Avanturistička plovidba bračnog para sa Balkana: Drvenim brodom starim 70 godina krenuli iz Engleske ka Baru

Foto-montaža: Shutterstock, Pixabay

Malo je ljudi sa balkanskih prostora koji su videli i doživeli Francusku ploveći rekama i kanalima.

Na nesvakidašnjem putovanju, drvenim brodom koji je napravljen pre 70 godina, bračni par Duško i Dejana Vuković, krajem aprila isplovili su iz engleske luke Sauthempton, a krajnji cilj je Bar.

Preporučujemo

Ukupna ruta avanturističkog putovanja je 1. 800 milja, od kojih su preko 800 milja imali plovidbe kroz Francusku.

Na neobičnom putovanju Barani su dvadesetak dana plovili rekama, kanalima, tunelima, lokovima kroz Francusku, od luke Avr do Marseja.

"Iz luke Avr isplovili smo 29. aprila, a stigli smo u Marsej 20. maja. Imali smo nekoliko dana bez vožnje. Prvi maj, praznik, lokovi su bili zatvoreni, dva dana jaka kiša i jedan dan jak vetar uslovili su loše vreme i odlučili smo da tih dana ne plovimo. Od 23 dana ukupno četiri nismo vozili. Brodom “Flyng Spur Guernsey” praktično smo imali 19 dana plovidbe kroz Francusku", kažu Vukovići za Primorski portal u tekstu koji potpisuje Biljana Dabić.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Napuštena mesta Srbija (@sav_taj_ludi_balkan)

Francuska je premrežena kanalima pa se brodom može ploviti od Velike Britanije do Mediterana kroz Pariz, Lion, Marsej...

Kanali koji spajaju rijeke i gradove su dugo bili glavni putevi za prevoz tereta. Pre izgradnje autoputeva, rekama i kanalima se prevozio sav teret. U literaturi je zabeležen podatak da je Šardone postao najpopularnija sorta vina zato što je prvi stizao do “žednih” Parižana.

U minulim vremenima dok su iz drugih delova Francuske, bačve prevožene konjskim zapregama, vino je iz Burgundije stizalo kanalom koji je spajao Dižon s Parizom.

Ti plovni putevi su bili mogući uz gradnju velikog broja kanala i tunela jer zemljište nije svuda bilo ravno. Na više mesta su bila potrebna veštačka jezera kako bi bilo dovoljnih količina vode za plovidbu.

Plovidba kanalima kroz pokrajinu Šampanju, na severoistoku Francuske

Duško u svojoj matrikuli ima upisane brojne duge plovidbe morima, ali iskustvo na putovanju kroz Francusku je nešto što do sada nije doživeo prevashodno zbog učestalh lokova koji su ih „digli“ na nadmorsku visinu oko 300 metara.

"Imao sam iskustva u lokovima tokom duge plovidbe. Bio sam pet godina na Velikim jezerima. U svim kanadskim jezerima je ukupno 16 lokova, a kroz Francusku preko 180 lokova, i to učestalih tokom plovidbe. Treba uploviti, vezati se, isploviti. Ploveći uz reku nije monotano. Priroda, arhitektura, lepi gradovi", kaže Duško.

Ploveći francuskim rekama, Vukovići su sa Sene doživeli Pariz. Grad svetlosti ima svoje čari, ali posebni doživljaji su bili tokom plovidbe rekom Ronom.

Rona je najplovnija reka u Francuskoj. Izvire ispod švajcarskih Alpi, a najvećim delom ukupnog toka od 812 kilometara protiče kroz Francusku. Upravo na Roni su najatraktivniji lokovi. Od prvog iskustva do zanimljivosti u lokovima, Vukovići opisuju svoje doživljaje za čitaoce Primorskog portala.

"Od 180 lokova koliko smo imali tokom plovidbe rekama kroz Francusku, na 114 lokova smo se dizali na nekih 300 metara nadmorske visine, a kroz 64 loka je bilo spuštanje. Dužine i širine lokova su različite, ima ih dugačkih 50-tak metara, neki široki oko pet metara, ima i širih. Vrlo brzo smo se uigrali i konope stavljali na bitve. Brod se u loku veže za najbližu bitvu, kako se voda diže kanap prebacujemo na gornju bitvu i tako do kraja . Trebalo je malo vremena da savladamo veštinu, ipak smo samo nas dvoje na brodu", kaže Duško koji je tokom duge plovidbe brodovima stizao do Kanade i kroz Velika jezera prolazio kroz lokove.

Dejani, je pak, ovo bio prvo iskustvo.

"Prvih nekoliko lokova oko Pariza su bili malo i traumatični. Dogodilo se da smo kroz prvi lok prošli noću što je povećalo napetost. Ispred nas je bila jedna barža i divni ljudi koji su nas uputili. Uz njihovu pomoć smo uspeli, mada iskreno nije bilo jednostavno. Već sutradan sve je bilo lakše. Ako se u loku nađete sa orgromnim kruzerom, mi malim brodom", nije baš prijatno.

"Duško je prolazio kroz lokove po Kanadi tako da nije bio iznenađen, ja sam ipak u početku strepila. Kad počne da se puni vodom moraju snažno da se drže konopi, tako da ta prva iskustva i nisu bila baš „slatka“. Od petog smo plovili opušteno. Na ušću Marne u Senu ima 18 lokova, a zanimljivo je da samo kroz pokrajine Šampanj i Burgon ima ih 114. Za sve lokove nisu isti tehnički sistemi i aparature koje se koriste", navodi Dejana dodajući da su u pokrajini Burgon iz loka u lok ušli i izašli devet puta.

"Na kraju jeste naporno, ali nije bilo strašno. Meni je teže bilo kad smo se dizali, nego spuštali tokom plovidbe. Lokovi posle Liona su posebna priča. Ti, lokovi na Roni su čudo neviđeno. To je neverovatno. Spuštali su nas i do 28 metara. Zakačimo se za bitvu koja klizi. Kad smo krenuli silaznom putanjom mnogo se lakše održati. Uploviš u pun lok vode i zakačiš brod za bitve i lagano spuštanje", opisuije Dejana.

Avanturistička plovidba Francuskom

Tokom avanturističke plovidbe Francuskom, Vukovići su doživeli i prolazak brodom kroz tunele.

"Ploveći kanalima prošli smo kroz tri tunela. Prvi, dugačak oko 600 metara, je na izlazu iz Pariza, a poslednji Matale je dužine oko 10 kilometara. Dozvoljena brzina plovidbe kroz tunele je 4 km/h. Pre nego što smo uplovili razmišljali smo hoće li biti klaustofobično. Razmišljali smo kako će biti. Naravno prvo smo pročitali karakteristike, pa i iskustva ljudi. Kad smo ušli u tunel bila sam oduševljena. Sestru sam zvala i pustila joj snimak. Prolazak je neverovatan. Tunel je osvetljen. Plovi se lagano. Na kraju tunela se nazire tačka koja se povećavala kako smo se približavali izlazu. Bio je to zaista nesvakidašnji doživljaj", priča Dejana.

Putovanje je Dejana ovekovječila brojnim snimcima i fotografijama. U sadržajnoj foto arhivi uz živopisnu prirodu, lepa sela, neobične arhitekture i zdanja u gradovima, i fotografije infrastrukture uz rike među kojima pažnju provlače akvadukti.

Foto: primorski.me

"Izađemo iz loka i pred nama se otvori akvadukt. Duško opisuje evo „most za vodu preko vode“, prenosi iskusva Dejana.

Ona dodaje da je bilo i neugodnosti tokom tankovanja goriva jer se dešavalo da pumpe ne rade pa su bili prinuđeni da se snalaze i transporuju gorivo u kanisterima.

Na plovidbi kroz Francusku Vukovići su videli Marsej, drugi po veličini grad koji ima oko milion stanovnika. Smešten u Lionskom zalivu – zbog povoljnog geografskog položaja kao i Stare luke – grad ima specifičnosti lučkog grada, ali i znamenitosti jedinstvenog nasleđa sa svojih 25 pozorišta, deset koncertnih dvorana, operom, velikim pozorištem i 22 muzeja.

Na pitanje kakva je razlika u plovidbi morima i rekama, Duško odgovara da i jedna i druga plovidba ima svoje čari, ima i dobrih i loših strana.

"More može biti zločasto, nemirno, talasi… Na rekama je to manja mogućnost. Međutim, na moru je čovek opušten, velike širine, nije gusto u saobraćaju. Na rekama suženo sve, voda relativno mirna, ali ima struja i korena, vrloga. Ima dosta šlepova na rekama, takođe mnogo rečnih kruzera preko 100 metara. Nije se jednostavno mimoići sa velikim brodovima u reci koja krivuda u toku. Prisutni su svako malo lokovi koji zahtjevaju veštu posadu", objašnjava Duško.

On i supruga plove skoro mesec dana ka Baru drvenim brodom koji je hotelijer iz Engleske kupio za funtu. Brod se nekada koristio za prevoz bolesnika sa ostrva u La Manšu. Duško će u Baru raditi restauraciju broda koristeći tikovinu sa namerom da vlasnik dobije unikatno plovilo.

"Što se tiče vožnje brod je jako maritivno sposoban. Kao stena je na vodi, dobro drži brzinu. Maksimalnu smo postizali do 34 milje na sat. Ekonomično smo vozili oko 18 milja preko La Manša. U rekama smo plovili uzvodno i struje su dve, četiri milje protiv nas tako da velike brzine su nepovoljne za potrošnju goriva. Maksimalna brzina protiv struje nije povoljna za potrošnju goriva. Ima tu malo "igre“ sa ekonomijom. Takođe, ako se brže vozi dižu se talasi što nije baš ugodno za one koji na obalama reka tako da se krećemo brzinom sedam od 12 milja, zavisno od relacije", objašnjava Duško.

Detaljna ruta putovanja je razrađena u Engleskoj i podeljena u pet etapa: Start u Sauthemptonu i prelaz preko La Manša do Avra, od AvrA preko Ruana do Pariza, zatim Pariz preko Liona do Marseja.

Vukovići su na ruti od Marsela preko Korzike do Sicilije.

Peta etapa je od Sicilije do Bara gde bi trebalo da uplovei poslednjh dana maja u zavisnosti od vremenskih prilika.

(Telegraf.rs)