zove Nardželej-Faning, po njemu i kolegi koji je sa njim bio na poslednjoj ekspediciji, Ošinu Faningu. Nardželej se sada nada da šta god da se nalazi na tom drugom mestu, da će biti još zanimljivije od novootkrivenog grebena.

- Morski život je bio tako lep. Bilo je zaista neverovatno, jer nisam očekivao da ću to videti u životu. Biću veoma srećan da nastavim da gledam Titanik - rekao je Nardželej.

(Telegraf.rs)